Након што су САД израдиле студију изводљивости о управљању водним ресурсима Газивода у Приштини је Вашингтонски споразум који је потписала претходна влада, а којем се противи тренутна, поново постао актуелна тема. Потписник овог споразума и некадашњи косовски премијер, Авдулах Хоти, поручио је Курти да га спроведе, и да се изјасни да ли студија изводљивости крши суверенитет Косова. Опозициона ПДК жели такође да чује став владе о овом Споразуму, као и студији изводљивости, док се из власти за сада не оглашавају.
„Влада Косова није предузела ниједан корак у овом правцу. Ништа није учињено на унапређењу овог споразума. Позивам оне који су сада у влади да се побрину за реализацију пројекта овог споразума“, казао је Хоти на данашњој седници Скупштине у Приштини.
Такође је подсетио да је администрација председника САД, Џоа Бајдена, потврдила да остаје посвећена примени овог споразума који је закључен за време администрације Доналда Трампа.
„У писму које је он послао Конгресу, он саопштава да је 200 милиона долара опредељено за гасне пројекте на Косову у оквиру МЦЦ“, казао је Хоти пред посланицима.
Уједно је подсетио да је странка Аљбина Куртија – Самоопредељење, која је у време потписивања споразума била у опозицији, жестоко критиковала поједине тачке документа, међу којима и оне о језеру Газиводе, на који је Хоти ставио потпис.
„Тада су све опозиционе странке критиковале Вашингтонски споразум. Јуче је влади достављена студија изводљивости за језеро Газиводе. Они имају ову студију у рукама и очекујем јасну изјаву владе о овом питању“, казао је Хоти.
Упитао је уједно актуелну владу да ли извештај о студији изводљивост за језеро Газиводе, достављен извршној власти, крши суверенитет Косова.
„Било је апсурдно да је тадашња опозиција изјавила да ова студија крши суверенитет територије Косова. Данас желим одговор од Владе да ли ова студија коју је направио главни косовски партнер, Сједињене Америчке Државе, крши суверенитет„, упитао је Хоти.
Став да би Курти требало да спроведе споразум потписан 4. септембра у Белој Кући са Хотијем дели и лидер странке ЛДК, у време потписивања Вашингтонског споразума, Иса Мустафа.
Каже да је израда студије изводљивости показала озбиљност САД поводом овог споразума.
Прецизирао је и да Вашингтонски споразум није приватни споразум Авдулаха Хотија, већ обавеза косовске владе.
„За земљу је континуитет управљања од велике важности, јер партнери не преферирају сарадњу и инвестирање у земље чије владе не испуњавају обавезе, споразуме и обавезе владе и претходних влада. Они чак и не преферирају међународне банке и финансијске институције“, рекао је Мустафа, преноси Газета Еxпресс.
И док се косовска влада не оглашава о Вашингтонском споразуму, али и студији изводљивости која јој је прослеђена, из опозиције стиже још један захтев – да се Курти огласи о овом документу.
Шеф посланичке групе Демократске партије Косова, Абељард Тахири, актуелној косовској влади и њеним челницима поставио питање о томе какав је њихов став по питању примене Вашингтонског споразума.
„Наши партнери су већ започели конкретне кораке, као што је био случај пре два дана усвајањем плана за језеро Газиводе, иако је било изјава од неких појединаца да не постоји правни основ за спровођење овог споразума. Какав је став Републике Косово, да ли ће примена овог споразума почети или не?“, упитао је Тахири.
О Вашингтонском споразуму и студији изводљивости за потребе поделе језера Газиводе
Председник Србије Александар Вучић и некадашњи косовски премијер, Авдулах Хоти, потписали су септембра прошле године у Вашингтону два одвојена документа позната у јавности као Вашингтонски споразум.
Једном од тачака овог споразума договорена је сарадња са Министарством енергетике САД-а на изради студије о изводљивости за потребе поделе језера Газиводе, „као поузданог извора снабдевања водом и енергијом“.
Девет месеци од потписивања овог споразума, тело Министарство енергетике САД и Пацифичка северозападна национална лабораторија (Pacific Northwest National Laboratory) израдили су коначан извештај који је, како је потврдила амбасада САД, достављен Београду и Приштини.
У извештају се указује на то да је капацитет водних ресурса на Косову неразвијен, да се користи застарела технологија, те да постоји дисбаланс у производњи енергије у односу на потражњу.
Такође се дају препоруке. Предлаже се формирање комисије за реку Ибар која би олакшала дисукусију о управљању водним ресурсима, али и разматрање „техничких аранжмана“ у складу са Споразумом о управљању водним ресурсима реке Колумбије између САД и Канаде, на којој су саграђене четири бране.
Уједно се предлаже усаглашавање страна ради побољшања предвидивости снабдевања водом, као и санирање канала Ибар-Лепенац.
