За само неколико дана Високи Дечани уврштени су у седам најугроженијих локалитета културног наслеђа Европе, а једна приштинска организација затражила истрагу због ратних злочина против игумана овог манастира Саве Јањића.
Док стижу осуде оваквих навода „Савета за заштиту људских права на Косову“, српске организације и медији са Косова упозоравају да је реч о организацији познатој по ширењу лажних вести и међуетничке мржње.
Међу седам најугроженијих локалитета у Европи према рангирању Европа Ностре нашао се и манастир Високи Дечани. То је изазвало низ негативних реакција у Приштини.
Уредница портала КоССев Татјана Лазаревић каже да је симптоматичан био текст листа Коха Диторе под назиом „Тријумф Србије, Косово ћути“. Након тога смо сазнали да су Вјоса Османи и Аљбин Кури упутили писмо организацији Европа Ностра тврдећи да Дечани нису угрожени.
„Из којег смо видели да су Османи и Курти заправо писмо Европа Ностри упутили још 18. марта. Дакле у време када је манастир још увек био у номинацији. А са друге стране Курти и Османи такође нису преузели своје дужности премијера и председника“, указује Лазаревић.
А онда је уследило и саопштење „Савета за заштиту људских права из Приштине“. Осим што изјаве о угрожености манастира виде као бесмислене траже и истрагу против игумана Саве Јањића уз тврдње да су Албанци држани као таоци у манастиру.
Мисија ОЕБС понудила је извршном директору „Савета за заштиту људских права и слобода“ да се јавно извини оцу Сави или да се организација суочи са судом.
Нису учинили ни једно ни друго, а извршни директор те невладине организације Беџет Шаља наставља и данас у истом тону.
„Ми нисмо рекли да је Сава Јањић крив ми смо тражили да се врши истрага и да се докаже шта се заправо догодило у манастиру Дечани јер имамо доказе. Никад се није догодило да је одбор изашао са неком изјавом да није имао доказе“, тврди Шаља.
Оно што су у прошлости износили као „доказе“ више пута је демантовано. Портал КоССев указује на активисту ове организације Хаљита Беранија који је 1999. године тврдио да се у Трепчи врши спаљивање Албанаца што никада није утврђено. Важну улогу је имао и уочи насиља из марта 2004. године.
„Али га српска заједница највише памти као извора вести о томе да су Срби појурили, како је казао, шест албанских дечака у Ибар, да су четворица упала у реку, да се један дечак спасао тада, и по изузетно тешким речима које је кориситио за медије на албанском у то време“, подсећа Лазаревић.
Наслов: Покрет за одбрану КиМ
(Н1, 12. април 2021/Данас)
