Осам година је прошло од када су 19. априла 2013. године, у Бриселу прве потписе на заједнички документ Београда и Приштине, постигнут посредством ЕУ, ставили тадашњи главни преговарачи – Ивица Дачић и Хашим Тачи. Од укупно петнаест тачака, колико броји Споразум о принципима који регулишу нормализацију односа, спроведено је седам, две су делимично, а шест – које се односе на Заједницу српских општина, још увек нису, у својој публикацији посвећеној осмој годишњици потписивања овог споразума оценио је Косовски демократски институт.
КДИ подсећа да су 8. марта 2011. године, започети разговори између Београда и Приштине у Бриселу, а да је, у оквиру прве фазе, дефинисане као технички процес између страна, донето седам закључака о питањима – слобода кретања, матичне књиге, катастар, царинске марке, дипломе, регионално представништво и регионална сарадња, као и интегрисано управљање прелазима.
У октобру 2012. је већ процес дијалога попримио и „политичко“ обележје, због тога што су у сам процес биле укључене и друге теме, а већ следеће године, 19. априла, постигнут је Први споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине.
„Бројни други споразуми о питањима као што су наплата царинских прихода, енергетика, телекомуникације, правосуђе, распуштање цивилне заштите и ЗСО изведени су из споразума од 19. априла“, наводе из КДИ.
КДИ подсећа да су споразум парафирали тадашњи премијери Хашим Тачи и Ивица Дачић уз посредовање представнице ЕУ, Кетрин Ештон, споразум је такође ратификовала косовска скупштина.
ЗСО – мртво слово на папиру
Текст овог споразума састоји се од 15 тачака, од којих се шест односи на успостављање Заједнице српских општина (СЗО). Ниједна од ових тачака није спроведена у дело.
1. Постојаће Асоцијација/Заједница општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову. Чланство ће бити отворено за сваку другу општину под условом да су чланице сагласне.
2. Ова Заједница/Асоцијација ће бити формирана на основу статута. До њеног распуштања може доћи само на основу одлуке општина чланица. Правне гаранције ће бити предвиђене позитивним и уставним прописима (у шта спада и правило двотрећинске већине).
3. Структуре Асоцијације/Заједнице ће бити успостављене на истој основи као и постојећи Статут Асоцијације косовских општина, нпр. председник, потпредседник, скупштина, савет.
4. У складу са надлежностима предвиђеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским прописима, општине чланице ће имати право да сарађују у колективном вршењу својих надлежности кроз Заједницу/Асоцијацију. Асоцијација/Заједница ће вршити пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања.
5. Асоцијација/Заједница ће вршити и друге додатне надлежности које јој могу поверити централне власти.
6. Заједница/Асоцијација ће имати представничку улогу према централним властима и у том циљу ће имати место у консултативном већу заједница. Ради остваривања те улоге предвиђена је функција мониторинга.
КДИ подсећа да је две године касније – 2015. године, постигнут конкретан споразум о Општим принципима/главним елементима ЗСО који је потом послат косовском Уставном суду на разматрање.
„Пошто је њен садржај послат косовском Уставном суду на разматрање, он је утврдио пресудом од 23. децембра 2015, да се асоцијација оснива на основу првог споразума, али да принципи споразума нису у потпуности са духом Устава“, наводе из КДИ.
Стога је овај Суд одредио да акт Владе и статут који примењује принципе треба да испуњавају уставне стандарде предвиђене овом пресудом.
Овај извештај се, са друге стране, не бави ставом Београда који се претходних година противио оваквој пресуди косовског уставног суда и оптуживао Приштину да „наставља да обмањује јавност погрешно интерпретирајући споразуме из Брисела и измишљајући административне препреке за реализацију договора о успостављању Заједнице српских општина“.
Према документу који носи назив „Асоцијација/Заједница општина са већинским српским становништвом на Косову – општи принципи/главни елементи“, Приштина је требало да свом уставном суду проследи уредбу којим се констатује посебан карактер ЗСО, а не сам споразум или Статут ЗСО. Такође, у тачки 21. Општих принципа јасно пише да ће Статут ЗСО бити потврђен уредбом, коју ће Приштина послати свом уставном суду“, подцртао је и прошле године директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић.
Главни камен спотицања када је у питању формирање ЗСО и даље остаје делокруг њених овлашћења. Док Београд сматра да би ово тело, када се буде формирало, требало да има извршна овлашћења, Приштина га тумачи нешто налик невладиној организацији.
КДИ у својој публикацији наводи да је у септембру 2016. године влада коју је предводио Иса Мустафа саопштила да је комплетиран Управни тим састављен од представника српске заједнице који ће израдити статут Заједнице.
„Тим није поднео нацрт статута Влади Косова, нити Бриселу“, додају из КДИ.
Међутим, 4. априла 2018. године влада бившег премијера, Рамуша Харадинаја у сарадњи са тадашњим председником, Хашимом Тачијем, поново је активирала управљачки тим којем је било додељено да изради нацрт статута до 4. августа 2018. године.
„У октобру исте године званичници те владе изјавили су да немају информације да ли је овај тим поднео статут Бриселу, јер је Влади Косова поднео само записнике са састанка“, додаје се у публикацији.
КДИ даље наводи да је питање успостављања ЗСО поново активирано током друге половине 2020. године, након што је настављен дијалог у Бриселу.
Српска страна је инсистирала на разговорима о овој теми, док је косовска негирала да се о њој дискутовало, укратко су подсетили из КДИ на оно што се догађало у другој половини 2020. године, након што су после скоро 2 године настављени разговори у Бриселу.
Примењене тачке о „јединственој полицији“ и именовању командира КП за Север
Део првог споразума постигнутог у Бриселу су и три тачке о стварању јединствених полицијских снага – Косовске полиције, и именовање регионалног командира за четири општине на Северу Косова
7. На Косову ће постојати јединствене полицијске снаге под називом Косовска полиција. Сва полиција на северу Косова ће бити интегрисана у оквир Косовске полиције. Плате ће исплаћивати само Косовска полиција.
8. Члановима других српских безбедносних структура биће понуђена места у еквивалентним косовским структурама.
9. Постојаће регионални командир полиције за четири општине на северу у којима Срби чине већинско становништво (Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић). Командир овог региона биће косовски Србин кога именује Министарство унутрашњих послова са списка који достављају четири градоначелника у име Заједнице/Асоцијације. Састав КП на северу ће одражавати етнички састав становништва ове четири општине. (Постојаће још један регионални командир полиције за општине Јужна Митровица, Србица и Вучитрн). Регионални командир четири северне општине ће сарађивати са другим регионалним командирима.
КДИ у својој публикацији оцењује ове три тачке као „примењене“.
„У извештају од 18. јуна 2018. године, Влада Косова је известила да је ова тачка споразума примењена са одређеним закашњењем. Србија је морала да достави списак са бројем и чином запослених у влади Србије (полиције) запослених на Косову, који су изразили интерес за придруживање косовским структурама (од 13. јуна 2013. године). Међутим, подношење списка је одложено до 11. децембра 2013. године“, наводе из КДИ.
Додају да је након подношења списка Косово извршило законске промене за успостављање Регионалне полицијске управе Митровица и именовало регионалног директора полиције у Северној Митровици административним упутством 22. јула 2013.
„Укупно 337 особа, припадника МУП-а пријавило се за интеграцију. Након верификације одобрење је дато за 292 особе. Од тога, 5 се повукло из процеса интеграције прекидајући обуку“, додаје се у побликацији.
Интегрисано правосуђе
Десетом тачком овог споразума регулисано је питање интегрисања судова у правни систем Косова.
10. Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног система Косова. Апелациони суд у Приштини ће формирати веће које ће бити већински састављено од судија из редова косовских Срба и поступати у вези са свим општинама са већинским српским становништвом.
Одељење Апелационог суда, кога чине административно особље и судије, имаће стално седиште у Северној Митровици (Окружни суд у Митровици). Већину сваког већа поменутог Одељења ће чинити судије из редова косовских Срба. У судским већима ће заседати одговарајуће судије, у зависности од природе датог предмета.
КДИ наводи да је ова тачка споразума примењена, и подсећа да је 9. фебруара 2015. године постигнут конкретан споразум који се односи на правосуђе а којим је дефинисан начин функционисања у складу са Првим споразумом.
„Правосудне институције су почеле да функционишу релативно добро на Северу. Техничка питања, попут недостатка професионалног превођења или чак особља и даље ометају рад судова у пуном капацитету. До сада је укупно 40 судија, 11 тужилаца и 156 административних службеника из српске заједнице интегрисано у правосуђе“, додаје се у публикацији.
Локални избори 2013 – велики изазов
Примењена је и тачка Споразума о одржавању локалних избора на Северу Косова 2013. године, додају из КДИ, уз назнаку да су постојали многи изазови.
11. Општински избори ће бити организовани у северним општинама 2013. године уз посредовање ОЕБС-а у складу са косовским прописима и међународним стандардима.
„Локални избори одржани су 3. новембра 2013. године, укључујући и општине са српском већином на северу под управом ЦИК-а а спроводио их је ОЕБС“, подсећа КДИ.
Демократија на делу надгледала је ове изборе и оценила да се „ремети напредак процеса у општинама на северу, и да грађани тог дела нису могли слободно да гласају“.
2017. године одржани су и други локални избори на целој територији Косова.
„Мисија ОЕБС-а на Косову на овим изборима такође је помогла ЦИК-у у организовању избора у четири северне општине земље. У овим општинама је дозвољено идентификовање бирача са документима државе Србије, што је у супротности са локалним законодавством“, додају из КДИ.
Шта извештај КДИ није споменуо?
Међутим, у овом извештају се не спомиње разбијање бирачких кутија у првом кругу пре затварања биралишта на централном бирачком месту у Северној Митровици, оставка тек изабраног градоначелника у другом кругу, убиство кандидата за градоначелника у предизборној кампањи трећег круга такође у Митровици и хапшење у истој предизборној кампањи још једног кандидата за градоначелника, чиме је практично остао да трчи предизборну трку само један кандидат, који је и постао градоначелник.
Делимично примењено – План импементације, енергетика и телекомуникација
Дванаеста тачка овог споразума везује се за план имплементације Споразума.
12. План имплементације, са временским оквиром, биће сачињен до 26. априла. Приликом спровођења овог Споразума, биће примењен принцип транспарентног финансирања.
Ова тачка је, према процени КДИ, делимично примењена.
„22. маја 2013. године стране су се договориле о плану за примену Споразума. Што се тиче принципа транспарентности финансирања, у плану се наводи да ће до краја маја Србија представити детаљан преглед свих финансирања институција на Косову путем Одбора за примену. До средине јула обе стране ће у Извршној комисији дефинисати начин испуњавања принципа транспарентности финансирања“, наводе из КДИ.
Међутим, како додају, о овом питању је 2016. године косовска влада саопштила да локалне јавне услуге углавном пружају „паралелне структуре“ које се финансирају од стране Београда.
Косовски демократски институт уједно подсећа на извештај косовске владе у ком стоји да Београд издваја око 500 милиона евра годишње за „паралелне структуре“ на Косову, не помињући да ли се процес финансирања врши на транспарентан начин, како је то дефинисано споразумом.
Енергетика и телекомуникација
Овим споразумом стране су се такође обавезале да ће интензивирати разговоре о енергетици – теми која је добила на актуелности прошле године, када је Косово добило енергетску независност и телекомуникацијама, те да ће их окончати до 15. јуна. 2013. године.
13. Две стране ће интензивирати разговоре о енергетици и телекомуникацијама, и окончати их до 15. јуна.
КДИ такође сматра да је и ова тачка споразума делимично спроведена у дело.
„8. септембра 2013. године постигнута су два конкретна споразума, један о енергетици и један о телекому. Међутим, спровођење ових споразума праћено је изазовима, а они још увек нису у потпуности примењени“, наводе из КДИ.
Даље се прецизира да Београд и Приштина још увек нису закључили договор о поштанским услугама.
„2017. године дијалог између делегација у вези са овим споразумом је заустављен, док није било расправе у вези са поштанским услугама, иако је споразумом другачије дефинисано“, наводи се у публикацији.
Када је реч о енергетици, и даље постоје спорна питања између две стране – „попут контроле трафостанице Валач која кочи нормализацију енергетске ситуације у северном делу Косова“, наводе из КДИ.
На вишегодишњем путу ка Европској унији
Последње две тачке овог споразума односе се на устручавање од блокирања друге стране на путу ка ЕУ и оснивање Одбора за имплементацију.
14. Договорено је да ниједна страна неће блокирати, нити подстицати друге да блокирају, напредак друге стране на њеном путу ка ЕУ.
15. Две стране ће, уз посредовање ЕУ, основати одбор за имплементацију.
Према Косовском демократском институту, обе тачке споразума су спроведене.
Подсећају да Косово има статус потенцијалног кандидата за чланство у ЕУ и да је потписало Споразум о стабилизацији и придруживању 2014. године.
У овом документу Косово је назначено са фуснотом а због тога што га укупно пет чланица ЕУ не признају као државу.
Са друге стране, Србија има статус земље кандидата.
Када је реч о формирању Одбора за имплементацију, КДИ наводи да су се стране сложиле око принципа организовања Одбора у плану постигнутом 22. маја 2013. године.
„Комисија се састојала од представника обе стране под покровитељством ЕУ. Према плану, ова комисија ће надгледати спровођење Првог споразума“, додаје се у публикацији.
Данас, осам година од потписивања Првог споразума у Бриселу, дијалог између Београда и Приштине и даље траје, док око многих питања не постоји сагласност. Београд тражи компромис, Приштина признање, а Европска унија већ скоро годину дана тврди да је закључење свеобухватног споразума могуће за пар месеци, уколико се стране буду усагласиле.
Дијалог настављен јула месеца прошле године након скоро две године, већ пар месеци је поново на станд бy-у услед недавно одржаних избора који су изродили нову владу на челу са лидером Самоопредељења, Аљбином Куртијем и председницу, Вјосу Османи.
Након формирања нових институција у Приштини, Европска унија је позвала на хитан наставак разговора, Београд је изразио жељу да се преговара о „компромису“ и даље без објашњења шта то конкретно значи, док из Приштине скоро свакодневно стижу поруке да разговори у Бриселу нису приоритет за нову владу.
КДИ у свом извештају каже да нови косовски премијер, Аљбин Курти није јасно рекао какав ће бити приступ његове владе дијалогу, осим што је изјавио да ће то бити другачији приступ овом процесу и да дијалог није приоритет грађана.
Додају да је јасно да ће процес дијалога бити изазов за нову владу и тврде да би она требало што пре да оформи јасан став о темама о којим се разговара и већ постигнутим споразумима, укључујући и онај 19. априла 2013. који је ратификовала косовска скупштина.
