„2013. године потписан је међународни споразум између Косова и Србије, који је ратификован у парламенту и потписан од тадашњих премијера Косова и Србије. Овај споразум обавезује Србију да од тада поништи све своје нелегалне или паралелне структуре на Косову“, казала је данас Вјоса Османи.
Она је данас дочекала и у свом кабинету угостила немачког министра одбране, Бориса Писторијуса, са којим је разговарала о свим актуелним дешавањима на Косову.
На конференцији за медије, посебно је Османи истицала однос Косова и Немачке.
Косово се, казала је, показало као партнер Немачке и НАТО чланица, а Немачка је Косову потребна да би обезбедило суверенитет.
„Наша војна сарадња је динамична и еволуирајуц́а, укључујуц́и драгоцен допринос подршци Косовским безбедносним снагама…Косово је посвец́ено изградњи своје војске према високим стандардима НАТО-а, модерне, спремне снаге за одбрану наше земље и доприноса различитим мировним снагама, мисијама широм света. Косово се показало као посвец́ен партнер Немачкој“.
А јасна подршка њиховом „настојању за мир, стабилност и безбедност у нашем региону“ је и повећање трупа КФОР-а на Косову.
“Порука Србији је јасна, њихово војно и полицијско присуство је заувек завршено на Косову у јуну 99. године”.
Она страна која оспорава интегритет Косова и улази у акте агресије, каже ова председница, је Србија односно српска политика, а покушај подривања мира је, како је казала, догађај у Бањској од 24. септембра.
„Напад 24. септембра био је покушај подривања мира не само на Косову, вец́ и на Балкану. Србија и њене институције стоје иза терористичког напада, од организације до снабдевања…”, рекла је она, пренели су медији детаље са ове конференције.
И данас је оптужила Србију за „кријумчарење оружја и возила на Косово пре 24. септембра“.
“Читавих месеци пре напада Србија је преко илегалних путева успела да кријумчари војну опрему, чак и блиндирана возила. Било је случајева да су злоупотребили име КФОР-а, стављајући њихове на блиндирана возила како би их увезли на Косово. Злоупотребили су и немачку заставу стављајући у ризик не само Косово већ и Немачку. Треба да оснажимо и бранимо границу како би се спречило распростирање оружја”.
Споменула је и затварање Привремених органа општина на Косову које функционишу по српском систему.
Истакла је да је то обавеза која произилази из споразума између Приштине и Београда потписаног 2013. године.
Иако се ради о обавези, каже, Србија није предузимала мере против тих институција, већ их је ојачавала.
„2013. године потписан је међународни споразум између Косова и Србије, који је ратификован у парламенту и потписан од тадашњих премијера Косова и Србије. Овај споразум обавезао је Србију да од тада поништи све своје нелегалне или паралелне структуре на Косову, а она, не само да није предузела мере, вец́ је оснажила структуре. Оне су се претвориле у банде које организују терористичке нападе на Републику Косово. Косово има уставну обавезу која произилази из Бриселских споразума и има законску обавезу да не дозволи да те структуре функционишу“.
„Илегалне струкутре на Косову немају права да постоје на Косову од 1999. године када је окончано присуство српских институција на Косову“, додала је Османи.
Писторијус: Уредбу ЦБК треба применити, али за примену је потребан дужи период
Након Османи, на конференцији је говорио и немачки званичник. Део свог обраћања посветио је теми Уредбе Централне банке Косова.
Поновио је став Немачке, а то је да Приштина има право да спроводи законитост, али да је за примену Уредбе потребно обезбедити дужи период, као и то да се она спроведе на адекватан начин и да нико не страхује.
„Знамо да Косово има право да спроводи свој легалитет, али деескалација укључује и легитимне мере у смислу успостављања евра као јединствене валуте. Ипак то треба да се саопшти на одговарајуц́и начин како нико не би старховао и да не буде дезинформисан. Мислим да је добро направити и спровести Уредбу, али дати мало дужи рок за њено спровођење“, рекао је он.
“Ја разумем нестрпљење али верујем да би било боље да видимо мере будући да разумемо одлуку која је легитимна и која је образложена. Али ако имамо рок од само месец дана стварамо потешкоће мањинској заједници то мање доприноси стабилности у земљи и региону. Ја верујем да је боље да се реализује уредба али да се да дужи рок за њено спровођење”, казао је, преноси Ким.
Захтев дана је деескалација
Писторијус је посебно позвао на то да се дијалог настави.
Стабилност или нестабилност на Балкану, истакао је, играле су велику улогу у безбедности широм Европе.
„Стабилност региона и Косова је од посебног значаја за нас, такође знамо из историје Европе у последњих 50 година да су стабилност и нестабилност на Балкану одиграле велику улогу у безбедности широм Европе. Улога КФОР-а у безбедносној архитектури Косова је трец́а безбедносна карика у земљи и припремљена је на најбољи могуц́и начин. Што се тиче односа Србије и Косова, захтев дана је деескалација. Савезни канцелар је истакао да је будуц́ност Западног Балкана у Европи, али за то је као услов потребан дијалог и нико не сме и не може да има интересовање за тензију даље ситуације. С обзиром на тренутне тензије са Србијом и српском мањином на Косову, јасно позивамо на обазривост и опрез“, нагласио је он.
Након овог састанка, немачки министар одбране, потом се упутио на састанак и са косовским премијером Аљбином Куртијем.
Иначе, Писторијус је доласком у Приштину започео своју посету региону. Најаве су да ће отићи и у Београд, а потом и у Сарајево.
Немачки министар одбране, сматра се, заправо носи поруку немачке владе о потреби проналажења решења за два горућа проблема у региону – односе између Приштине и Београда и успостављање стабилности у Босни и Херцеговини.
