На позив председника Хрватске, а уочи обележавања „Олује“, косовска председница Вјоса Османи, боравила је јуче у Хрватској, где је присуствовала Сињским алкама. „Хрватска је земља која је одувек пружала подршку Косову“, каже ова званичница.
И док је јуче у Србији обележен Дан сећања на прогон 200.000 Срба у Хрватској у војно полицијског акцији „Олуја“, Хрвати ове дане обележавају као Дане ослобођења.
Османи је у Хрватској боравила заједно са својим супругом, Приндоном Садрију, на позив хрватског председника, који је уједно и покровитељ игре „Сињске алке“.
Био је присутан и премијер Хрватске, Андреј Пленковић.
„У друштву хиљада хрватских грађана, и заједно са државним лидерима из Хрватске и Босне и Херцеговине, окупили смо се да одамо почаст Сињској Алки, једном од најзначајнијих догађаја за хрватски народ, који одаје почаст херојском отпору хрватских војника кроз низ културних активности“, написала је Османи.
Захвалила се на подршци, коју је, како каже, Хрватска увек пружала подршка Косову.
Лепе речи имао је и председник Хрватске, Зоран Милановић.
Хрватски председник казао је да Османи лидерка „пријатељске државе, која је имала сличну, али не исту судбину као Хрвати“, пренео је Индеxхр.
„Ми смо почели тешко, бранило нас је мало добрих људи и у почетку нисмо имали помоћи. Сви ти савезници и пријатељи су седели прекрштених руку. Косово је започело другачије, са великом подршком која се у међувремену изгубила и нестала. И сада су препуштени себи, пет чланица ЕУ и НАТО-а их није признало. Зато је она данас овде моја гошћа и зато је ово уз наше прославе и наше дане поноса и славе и један омаж и признање нама пријатељској држави“, казао је Милановић, преноси овај медиј.
И док Олују у Хрватској прослављају као легитимну акцију, код Срба из Хрватске и у Србији се ова акција потпуно другачије обележава – парастосом.
Хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године нападом хрватских снага на непризнату Републику Српску Крајину услед чега је протерано око 200.000 Срба.
На евиденцији Документационо-информативног центра „Веритас“, како је потврдио Саво Штрбац, налазе се имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и после ње, од чега 1.246 цивила (65%) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.
Међу жртвама се налази 563 (30%) жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.
Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.246 особа лица, док се на евиденцији несталих води још 623 (35 %) лица, од чега 472 цивила, међу којима је 241 жена.
