Испод гордог Дурмитора
Ђе још народ српству кличе
Ја ти ово писмо ноћас
Пишем српски Предсједниче
Људи кажу да око те
Страшне силе мрежу плету
Да се спремаш да душману
Предаш српску земљу свету
Али ако то урадиш
Немој да се вараш пуно
Знадни да си вјечно на се
И на своје име пљуно’
Одлучиш ли земљу српску
Да црноме предаш врагу
Више никад , нећеш моћи
Са образа опрат’ љагу
К’о Вука ће Бранковића
Дов’јек Срби да те криве
Велики је Његош рек’о
Част и брука, вјечно живе
Боље ти је просјак бити
Што на себе нема прњу
Босих ногу, стазом части
По оштроме газит трњу
Трпјет’ сваку немаштину
И стомака бити празна
Него да те због издаје
Са небеса стигне казна
Џаба ће ти вјеруј бити
Злато, виле и аута
Ако данас на кољена
Клекнеш испред Арнаута
И њихових заштитника
Из далеког Вашингтона
Због којих је са Косова
Утихнула јека звона
Ја знам да ти није лако
Да те са свих страна стежу
И да њине моћне службе
Око тебе плету мрежу
А и код нас издајника
Да не хвали на све стране
Што се ситним мрвицама
С’ америчког стола хране
Од Плочника крвавога
Од Косова и Марице
Још род српски није рађо
Такве људске кукавице
Због Западних велесила
Које на нас дижу хајку
Продали би без кајања
Жене, ђецу, оца, мајку
Отаџбину, крст и вјеру
Само да им за то плате
Због њих многи Срби труну
У европске казамате
Због таквих су суду срама
Изручени генерали
Стид ме неки обузима
На ниске смо гране пали
Ја знам да те притискају
И да ти је пуно тешко
Ал’ у теби, мора куцат’
Срце храбро и витешко
Немој себи дозволити
Да на њине паднеш приче
Јер Косово није твоја
Бабовина Предсједниче
Косово је нешто више
Од планина и од њива
Косово је света земља
Што на српској крви плива
Косово је вјечна суза
Што са српског тече лица
Јека звона са Дечана
Газиместан, Грачаница
Косово је звук гусала
Који српско ухо слуша
Косово је ратни поклич
Косово је српска душа
К – осово је Бошков барјак
О – билићев мач крвави
С – рпски пораз и побједа
О – д давнина што се слави
В – ијековна српска мисо
О – којој је пјесме писо
Косово је божја земља
У којој су, рајски врти
Косово је српском роду
Вјечни живот после смрти
Косово је плаво море
По’ ком плови , српска лађа
За Косово Србин гине
С Косовом се Србин рађа
Косово је божур красни
Што с прољечем раним цвјета
Златни олтар и крст часни
Србинова земља света
Сјајна звјезда православља
Сто по мрачној ноћи плови
Историја нашег рода
Србинови вјечни снови
На Косову од вазда се
Рађу српски Обилићи
Предаш ли га Предсједниче
Царска ће те клетва стићи
Па када ти тешко дође
Ти прочитај ова слова
Нек ти крила соколова
Дадне моја пјесма ова
Кад ти буду пријетили
И дизали нате хуку
Окрени се ка Лазару
А обрни леђа Вуку
Немој да ти срце стрекне
Од велике силе њине
Буди јунак, реци ” Недам “
Гини мушки, кад се гине
Сам нијеси, са тобом је
Бог велики са висине
Са тобом су браћа Руси
И велики народ Кине
А одозго из свемира
Ђе звијезде Ловћен тиче
Сјене мртвих витезова
Гледају те Предсједниче
Васојевић и Остојић
Драган Грубић, Тибор Церна
И сва друга српска ђеца
Што свом роду, бјеху вјерна
Величковић, Трифуновић
И Милића оба брата
И сви други, што су живот
У вихору дали рата
Зато немој својим пером
Да прекрижиш њину жртву
И поново да убијеш
Ову српску ђецу мртву
Дигни главу, немој бити
Слуга, тужан и послушан
Са престола небескога
Посматра те Силни Душан
Немој да ти понос сломе
Буди прави српски вођа
Час одсудни кад ти дође
Присјети се Карађорђа
Присјети се Хајдук Вељка
Синђелића и Главаша
Славних српских војсковођа
И хајдучких харамбаса
Епско перо, Предсједниче
Свачије ће судит ђело
Због тога те савјетујем
Пред душманом, држ се смјело
Ти на врху, брда сједиш
И од мене видиш даље
Ал кроз ову моју пјесму
Поруку ти народ шаље
Отаџбина да је преча
И од власти и од новца
Поздравља те епски пјесник
Перошевић из Сировца.
Аутор: Славко Перошевић
