Да су бахатост, насиље и цинизам главно обиљежје политике западних сила, то изнова потврђује њемачки нацрт предлога резолуције о успостављању 11. јула као Свјетског дана сјећања на “геноцид” у Сребреници. А да је беспоговорно повиновање и потчињавање таквој политици западних сила главна карактеристика неоколонијалне свијести, то изнова потврђује ријешеност Владе Црне Горе да тај неправедан и неистинит поднесак подржи на предстојећој Генералној скупштини Уједињених нација.
И док актуелна власт најмлађе НАТО чланице изводи “онтолошки доказ” о вјечном постојању државе из “априорног” појма имагинарног евроатлантског благостања, дотле историјску истину, слободу и част Црне Горе ових дана бране они који су то кроз њену историју свагда и свугдје чинили – њен српски народ и црква, захваљујући којима је она настала, опстала и данас уопште постоји.
Но, вјерујући да ће осјећај за правду и истину, што једнако значи и да ће сјећање на Јасеновац као метонимију свих геноцида који је српски народ успио да преживи у 20. вијеку превагнути над личним политичким амбицијама и интересима, Повјереништво Покрета за одбрану Косова и Метохије за Црну Гору овим путем се придружује бројним апелима и молбама појединаца, српских организација и институција који су упућени црногорским властима, да подигну руку против тзв. сребреничке резолуције, слиједећи свој народ и грађане који су против тог акта већ подигли свој глас, као и у случају пријема окупираног Косова у Савјет Европе.
У супротном, у црногорском друштву ће услиједити неминовна сегрегација грађана српске националне припадности који ће пружати отпор наметнутој колективној кривици за исконструисани геноцид. Због нечувеног самооптуживања државе, тренутна власт у Црној Гори прије или касније могла би се наћи у ситуацији да од својих западних партнера увози нови “макартизам” као метод сузбијања неподобног мишљења.
Повјереништво Покрета за одбрану Косова и Метохије у Црној Гори
