Безбедносно-информативна агенција Србије припремила је поводом 20 година од погрома над Србима на Косову публикацију “Мартовски погром Срба на Косову и Метохији 2004. године”, а како се у њој наводи, подаци које садржи по први пут указују на стварне организаторе и извршиоце погрома. Косово онлајн објављује интегралне делове из ове публикације.
Планови албанских екстремиста да изазивањем опште побуне преузму власт у Приштини и у потпуности етнички очисте Покрајину од Срба, доносили су се на тајним састанцима које су организовали албански екстремисти.
По том питању је одржано више тајних састанака на различитим локацијама, а најзначајнији су састанци који су тајно одржани у стану Азема Суље у Приштини, у насељу Пејтон, где су уз присуство политичког руководства ДПК, блиских политичких партија и организација, као и руководства ШИК-а, донете одлуке о организовању побуне и мартовског погрома Срба.
Са истим циљем су одржана и два значајна састанка у селу Смира, општина Витина, у кући Ејупа Аметија, 29. октобра и 15. новембра 2003. године. На састанку 29. октобра, учествовали су Емруш Џемајиљи, Садик Халитјаха и још неколико особа из Приштине, појединих села у општинама Србица, Глоговац и Призрен.
У овом саставу је одржан нови састанак крајем новембра 2003. године, на коме је учествовао и Џавит Хаљити, који је присутнима пренео инструкције о даљим активностима на плану застрашивања припадника ДСК, али и припремама за ликвидације појединих активиста ове политичке организације. Разматране су и активности око организовања опште побуне која би за циљ имала потпуно протеривање Срба са Косова и Метохије.
На састанку који је претходно одржан, 15. новембра 2003. године, конкретно је договорено ко ће организовати побуну у Витини и Гњилану, због чега су на овом састанку учешће узели и поједини припадници бивше тзв. Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПМБ), који су у том периоду боравили у општини Гњилане, Мухамет Џемајиљи, звани Робељ, касније ликвидиран у међусобном криминалном обрачуну у Гњилану, Авдуљ Јакупи, звани Шакал из села Танушевци, Северна Македонија, као и још неколико лица из Витине.
Посебно ангажовање на припремама побуне и етничког чишћења Срба, испољили су припадници илегалне албанске службе безбедности ШИК-а, који су непосредно на терену груписали своје чланове по општинама и анимирали екстремисте да се у што већем броју одазову рушилачким демонстрацијама и нападима на Србе у њиховим домовима.
Значајан део наоружаних припадника ШИК-а, поред главног напада на северни део Косовске Митровице, одређен је да оружано дејствује према српским мештанима у Чаглавици и околним српским селима.
Договорено је да се њима придружи и група наоружаних екстремиста коју ће предводити Дритон Гоџај, официр оружаних снага Републике Албаније, која ће напад извршити са леве стране, у правцу пута Приштина–Скопље, док ће са десне стране, напад извршити наоружана група екстремиста коју ће предводити Махир Хасани, бивши подофицир ЈНА.
У организацији ШИК-а и других чланова албанских екстремистичких групација договорена је и расподела наоружања, које је подељено члановима група по територији, при чему је снајперско оружје подељено групама које ће дејствовати у северном делу Косовске Митровице, где су очекивали најјачи отпор Срба и међународних војних представника.
У оружаном нападу на Србе, као и припаднике француског контингента Кфора у северном делу Косовске Митровице, била је укључена и терористичка група коју је предводио Ибрахим Кељменди из Пећи, а којој су припадали Агрон Сулејмани, Фљорим Ејупи, Шкумбин Мехмети, Фаик Шаћири, Аљбан Диздари, Бедри Краснићи, Бајрам Исмаљи, Ћерим Кељменди, Фатон Суљејмани и др.
Ради се о групацији екстремиста и терориста која је организовала и извршила бројне злочине и политичка убиства на КиМ, након 1999. године, по налогу екстремног албанског политичког крила (ДПК, НПК, НПОК) и ШИК-а.
Поред активности екстремистичких групација, око организације оружане побуне и етничког чишћења Срба, значајну улогу на том плану имали су и поједини органи власти на КиМ, а посебно Јакуп Краснићи, тада на функцији министра јавних служби у привременој Влади Косова, чије су учешће у организовању и спровођењу насилних оружаних акција против Срба и међународних војних представника (Кфор) на КиМ разоткрили представници америчке мисије на КиМ, сутрадан, 18. марта 2004. године.
Значајну улогу у припремању ових оружаних и насилних активности имали су и поједини представници/имами Исламске верске заједнице Косова (ИВЗК), који су на верским скуповима у џамијама охрабривали вернике да учествују у побуни и етничком чишћењу Срба, наводећи да насилно морају да удаље Унмик и Кфор са Косова и Метохије, да са власти смене представнике ДСК Ибрахима Ругове, а на власт доведу проверене борце бивше ОВК, који су једино заслужни за „слободу” на КиМ.
Углавном је у питању била категорија имама за коју се располагало подацима да су повезани са радикалним исламистима и муџахединима. У првом реду се ово односи на имаме Самедина Џезаирија, званог Хоџа из Призрена и Мусу Адемија из села Смира, општина Витина и др.
Целокупна организација мартовског погрома Срба одвијала се по плану који је донет од стране екстремних албанских политичких организација ДПК, НПК, НПОК уз активно учешће илегалне албанске службе безбедности ШИК-а. Сви кључни људи су унапред знали план поступања, само се чекао погодан инцидент да се крене у реализацију већ договорених активности.
Сутра: Нападачима оружје допремано и возилом хитне помоћи
