Блаженопошивши Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светог Трона Пећког Амфилохије је, у нашем времену, био једна од најзначајнијих личности српске историје и један од најистакнутијих владика целе Православне цркве. Од доласка на катедру Богословског факултета и првих беседа на престоничким трибинама, све до данашњих дана, у готово пуних пола века његовог присуства у нашем јавном животу, око Митрополита Амфилохија окупљало се скоро све што је трагало за истином, слободом, правдом и подвигом. Његове речи најдаље су се чуле и његов утицај био је најјачи непосредно пред упокојење. На самом крају овоземаљског живота Митрополиту Амфилохију било је дато да коначно, у својој Црној Гори, згази главу змије.
Косовски завет и Косовске Светиње били су у средишту мисли Митрополита Амфилохија. Био је право духовно чедо Ловћенског Тајновидца Његоша, Светог Владике Николаја и Преподобног оца Јустина, који су смисао српске историје видели у Косовском завету. Митрополит Амфилохије Косовски завет је тумачио као српским историјским искуством потврђен Стари и Нови Завет, али и као потврду Светосавског завета, који обавезује на живот у име вечних вредности, на превазилажење страха у име подвига, на опредељење за истину уместо за лаж, за свесну жртву за ближње уместо за себичност и сујету.
Митрополит црногорско приморски Амфилохије био је, заједно са умировљеним епископом захумско-херцеговачким Атанасијем, зачетник и духовни отац „Апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову“ (1982), али и нашег „Апела за одбрану Косова и Метохије“ (2018). Од њих је потекла идеја да се окупе и преброје сви они који су били спремни да се јавно супротставе дефетистичкој политици српских власти и медијској пропаганди срачунатој на одрицање српског народа од својих светиња, од смисла своје историје и сународника на Косову и Метохији. Митрополит Амфилохије и владика Атанасије писали су, са нама, Апел за одбрану Косова и Метохије и дали су му, заједно са Матијом Бећковићем, завршну форму. Када је Апел објављен, на Митрополита су били усмерени мржња и гнев режимских послушника и медија. Он је све нападе подносио лако и ведро, знајући и сведочећи да је Црква најјача онда када је прогоњена. Циљ је постигнут. Пробудили смо, охрабрили и у Завету усправили наше успавано јавно мњење.
И после тога, у сваком искушењу, имали смо Митрополитову помоћ и подршку. Био је стуб сваког окупљања у борби за одбрану Косова и Метохије. Када смо му јавили да смо основали Покрет за одбрану Косова и Метохије, одговорио нам је, само две седмице пре упокојења: “Од срца поздрављамо оснивање Покрета за одбрану Косова и Метохије са наведеним Предсједништвом. Имате моју пуну сарадњу и помоћ у остварењу Ваших племенитих планова у одбрани Косовског завјета и опредјељења у духу оног Његошевог:
”Наде нема више ни у кога,
до у Бога и у наше руке;
надање се наше закопало,
на Косово у једну гробницу (не безнађе)”.
Била је велика част и радост учити од Митрополита Амфилохија и сарађивати са њим у одбрани Косовског завета и наше Свете Земље.
Вјечнаја памјат! Слава Богу, а нашем Митрополиту хвала за све!
Београд, 30.10.2020. Чланови Председништва и Скупштине Покрета за одбрану Косова и Метохије