Француски политички аналитичар и активиста Пол Антоан каже да је прошло тачно две године откако му администрација косовског премијера Аљбина Куртија не дозвољава да уђе на Косово.
Како је Антоан истакао у интервјуу за Новости, забрана му је изречена само због оног што мисли и говори.
“Време пролази, а моја жеља да се вратим је све јача”, каже Антоан.
На колико дуго вам је забрањен улазак?
Доживотно. Не могу тамо више да се вратим. Тако су ми рекли. Дали су ми неки папир, који је био на албанском језику, па сам одбио да га потпишем. Додали су и да имам две недеље да се жалим “амбасади Косова” у Паризу, што, наравно, нисам учинио, јер за мене она не постоји.
Како се осећате због ове забране?
Врло непријатно, јер сам веома волео тамо да одем. Имам пуно пријатеља и познаника, није лако суочити се са чињеницом да више не могу да их видим.
Јесу ли вам тада објаснили због чега су вам забранили улазак?
Нису улазили у детаље. Кратко су ме обавестили да су ме уписали на “црвену листу” због угроважња безбедности “државе Косово” и “међународних односа Косова”. Одговорио сам им да би ту врсту информација требало да ми да судија, али ми је службеник на административном прелазу пре, ево већ две године, одговорио да “нисмо у Француској, већ на Косову”.
Шта сте то урадили што им је толико засметало?
То је једноставно. Реч је о свим путовањима на Косово које са сам организовао, итервјуима које сам дао, конференцијама које сам одржао. Албанци са Косова воле да се о Косову прича само позитивно. Не свиђа им се када неко говори истину.
Шта сте све организовали?
На пример, одлазак на Косово у српске енклаве француског сенатора Себастијана Мерана, који је после тога много говорио у Сенату о тешком положају Срба. Због тога је у Сенату више пута био позван да пружи објашњења и “амбасадор” Косова. Такође и бившег председничког кандидата и посланика Жан-Фредерика Посаона. Ораганизовао сам и сусрет Срба са Косова са француском сенаторком Валери Боаје и сенатором Стефаном Равијеом, и другим званичницима у Паризу.
Шта вас је навело да се ангажујете?
Занима ме ситуација у региону. Реагујем зато што сматрам да није нормално то што се догађа. Донекле разумем да Немачка, САД или Енглеска признају Косово. Кућа моје породице старија је од америчке историје. Али, жао ми је што то ради и Француска. Као Француз то не могу да схватим.
Имате ли новости у вези с вашом забраном?
Не. Разочаран сам што нема помака. Постојао је договор из Брисела од прошле године у вези са забранама, али се он очигледно не поштује. Нисам једини у овој ситуацији. Можда су мислили да ћу овако бити тиши. Али преварили су се.
Јесте ли се жалили француским властима?
Јесам, али то није имало много успеха. Француска сматра да је то проблем обичног грађанина с “државом” коју признају.
Имали сте анонимне претње с албанске стране?
Било их је. Сада су се мало смањиле. Али, и даље постоје. Звали су ме телефоном, слали поруке.
Имате ли наду да ћете се једног дана вратити на Косово, да се поново сусретнете са српским пријатељима?
Искрено, немам много, Ситуација на Косову је све гора по Србе. Мала нада да ћу поново путовати увек постоји. Али, не у годинама које долазе.
Пратите ли на даљину шта се дешава на Косову?
Наравно. Видим да је стање по Србе тешко. Постоји велики притисак Американаца и ЕУ на срспке власти. Није лако. Европску политику воде Немци. Срби не могу много да очекују од њих. Ствари ће се временом мењати, став Марин ле Пен у Француској је другачији. У Италији, већ неколико година постоји влада која разуме шта се догађа. То треба искористити. Више пута сам се срео са Матеом Салвинијем и говорио сам му о преоблемима Косова. Сложили смо се.
Како ће се све ово завршити?
Наставиће се, претпостављам, овако још годинама. Ситуација по Србе ће се погоршавати. Курти је изабран из два разлога: због пројекта “велике Албаније” и укидања визе за ЕУ. Албанце с Косова, који имају само “држављанство” Косова, не занима да остану тамо, желе само да се докопају ЕУ. Погледајте колико их живи у Немачкој, Швајцарској, Белгији, Италији… Не знам када, али доћи ће тренутак, када ће Косово поново дефакто постати део Србије. Турци су тамо били петсто година, па је поново постало српско. Тако ће бити опет.
Како одржавате контакт с вашим пријатељима?
Телефоном, мејловима, организовањем догађаја у Француској. Приредили смо састанак у Општини париског шеснаестог арондисмана, у француском Сенату, колоквијум у мести Бланменил, наступ фолклорних друштава и продају српских производа са Косова…
Како успевате све то да постигнете?
Најтеже иде са обезбеђивањем средстава. Да имамо више новца, наш колектив “Француска-Србија” био би још активнији. Сналазимо се сами, али успевамо да опстанемо. Потребно нам је и мало више визибилитета, да људи чују за нас.
Активни сте и у региону?
Био сам недавно у Београду и Црној Гори да се сретнем са пријатељима и одморим. Ускоро планирам да отпутујем у Републику Српску. Имам одличне контакте са тамошњим властима. Циљ ми да наставим да повезујем француске политичаре са политичарима из РС.
(Новости/Косово онлајн, 03.09.2023)