Покрет за одбрану Косова и Метохије

Први монах послератних призренских богословаца данас рукоположен у јерођакона

Извор: КоССев

Први ученик обновљене Призренске богословије, о. Власије, данас је примио свештени ђаконски чин у манастиру Високи Дечани где је претходно и замонашен.

Владика Теодосије га је рукоположио за јерођакона и он остаје у древном манастиру да служи.

О.Власије је ученик треће генерације обновљене Призренске богословије, а први међу ђацима ове школе који је кренуо монашким путем.

Из цркве су данашње рукоположење описали као „историјски дан“, а присуствовали су му, односно саслуживали владики, игумани Високих Дечана и Црне реке – архимандрит о.Сава и о. Андреј, који је током школовања био и разредни старешина младом јерођакону.

Иначе, о.Власије је потекао из свештеничке породице, а његови родитељи – о. Мирослав и мајка Ивана, присуствовали су рукоположењу у Дечанима данас.

У призренској богословији од обнове 2011, овог месеца је завршила 7. генерација ученика, њих укупно 70 младих свештеника.

ФОТО: Епархија

Школа Светих Кирила и Методија основана је 1871. године као прва средња школа на српском језику на територији тадашњег Османског царства.

Призренац Сима Андрејевић Игуманов, има највећу заслугу за отварање ове школе, који је, у тузи за сопственом исзгубљеном децом, основао задужбину којој је завештао сав свој иметак.

Богословија је без престанка радила до 1999. године, када су професори и ђаци евакуисани у Ниш. Тада су у њене просторије ушли призренски Срби, протерани из својих домова, они који нису отишли из свог града.

У мартовском погрому 2004. комплекс зграда је запаљен и уништен. Реконструисана је 2010. године захваљујући донацијама ЕУ, Србије, Русије и Норвешке, а потом је, након обнове, 2011. године Богословија примила прве ђаке након рата.

Прва генерација богослова после рата матурирала је у Призрену 2016. године. Био је то до тада најдужи период од 12 година када су просторије школе биле неприступачне за ђаке богословије.

Призренску богословију завршили су, или су били њени професори, готово све најважније личности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима патријарси Варнава, Гаврило Дожић, патријарх Павле и претходни патријарх Иринеј.

(КоССев, 29. 05. 2022)