Горан Ђорђевић: Приказ књиге „Споразум из Вашингтона и правни поредак“

У издању издавачке куће „Укронија“ јануара 2022. године објављена је правна студија „Споразум из Вашингтона и правни поредак“. Студија представља правну анализу овог споразума с аспекта међународног јавног права, судске праксе међународних судова и уставног права.

***

Оно што се са сигурношћу може рећи јесте да је споразум из Вашингтона изменио постојећу, не само фактичку него и правну ситуацију. Довољно је подсетити на споразуме који су потписани након 04. септембра 2020. године. Према томе, овим се актом на општи начин уређује и мења постојећа објективна ситуација која је већ регулисана у оквирима важећег правног поретка. Акт „Економска нормализација“ од 04. септембра 2020. године представља општу норму којом се на обавезујући начин уређују односи у више различитих, конкретно наведених објективних ситуација, које су произвеле и објективне и субјективне промене у оквиру постојећег правног поретка.

***

Сасвим је сигурно да споразум из Вашингтона представља допринос једном непризнатом ентитету у правцу реализације елемената државе – у конкретном случају способности ступања у међународне односе. Овај акт даје додатни импулс легитимитету тзв. Косова у међународним односима, без обзира на чињеницу што оно не представља субјекат међународног права. Овим једностраним правном актом Република Србија признаје посебан статус једном ентитету препуштајући му контролу над одређеном територијом, и то не само у војном, већ и у цивилном смислу (кроз признање постојања цивилних и судских  органа власти), а особито у виду прихватања капацитета деловања у међународним односима. Ако ништа друго, тзв. Косово се појављује као корисник обећања наведених у овом акту. Другим речима, један правни поредак (тзв. Републике Косово) прихвата се као суверен, и као такав добија од стране Републике Србије признање „правно релевантне конструкције“ на одређеној територији кроз конституисање партнерског односа, односно кроз један трансфер суверених овлашћења.

***

Овај споразум – по својој природи, начину настанка, циљу, а посебно према последицама – доводи у питање само начело поделе власти у уставном поретку Републике Србије, претећи да потпуно поништи ову цивилизацијску тековину. А то је само један сегмент наше заскочене уставноправне стварности. Вашингтонски споразум представља опасан преседан јер његови ефекти се испољавају на многим нивоима, са једнаком разорном снагом. У ситуацији када је Устав фактички већ стављен ван снаге, овај акт представља двоструку опасност: споља, прихватањем тзв. Косова као ентитета који ступа у међународне односе, у формату који је проузроковао међународноправне последице по Републику Србију, и изнутра, и то не само као супротстављање Уставу РС, међународним уговорима и већем броју системских закона, него и као отворен сукоб између политичке власти и правног поретка.

***

Мрља направљена приликом оцене уставности и законитости тзв. Бриселског споразума (2013) одузела је Уставном суду девет десетина његовог достојанства. Последњу десетину узеће му штампање ове књижице. Пасивност Уставног суда јасно указује на прихватање постојања једног поретка који је изнад и ван уставног поретка, а који се представља (или намеће) као оригинаран. Овакво стање подрива Устав и уједно води растакању целокупног правног система. Споразум из Вашингтона је отворио – и у томе је његово фокално значење – својеврстан сукоб између политичке власти и правног поретка. Изоштрен поглед открива и да сваки противуставни акт (у овом случају „Економска нормализација“) садржи у себи и почетну тачку делегитимизације политичке власти.

***

Потписивањем оваквих међународних аката, односно одрицањем од суверенитета, територије и, у крајњој линији, од историје, неће се сачувати ни мир, ни достојанство, ни слобода нашег народа. Озбиљнија претња од оне садржане у Вашингтонском споразуму лежи у распрострањеној притворности и кукавичлуку да се текући процеси препознају и да се њима супротстави.

Горан Ђорђевић је адвокат из Ниша и члан Српског демократског савеза. Ексклузивно за Нови Стандард.

У издању издавачке куће „Укронија“ јануара 2022. године објављена је правна студија „Споразум из Вашингтона и правни поредак“. Студија представља правну анализу овог споразума с аспекта међународног јавног права, судске праксе међународних судова и уставног права.

***

Оно што се са сигурношћу може рећи јесте да је споразум из Вашингтона изменио постојећу, не само фактичку него и правну ситуацију. Довољно је подсетити на споразуме који су потписани након 04. септембра 2020. године. Према томе, овим се актом на општи начин уређује и мења постојећа објективна ситуација која је већ регулисана у оквирима важећег правног поретка. Акт „Економска нормализација“ од 04. септембра 2020. године представља општу норму којом се на обавезујући начин уређују односи у више различитих, конкретно наведених објективних ситуација, које су произвеле и објективне и субјективне промене у оквиру постојећег правног поретка.

***

Сасвим је сигурно да споразум из Вашингтона представља допринос једном непризнатом ентитету у правцу реализације елемената државе – у конкретном случају способности ступања у међународне односе. Овај акт даје додатни импулс легитимитету тзв. Косова у међународним односима, без обзира на чињеницу што оно не представља субјекат међународног права. Овим једностраним правном актом Република Србија признаје посебан статус једном ентитету препуштајући му контролу над одређеном територијом, и то не само у војном, већ и у цивилном смислу (кроз признање постојања цивилних и судских  органа власти), а особито у виду прихватања капацитета деловања у међународним односима. Ако ништа друго, тзв. Косово се појављује као корисник обећања наведених у овом акту. Другим речима, један правни поредак (тзв. Републике Косово) прихвата се као суверен, и као такав добија од стране Републике Србије признање „правно релевантне конструкције“ на одређеној територији кроз конституисање партнерског односа, односно кроз један трансфер суверених овлашћења.

***

Овај споразум – по својој природи, начину настанка, циљу, а посебно према последицама – доводи у питање само начело поделе власти у уставном поретку Републике Србије, претећи да потпуно поништи ову цивилизацијску тековину. А то је само један сегмент наше заскочене уставноправне стварности. Вашингтонски споразум представља опасан преседан јер његови ефекти се испољавају на многим нивоима, са једнаком разорном снагом. У ситуацији када је Устав фактички већ стављен ван снаге, овај акт представља двоструку опасност: споља, прихватањем тзв. Косова као ентитета који ступа у међународне односе, у формату који је проузроковао међународноправне последице по Републику Србију, и изнутра, и то не само као супротстављање Уставу РС, међународним уговорима и већем броју системских закона, него и као отворен сукоб између политичке власти и правног поретка.

***

Мрља направљена приликом оцене уставности и законитости тзв. Бриселског споразума (2013) одузела је Уставном суду девет десетина његовог достојанства. Последњу десетину узеће му штампање ове књижице. Пасивност Уставног суда јасно указује на прихватање постојања једног поретка који је изнад и ван уставног поретка, а који се представља (или намеће) као оригинаран. Овакво стање подрива Устав и уједно води растакању целокупног правног система. Споразум из Вашингтона је отворио – и у томе је његово фокално значење – својеврстан сукоб између политичке власти и правног поретка. Изоштрен поглед открива и да сваки противуставни акт (у овом случају „Економска нормализација“) садржи у себи и почетну тачку делегитимизације политичке власти.

***

Потписивањем оваквих међународних аката, односно одрицањем од суверенитета, територије и, у крајњој линији, од историје, неће се сачувати ни мир, ни достојанство, ни слобода нашег народа. Озбиљнија претња од оне садржане у Вашингтонском споразуму лежи у распрострањеној притворности и кукавичлуку да се текући процеси препознају и да се њима супротстави.

 

Горан Ђорђевић, Исак Давидов