Светски дан културне разноликости, који је прогласила Генерална скупштина УНЕСЦО-а, косовски премијер, председница и председник скупштине, обележили су, како су сами истакли, писмом овој светској организацији за очување светског наслеђа у култури, образовању и науци – са захтевом да се са Унескове листе угрожених споменика уклоне четири српска православна манастира, да се уклони то да је Србија одговорна страна за њих, већ косовска и да не користе ознаку за Косово као „Аутономна покрајина“.
Тројац који тренутно управља Косовом, наводи да су „због важности овог дана“, у најновијем писму о манастиру Високи Дечани и сличним темама које шаљу на међународне адресе од марта, а која се појављују на друштвеним мрежама и у медијима, „објаснили деловање институција Републике Косово за заштиту културног наслеђа и промоцију културних права свих заједница које живе у нашој земљи“.
„Такође, у име институција Републике Косово артикулисали смо неке конкретне захтеве. Прво смо затражили да се четири косовска споменика која су наведена на Унесковој листи светске баштине (манастир Дечани, Пећка Патријаршија, манастир Грачаница и црква Свете Петке у Призрену) уклоне из категорије ‘у ризику’. Безбедносне околности на Косову су се потпуно промениле од далеке 2006. године када су ови споменици оцењени као угрожени. Друго, позвали смо их да прегледају застарелу терминологију, јер се у извештајима и документима УНЕСЦО-а и даље спомињу ‘Аутономна покрајина Косово’ (сада Република Косово) и ‘Привремене институције самоуправе у Приштини’ (већ државне институције Републике Косово). Треће, захтевали смо почетак процеса промене државе одговорне за ова четири споменика, уклањањем Србије и стављањем Косова за ту одговорност. Иако је Србија држава потписница листе светске баштине за четири предметна споменика, она нема стварну или правну контролу над њима, па сходно томе не може да испуни своје обавезе према Унеску. Уверили смо званичнике УНЕСЦО-а да ћемо се као и раније у будућности залагати за заштиту, промоцију и развој свих православних цркава и манастира на Косову. Четврто, у име институција које представљамо, гарантовали смо да је Косово у потпуности спремно за чланство у Унеску, право ускраћено пре неколико година. Верујемо да немогућност придруживања 2015. године у одсуству врло малог броја гласова не би требало да се претвори у дугорочну казну за Косово“, навео је Курти у објашњењу за јавност на својој Фејсбук страници овог питања.
Након наде да ће се избећи „дугорочна криза“, косовски премијер је додао и да је Косово спремно да буде „део велике УНЕСЦО-ове породице која ће човечанству донети додатну вредност кроз наше културно наслеђе и бити део заједничких напора за трајни мир у свету. Верујемо у универзалност културне баштине и као такву у њен обједињавајући потенцијал“.
Више писма косовских званичника од марта се објављује преко друштвених мрежа и медија а која упућују, прво Европи Ностри и то у три наврата, која је почетком априла уврстила Високе Дечане на листу 7 најугроженијих европских споменика културе за ову годину, противећи се тој одлуци, а јуче и Народном музеју у Београду да врати 1246 музејских експоната у приштински музеј.
Јуче су амбасадори Квинте, као и Епархија рашко-призренска обележили пету годишњицу од доношења коначне уставне одлуке о повратку 24 ха манастирске земље Високим Дечанима које косовске институције нису још увек спровеле у дело.
Квинта је као и сваке, и ове године позвала косовске институције да одлуку свог суда спроведу у дело, нагласивши да ће управо ово бити тест и за ефикасност нових косовских институција.
Званичници косовске владе се још увек нису огласили, али јесте друштво историчара Али Хадри из Дечана који су позвали још једном институције да одлуку не спроведу у дело а Квинту да на тако нешто не позива, јер је ситуација „крхка“ и „примена ће довести до погоршања“. Такође, и градоначелник Дечана Башким Рамосај (Басхким Рамосај), са још једном изјавом за медије да неће спровести одлуку.
У наставку објављујемо превод њиховог писма Унеску који су објавили на Фејсбуку:
Алтај Ценгизер, председник 40. заседања Генералне конференције УНЕСЦО-а
Агапито Мба Мокуи, председник извршног одбора УНЕСЦО-а
Аудреи Азоулаи, генерална директорка, УНЕСЦО
Тиан Ксуејун, председавајући Комитета за светску баштину УНЕСЦО-а
Задовољство нам је што вам се обраћамо овим писмом у име председника, Скупштине и Владе Републике Косово. Данас, 21. маја, на Светски дан културне разноликости за дијалог и развој, желимо да нагласимо посвећеност државних институција Косова заштити и промоцији културне разноликости нашег друштва као гаранцију за трајни мир. Посебно смо поносни на своје богато и разнолико културно наслеђе, што је и разлог зашто читате ово писмо.
Као шефови три главне државне институције, изражавамо посвећеност најефикаснијој заштити наше културне баштине. Ми желимо и треба да имамо користи од међународног знања и искуства, стога смо уверени да ће нам партнерство између државе Косово и УНЕСЦО-а помоћи у унапређењу оквира политике, развоју модела одрживог управљања, међународној промоцији и заштити, промоцији интеркултурног дијалога, повећању економског доприноса, и изнад свега, јачању улоге културног наслеђа у трајном миру међу народима, религијама и културама. Посебно смо заинтересовани за развој туристичког потенцијала наших споменика тако да буду доступни свима и представљају наше заједничке вредности у свету.
Четири споменика са „Листе светске баштине“ налазе се на територији Републике Косово: Манастир Дечани, Пећка патријаршија, Манастир Грачаница и црква Свете Петке у Призрену. Институције Републике Косово штите ова четири споменика са изузетном посвећеношћу. Имамо неопходну спремност, капацитет и вољу да преузмемо додатне међународне одговорности у вези са овим споменицима. Интензивно радимо на заштити и развоју добара културне баштине у нашој земљи поштујући пуна права и интересе свих заједница, посебно мањинских. На посебан начин и са уставним и законским одредбама које укључују афирмативне мере, држава Косово је изградила и примењује оквир за гарантовање и заштиту културних права свих заједница, укључујући и оне српске. У том контексту, наше институције су укључиле у државно законодавство и Устав државе све компромисе из одредби Ахтисаријевог плана које се односе на заштиту културног и верског наслеђа. Институција Српске православне цркве, као и манастири и православне цркве на Косову, посебно уживају све уставне, законске и институционалне гаранције које осигуравају пуно поштовање њихових права. Косовски закон о посебним заштитним зонама гарантује заштиту православних цркава и манастира, других верских објеката, као и историјских и културних места од посебног значаја за српску заједницу.
Независна и професионална процена закона и реда и безбедносних институција, како националних, тако и међународних, јесте да православне цркве на Косову уживају висок ниво безбедности и да нису угрожене. Најмање једну деценију није забележен ниједан озбиљан инцидент у православним црквама. Наше безбедносне институције у сарадњи са војним трупама КФОР-а дуги низ година пружају заштиту и сигурност православним црквама на Косову. Последњих година ова одговорност је пребачена на Косовску полицију која има посебну јединицу која штити ове споменике. У потпуности смо посвећени заштити свих споменика у нашој земљи, а посебно православних цркава и манастира, православног свештенства, верника и мањинских заједница. И за ово пружамо трајне доказе годинама.
Четири косовска споменика која су део „Листе светске баштине“ такође су део „Листе светске баштине у опасности“. Ова одлука Комитета за светску баштину донета је 2006. После петнаест година, многе ствари су се промениле, а пре свега безбедносна ситуација за православне цркве и манастире на Косову. Најобјективнији извор у овом случају је мисија КФОР-а на Косову, према којој се последњи озбиљни инцидент у близини православне цркве догодио 2007. године. На основу података косовске полиције, који се огледају у Међународном извештају о верској слободи Америчког Стејт департмента, од 57 инцидената на верским местима током 2020. године, само се осам догодило у православним црквама и 45 на исламским местима. Према Косовској полицији, већина ових инцидената били су случајеви крађе, док ниједан од 57 инцидената није класификован као верски мотивисан. С друге стране, велика већина православних цркава и манастира Косова – а посебно четири предметна споменика – су у веома добром физичком стању, док држава Косово, поред унапређења законског оквира, редовно издваја буџет за рестаурацију ових цркава. Стога вас позивамо да у складу са новонасталим околностима манастир Дечани, Пећка Патријаршија, манастир Грачаница и црква Свете Петке у Призрену буду уклоњени са листе светске баштине у опасности. Уверени смо да ниједан од почетних разлога за њихово уврштавање на ову листу више није ваљан.
Конкретно, позивамо вас да прегледате застарелу терминологију, јер ваши извештаји и даље спомињу „Аутономну покрајину Косово“ (сада Република Косово) и „Привремене институције самоуправе у Приштини“ (сада државне институције Републике Косово ). У време када су ови споменици уврштени на листу светске баштине, у току је био међународни процес за утврђивање коначног статуса Косова. Овај процес је резултирао објављивањем документа „Свеобухватни предлог за решавање статуса Косова“ који је написао специјални изасланик Уједињених нација, председник Марти Ахтисаари, који је у марту 2007. године препоручио да Косово треба да добије „надгледану независност“. Косово је прогласило своју независност 17. фебруара 2008. године, док је ову једногласну изјаву воље народа Косова преко изабраних представника потврдио Међународни суд правде, највиши суд Уједињених нација, јула 2010. године. Мишљење МСП утврдило је да је проглашење независности Косова у потпуности у складу са међународним правом. Након Декларације о независности, све претходне територијалне референце за Косово су неважеће и ван употребе. Од 2012. године, Косово није држава са надзираном независношћу, а данас све институције и државни механизми на Косову раде без међународног надзора.
Данас имамо нову чињеничну стварност, крајња одговорност за заштиту свих добара културног наслеђа, укључујући и четири предметна споменика, припада државним институцијама Косова. Иако је Србија наведена као држава – странка на листи светске баштине за ова четири споменика о којима је реч, нема стварну или законску контролу над њима, те сходно томе не може да испуни своје обавезе према УНЕСЦО-у. У име три државне институције Косова желимо да вас уверимо да ћемо се, као и до сада, као и у будућности, залагати за заштиту, промоцију и развој манастира Дечани, Пећку Патријаршију, манастир Грачаницу, Цркву Свете Петке у Призрену и све православне цркве и манастире на Косову. Из тог разлога, судећи према чињеничној стварности, тражимо да започнете процес промене државне странке одговорне за ове споменике, уклањања Србије и стављања Косова у ову одговорност.
Желимо да вас подсетимо да је Србија отворено лобирала против чланства Косова у УНЕСЦО-у 2015. Држава Србија наставља да неправедно држи опљачкану археолошку и етнолошку колекцију Косова, у потпуном кршењу УНЕСЦО-ове конвенције о средствима забране и спречавања Илегалног увоза, извоза и пренос власништва над културним добрима (1970). Док је најтежи ударац задат током рата 1998-1999, када су српске снаге оштетиле и уништиле хиљаде добара косовске културне баштине. Ова разарања косовских културних добара у пресудама о изрицању пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу описана су као злочини против човечности које је починила Србија. И после свега овога, није било прихватања одговорности, извињења, надокнаде штете од Србије, већ само интензивирање битке другим средствима, укључујући инструментализацију културног наслеђа у политичке сврхе.
На крају, у име институција које представљамо, обавештавамо вас да је Косово у потпуности спремно за чланство у УНЕСЦО-у, право ускраћено пре неколико година. Немогућност придруживања 2015. године у одсуству врло малог броја гласова не би требало да постане дугорочна казна за Косово. Спремни смо да будемо део велике УНЕСЦО-ове породице која ће кроз нашу културну баштину донети додатну вредност светској заједници и да будемо део заједничких напора за трајни мир у свету. Верујемо у непоновљивост културног наслеђа и као таквог у његов потенцијал обједињавања. Желимо да се ујединимо око културалног наслеђа; тамо ћемо наћи мир тако што ћемо се наћи.
С поштовањем,
Вјоса Османи Садриу, председник Републике Косово
Гљаук Коњуфца, председник Скупштине Републике Косово
Аљбин Курти, премијер Републике Косово
