Покрет за одбрану Косова и Метохије

Радио Косово одбио да емитује аудио драме о српским породицама несталих

Радио Косово, део косовског јавног сервиса, одбио је, упркос раније постигнутом договору, да емитује једну репризу и две премијерне епизоде аудио драме о породицама несталих Срба, саопштила је јутрос приштинска невладина организација Интегра у својој реакцији против цензуре на Радију Косово. Из Радија Косово, с друге стране, поручују да је језик у овим драмама „вређао већину“.

НВО Интегра и Ресурсни центар за нестала лица реализовали су пројекат „Живети уз сећање на нестале“, а према договору са Радио Косовом, након продукције 10 епизода аудио драма у режији Куштрима Кољићија (Kushtrim Koliqi) из Интегре, оне су требале бити и емитоване по унапред договореном распореду.

„Узајамним договором, премијера прве епизоде ​​емитована је 14. децембра 2020. године, а реприза следећег дана. Друга епизода емитована је 21. децембра 2020. године, а заснована је на причи једне Српкиње из Штрпца чији супруг је нестао током рата. Схвативши да је ова епизода посвећена причи о српској породици, Радио Косово самовољно, без упозорења, не емитује репризу заказану за 22. децембар 2020. у 20:10“, наводи се у саопштењу ове организације.

На састанку са Радијом Косова, Интегри је саопштено „љутито и нервозно да се не слажу са емитовањем садржаја на основу прича породица неалбанских жртава“.

„Узимајући у обзир да су 3 аудио драме у циклусу од 10 епизода засноване на причама српских породица несталих особа, Радио Косово категорично одбија емитовање, приморавајући другу страну (Интегру) да аутоматски прекине сарадњу“, саопштила је приштинска организација.

Из Интегре наводе да их је ова одлука о цензури аудио-драма заснованих на причама породица несталих током рата изненадила и забринула и виде је као доказ да „се етноцентрични јавни дискурс на Косову и даље негује и одржава, те да доминира једносмерни и политизовани наратив“.

„Таквом одлуком Радио Косово као јавна институција, финансирана од пореза грађана Републике Косово, крши основна права представника цивилних жртава рата, ускраћујући им право на изражавање, право да знају и право учешћа у изградњи колективног сећања“.

Таквим приступом Радио Косово такође крши и слободу изражавања и заузима неетичан и болан став према породицама несталих особа, које су, упркос разликама, скупиле снаге за сарадњу и артикулисале своје бриге и захтеве путем Ресурсног центра за нестале особе, наводе још ове организације.

За крај су позвали све јавне институције, политичаре, медије и активисте за људска права да хитно реагују на цензуру Радија Косово јер „такав приступ јавног сервиса онемогућава здрав процес са прошлошћу на Косову, негира право жртава и њихових породица на правду и угрожава основне принципе демократије.

До краја рата на Косову, 6063 особе су пријављене као насилно нестале, док је тренутни број несталих особа – различите старости, пола и националности – 1638.

Иако су посмртни остаци преко 70% случајева несталих идентификовани и предати породицама на (поновно) сахрањивање, починиоци кривичних дела још увек су на слободи, а мало тога је познато о околностима њиховог нестанка, подсећају из Интегре.

Управо због тога су 2019. године, уз програм форум ЗФД на Косову и Ресурсни центар за нестале особе објавили књигу сећања „Живети уз сећање на нестале“ која открива приче 10 породица и чијих је 33 чланова нестало током последњег рата на Косову, а на основу које су режиране и поменуте аудио-драме које теже да подигну колективну свест и признавање патње са којом се суочавају породице несталих већ више од 20 година.

КоССев је затражио коментар директора Радија Косово Ернеста Љумија (Луми) на наводе Интегре, али до објављивања ове вести, одговор није стигао.

Радио Косово: Језик вређао већину, није исправан за тренутак у ком се Косово налази

Коментар уреднице Радија Косово, Мирвете Уке, добила је међутим приштинска Коха.

Она је овом листу рекла да Радио Косово и Интегра нису имали уговор, али је потврдила да је Радио Косово пристао да емитује серијал.

Према њеним речима, уредништво Радија Косово је било учтиво и ослободили су простор на радију без икаквих обавеза.

Признала је да су се проблеми појавили у другој епизоди.

„Тражили су простор и имали смо разумевања. Језик коришћен у драми није исправан за тренутак кроз које Косово пролази, а који је осетљив. Према томе, то није било исправно јер тај језик вређа већину људи. Имамо хиљаде албанских жртава и не можемо да дозволимо да се користе говори и линчовања која су коришћена“, рекла је она Кохи.

Ука је додала да јој је жао сваке породице несталих, без обзира на националност.

„Изражавамо саучешће свима. Али не можемо дозволити такве проповеди албанској већини, када и даље имамо гробове без људи,“ рекла је она, преноси Коха.

 

Извор: Коссев

Фото: Коссев