„Драго ми је што се Хрватска узима као узор. Можемо рећи да је хрватски модел промовисан преко уставног закона за права мањина, те је као такав и успешан. Можда може да послужи као пример“, поручио је данас у Приштини, министар спољних послова Хрватске, Гордан Грлић Радман.
Радман је у Приштини допутовао синоћ, како је то најавило косовско министарство спољних послова, да би се рано јутрос састао са Доником Гервалом.
На конференцији за медије, потом су прецизирали о чему су на састанку разговарали.
Захвалила се косовска министарка спољних послова Радману да подршци Хрватске европској перспективи Косова, подршци коју им пружају за чланство у Савет Европе, а сложили су се у томе, како је казала, да су грађани на либерализацију виза „предуго чекали“.
„Сложили смо се да је то процес који је неправедно дуго трајао, али грађани ће ипак коначно моц́и да путују без виза у јануару 2024. године. Захвалила сам му се на подршци коју Хрватска даје Косову од првог дана за чланство у Савет Европе. Разговарали смо о европској перспективи Косова, за чланство у ЕУ, односно за апликацију која је почела да се обликује. Разговарали смо и о политичким консултацијама које ц́емо имати за неколико недеља“, казала је Гервала, преноси Коха.
Подсетивиши на то да је Хрватска међу првима прихватила косовску независност, Радман је, како преносе медији, сада и из Приштине поздравио одлуку комитета министара који је прихватио апликацију Косова за чланство у Савет Европе.
„То је велики корак“, казао је он.
Из Приштине ће ово двоје званичника отићи 20-ак километара удаљено Јањево, село настањено хрватском мањином на Косову.
Њих је око 150, прецизирали су Гервала и Радман. Живе веома тешко у социјалном смислу, а намера је да се они саслушају и да им се пружи адекватна помоћ.
Говорећи о мањинама на Косову, дотакли су саговорници и српске.
С тим у вези, говорили су о моделима за права мањина, а хрватски шеф дипломатије упитан је о томе што је „нацрт визије за регулисање права мањина“, који је 2. маја у Бриселу желео да понуди косовски премијер Аљбин Курти уместо Нацрта статута за ЗСО коју је тада представио Управљачки тим, урађен по угледу на споразум који Хрватска већ има са Србијом.
Радман је одбио да изнесе став о томе да ли се исти може применити на Косову, али је поздравио то што је хрватски модел узет као могуће решење за ЗСО.
Нагласио је да се ради о моделу који је, како каже, у Хрватској успешан.
„Драго ми је што се Хрватска узима као узор. Можемо рећи да је хрватски модел промовисан преко уставног закона за права мањина, те је као такав и успешан. Можда може да послужи као пример“.
Са друге стране, Гервала је нагласила да се Приштина бави моделима за мањине, јер је „региону довољно, односно и превише једне Републике Српске у БиХ“.
На истој конференцији Радман је поздравио недавно постизање Декларације о несталим лицима између Приштине и Београда, изразивши наду да ће она довести до напретка у откривању судбине несталих лица.
„Поздрављамо недавно усвојену Декларацију између Косова и Србије, за нестале, Хрватска има велико разумевање за нестала лица. Надам се да ће донети напредак у решавању проблема несталих који ће трајати 20 година. Хрватска већ 30 година трага за више од 3.000 несталих особа“, казао је Радман.
Сходно томе, додао је и да Хрватска подржава споразум Приштине и Београда „којим би обе стране биле задовољне“.
Како најављују медији у Приштини, хрватски шеф дипломатије ће се током дана састати и са косовским премијером, Аљбином Куртијем.
