Фотографије Срба из Подриња побијених током последњег рата и постављене у Братунцу у време обележавања тужних јулских годишњица, међу њима и фотографије побијене деце, жена, стараца, за сарајевску чаршију су тек – “провокације”, “провокативне радње усмерене према жртвама” Сребренице.
“Ближи се 11. јул и обележавање геноцида у Сребреници, па самим тим све су бројније провокативне радње усмерене према жртвама. Тако су, као и 2022. године, на регионалном путу Братунац–Поточари постављене слике погинулих припадника ВРС”, преносе ових дана сарајевски медији а тек онда цитирају и извештај РТРС-а да су “осим фотографија погинулих војника постављене и фотографије цивилних српских жртава”.
У Сарајеву процењују и да постављање фотографија нема везе с одавањем почасти жртвама већ се ради о провокацијама са циљем да се релативизује злочин.
“Од 600 фотографија које смо поставили на три локације у Братунцу, 90 посто су фотографије цивила. То су дјеца од двије године, од пет, од 17, жене, старци, баке које су имале по 80 или 90 година. Фотографије је поставила Организација породица погинулих и несталих РС, у томе сам и сам учествовао, добили смо дозволу од власти, од полиције. Видјели смо одмах и реакцију из Сарајева да смо поставили фотографије војника Војске РС и људи који су убијали и правили ′геноцид′ горе у Сребреници. Можете ли да замислите да ′геноцид′ прави неко ко је убијен три године раније, да ′геноцид′ праве дјеца стара тек неколико година”, каже за РТ Балкан Брано Вучетић из Братунца, коме су децембра 1992. у нападима снага из Сребренице у селу Бјеловац убијени отац и мајка и брат.
Међу фотографијама постављеним у Братунцу су и слике чланова његове породице.
“Како је мој брат коме је било тек 17 година, који није могао бити легитимна мета, и који можда никада није ни био у Сребреници, који је убијен 1992, убијао некога у тој истој Сребреници?”, пита Вучетић.
По његовим речима фотографије убијених Срба постављене су ради подсећања да су у рату 1990-их страдали и Срби, да су и над њима чињени злочини.
“То је само мали део од више од 3.000 српских жртава на овом подручју. Никако нисмо жељели да овим чином некога провоцирамо, наша жеља јесте да ове фотографије стоје овде седам дана, од 6. јула до Петровдана, то су дани обиљежавања страдања Срба у Подрињу. Знамо да је на Петровдан убијено 69 цивила у Залазју”, каже Вучетић.
Фотографије Срба убијених у Подрињу током рата 1990-их биле су постављене поред пута Братунац–Сребреница и почетком јула, пре две године, али су на захтев полиције уклоњене, а тужилаштво РС тада је због постављања фотографија поднело кривичну пријаву против начелника општине Братунац Срђана Ранкића.
Сарајевски медији тада су јавили да се “не зна нити ко је на фотографијама, нити у коју су сврху постављене”. Новинари сарајевских медија тада су, разговарајући с људима “који су постављали фотографије”, сазнали да се оне постављају “на иницијативу борачке организације и власти Братунца”, те да су на фотографијама “убијени Срби из протеклог рата”. У Сарајеву је тада прецизно израчунато и то да су фотографије постављене на 2,2 километра од меморијалног центра у Поточарима.
Драган Гвозденовић, радник предузећа “Зворник путеви” тада је, после наредбе полиције, одбио да учествује у уклањању фотографија јер се на њима налазе и његова малолетна сестра Рада, као и отац, које су убили у Загонима, 5. јула 1992. припадници тзв. Армије БиХ.
Председник Скупштине Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Бранимир Којић за РТ Балкан каже да су реакције Сарајева на постављање фотографија убијених Срба “благо речено безобразне”.
“На овим фотографијама су људи које су зверски убијале Насерове хорде, хорде Зулфа Турсуновића, а убијани су свакодневно. У Сарајеву су свјесно скренули са чињенице да на постављеним фотографијама има и дјеце”, каже Којић.
По његовим речима, “федерални медији ће, на њихову жалост, морати да гледају ове фотографије седам дана”, о намери постављања фотографија пре два месеца обавештена је и полиција, дозволе су добијене.
“Никога не желимо да провоцирамо. Наша жеља је да западним амбасадорима, онима који нису жељели да виде ове фотографије, те слике ставимо пред очи. Људима из читавог света, онима који не знају за ове злочине, желимо да преко медија ове слике пошаљемо и у њихове домове. И Срби имају право на сјећање. Многи нам то бране, али ми морамо да се уздигнемо изнад тога, да ценимо и себе и своје жртве. Ове фотографије стајаће овде седам дана, и 11. и 12. јула, да их виде сви који их нису видјели. Позивамо све општине из Подриња да наредне године и они поставе фотографије својих убијених. Овде су само фотографије убијених из Братунца и Сребренице, идуће године желимо да читаво Подриње буде под фотографијама убијених Срба, да се виде фотографије свих 3.267 убијених”, закључује Којић.
Зоран Шапоњић