Покрет за одбрану Косова и Метохије

Свештеник Стеван Стефановић: Одбрана КиМ и Вашингтонски споразум

Данас је западни свет разједињен, када би се ујединио, једин што би стојало насупрот њему је православно духовно и културно наслеђе источне Европе…

Георгије Флоровски, богослов и философ, у књизи теолоија историје

У петак четвртог септембра потписан је у Белој кући такозвани Вашингтонски споразум. Прво што запада у очи је да не постоји споразум који су потписале обе стране, свака од преговарачких страна је потписала свој документ. Друга ствар која запада у очи је да се два одвојена документа чак и разликују у једној тачки. Председник Трамп је потписао трећу ствар, протокол у коме стоји шта се у Вашингтону догодило.

Што се тиче Устава Републике Србије, председник Србије, ма ко он био, нема право да потписује међудржавне споразуме, то једноставно прекорачује његова овлашћења. С друге стране ми данас имамо техничку Владу, која такође нема овлашћења да потписује државне докуметне.

Делегација Србије, као и делегација Косовских Албанаца пре састанка није знала шта потписује. Документ је најављен као превасходно економски, међутим, осим тачака које подразумевају економску сарадњу између Србије и такозване државе Косово у овом споразуму се налазе и тачке које говоре о Израелу, (предпостављамо због јеврејских гласача председника Трампа у Америци), затим о амбасади у Изрелу, као и о међусобном признавању лажне државе Косова и Израела. Документ садржи и тачку о геј оособама, на којој је инсистирао геј лобиста Гренел, и о правима хомосексуалаца, као и тачку о Хесболаху. (Хизболах).

Оба потписника споразума су се обавезала да ће лобирати у оним државама у којима је хомосексуализам кривично дело, да се такви закони промене. У једној тачки су се и Приштина и Београд обавезали да ће тражити алтернативне изворе енергије, што је директно усмерено против Руских интереса.

Наиме, америчке нафтне компаније покушавају да са својим течним гасом буду конкурент руском, природном гасу, те обавезује све државе коју су економски зависне од ње, да потписују протоколе о диверзификацији енергетског снабдевања. Подсећања ради, ова тачка споразума се директно супротставља споразуму о енергетској сарадњи који имамо са Руском федерацијом. С друге стране ресурси угља на Косову су највећи такви ресурси у овом делу Европе. О томе у споразуму није било речи.

Србија и косовски Албанци су се обавезали да неће дозволити да се на нашој територији постављају непроверене 5G  мреже. Ова одлука је директно усмерена против Кине, односно против кинеске компаније Хуавеј, која има најбољу, али и најјефтинију технологију на свету. Једноставно, иза компаније Хуавеј стоји најмногољуднија држава света, односно директно влада Кине. Хуаевеј има могућност да неограничено користи државни новац за истраживање и унапређивање своје технологије, тако да једноставно, нигде у свету не може ни да има конкуренцију.

Кина је до сада била наш највећи спољнотрговински партнер, видећемо какав ће став заузети према нама након овог догађаја. Кина је користила наше ресурсе из својих интереса, железару у Смедереву, Борске руднике, давали су нам неповољне кредите за изградњу путева, железница али и телекомуникационе технологије. Након тачке којом се обавезујемо да нећемо користити непроверену технологију за мобилне телефоне треће генерације, обавезали смо се, у наредној тачки да ћемо користити америчку технологију у авиосаобраћају.

Представа изведена у Белој кући намењена је, пре свих, Трамповиим гласачима у Америци. Највећи добитник након потписивања овог споразума је управо Трампова администрација. Трамп овим показује да је Америка и даље Велики Шеф на Балкану, из такозваних преговора о Косову истискује Европску унију, покушава да маргинализује присуство Русије код нас, и економски удаљава Кину из Србије. Поред порука које шаље у Европу и свет, кабинет председника Трампа шаље и унутрашњу поруку, оним гласачима који су либералније орјентације, пре свих онима који подржавају геј покрете али и Јеврејима.

Сам начин на који је потписан споразум је подцењивачки по нашу државу у неколико аспекта. Прво, зато што нисмо били упознати са садржајем споразума, друго, подцењени смо јер је један демократски изабрани председник, једне самосталне и независне државе стављен да седи најпре на хоклицу, као ђак пред наставником, а затим и на помоћном сточићу. Као да је Трампова администрација овим потезом желела да покаже и нашем представнику и представнику косовских Албанаца своје место. Замислите да је неко пре стотину година поставио Николу Пашића или краља Петра или Александра Карађорђевића уз мали сточић или на хоклицу. Немогуће је и замислити тако нешто.

Чак је и краљ Петар II као дечак, одржао говор пред оба дома америчког парламента, и тиме ушао у историју као најмалађи говорник који се обратио сенату. Имао је тада деветнаест година.

            Треће, и сад, овде би требало да се запитамо да ли је то позитивна или негативна ствар, нашом вољом смо преговоре о Косову, преместили из Европе, или Уједињених нација, где смо макар теоријски могли да рачунамо на подршку наших савезника, на туђи терен, међу оне који су признали лажну државу, у Вашингтон и Белу Кућу.

           

Највећа штета је што смо се овим споразумом директно обавезали да обустављамо кампању међу државама које су признале Косово да повуку ово признање. Такозвана отпризнавања су, бар по мени, била и највећа дипломатска достигнућа ове власти. Као реципроцитет Приштина се обавезала да годину дана неће имплицирати пријем у било коју међународну организацију.

Премештена је амбасада из Тел Авива у Jерусалим, што је само по себи добро и важно. Председник Србије није знао за ову тачку у споразуму, како је касније изјавио фасцикле су му замењене. Видео са изненађеним и збуњеним председником Србије, који након Трампових речи о померању амбасаде панично листа спозаруз и тражи ту тачку, поделио је  Карл Билт, копредседавајући Европског савета уз коментар: „Ово је тренутак у коме је председник Вучић сазнао да ће преместити своју израелску амбасаду у Јерусалим“.

Ми као народ, као држава и друштво, морамо стално развијати и унапређивати наше односе са Јеврејима, јер су Срби и Јевреји заиста пријатељи хиљаду година, никада кроз историју нисмо имали никакав међусобни сукоб. Нетањаху је такође велики пријатељ Србије. Такође, и наша и Јеврејска нација су прошле кроз много страдања у последњем веку, Србија је претрпела чак три геноцида, а Јевреји један, али стравичан. Осим тога и Срби и Јевреји су заветне нације, добро знају шта је страдање, шта Завет, а шта окупирање најважнијег дела територије, која је уткана у саму срж нашег националног бића. Тако да је Израелско признање приштинске лажне државе највећи пропуст наше дипломатије у последњих стотину година.

 С друге стране појавила се и информација, коју наравно никако не можемо проверити да нас је управо Израелска дипломатија подржала да избацимо из споразума тачку о међусобном признавању. Ако је заиста тако, онда смо као држава из овог Вашингтонског споразума заиста извукли максимум.

Вашингтонски споразум је тако велики повратак United States на Балкан, посебно на простор бивше Југославије, које ЕУ да би избегла термин Југославија, данас зове Западни Балкан. После петог октобра Америка нас је препустила Берлину, односно доминантном Немачком утицају који је упакован у причу о Европској унији, у миту који се назива Европске интеграције и којим један део српске јавности покушава да нам замени светосавље и косовски мит, односно косовски завет.

Србија, као и Југославија, била је под америчким утицајем, односно у америчкој зони утицаја, од пада Александра Ранковића 1966. године па до 5. октобра 2000. Након распада комунистичке Југославије, а опет у циљу спречавања доласка Русије на топло море, што је и даље највећи страх англосаксонског света, Берлин и Беч су се вратили на своје позиције које су заузимали с краја 19. века, у Хрватску и Словенију. Америка је заузела извесне позиције у Босни и на Косову, пре свега у циљу да покаже да сарађује са муслиманским светом.

Па чак и данас, Доналд Трамп је коментаришући Вашингтонски споразум рекао да је, ето,  једна муслиманска држава – Косово, подржала Израел. Одлучивши да прескочи чињеницу да такозвано Косово своје упориште никада није ни тражило у муслиманском свету, већ у United States, посебно у ономе што данас називамо дубоком државом, односно у Клинтоновој и Бушовој администрацији, којима су Албанци на Косову подигли споменике, њиховим именима називали тргове и улице…

Бојим се да смо у овом светском сукобу изгубили прилику да јасно заузмемо страну. Са једне стране, у овом сукобу стоје глобалисти, чији је најјачи представник и даље америчка дубока држава, јер осим Приштине, постоји још више десетина рецимо независних држава у свету, који су и даље под директним патронатом дубоке државе, затим Немачка, односно Европска унија али и Кина, а с друге стране стоје суверенистичке државе, пре свих Русија, али и Америка Доналда Трампа.

Први који је потврдио овакво становиште америчке, трампове администрације је био управо син Доналда Трампа, који је дан након потписног Вашингтонског споразума написао да је сада време да се Америчка војска повуче са Косова.

Да не будемо само критичари који истичу негативне аспекте Вашингтонског споразума, хајде да видимо да ли из целог догађаја у Белој кући можемо извући нешто позитивно. Приштина се у тачки једанаест обавезала да ће испоштовати одлуке суда о заштити Цркава на Косову и Метохији. И ако су се на ово обавезали још и Бриселским споразумом, у пракси косовски Албанци никада нису испоштовали ову одлуку.

Пошто унутрашњи дијалог о Косову, на који нас је позвао сам врх наше државе нисмо имали, време је да сви који смо истински патриоте збијемо редове и да се пребројимо. Свако збијање редова, сваку одбрану националних интереса, сваки устанак у нововековној модерној Србији, па и данас литије у Црној Гори, предводила је Црква. Да се не враћамо корак уназад и да не говоримо сада о улози коју је током турског ропства имала Пећка патријаршија, или о улози коју је српска Црква имала у Црној Гори у времену нестанка наше средњевековне државе.

Да ли Црква може да и данас поведе народ? Док наша држава ћути, Црква је једини чувар Косова и Метохије, 137,000 наших сународника живи на Косову и Метохији у гетоима, попут северноамеричких индијанаца. Да ли ћемо их препустити Великој Албанији, Тачију и Харадинају? А знамо већ шта се десило са српским светињама у Северној Албанији, са српским становништвом у Скадру и Драчу, нема их више. Док држава ћути, Црква је једина која је на оба прошлогодишња сабора, пролећном и јесењем рекла да се категорички противи подели Косова, да су Косово и Метохија данас окупирани и да се Црква залаже за поштовање резолуције 1244. Ситуација данас слична је оној у 16. веку када државе није било, Црква је заузимала њено место.  

Да видимо шта је оно што највише можемо да урадимо у овом тренутку, када смо сведоци поновне поделе Западног света и нових центара моћи, као и рађања нових сила на свету.  

             Данас живимо у глобално окупираном свету, оличеном и у окупацији балканских земаља од стране Немачке, коју зовемо европском унијом, а у ствари је реч о великим мулти компанијама, корпорацијама и банкама, који контролишу и позицију и опозицију у свим балканским земљама.

Чини се заправо да један велики део опозиције у Србији ћути јер чекају да садашњи председник Србије потпише такозвани правно обавезујући споразум са Приштином, па да га Берлин пусти низ воду, па да један од њих постане „калиф уместо калифа“.

 Тако смо дошли дотле да је Србија постала колонија из које се сваке године исељава 50,000 младих људи, простом математиком долазимо до закључка да ће се у наредних двадесет година из Србије иселити милион људи. На јесен нас очекује још једна велика економска криза.

Пропаст Европе почео је на Косову. Када су се владе европских земаља ујединиле са исламским терористима међу албанским народом, а опет духовном децом једног другог комунисте Енвер Хоџе, који је владао Албанијом маоистички, и напале суверену државу која већ хиљаду година постоји у срцу Европе и покушале да униште хришћанске светиње. Експеримент са Косова поновљен је у Сирији, (и у још једанаест ратова кој је америчка влада водила уз помоћ својих НАТО савезника) где су владе западних земаља удружене са исламистима напале суверену, древну хришћанску земљу.

И данас овај рат траје, само што је другачији, као што смо већ напоменули перфиднији, данас је у току интелектуални, културни и медијски рат против Српског идентитета на Косову, против српског суверенитета и државности над Косовом. Албански лобисти промовишу филмове у којима манастири Српске средњевековне државе на Косову припадају Албанској културној баштини.

Напад на српски народ отпочео је нападом на Српску Крајну и егзодусом Срба из Крајине, ове најзападније православне земље на свету. Након Крајине, нападнуто је Косово, српски народ се рањава на ободима српских држава, сада је на реду Црна Гора, а затим следи и напад на Републику Српску.

Како да се данас супротставимо Овом свету који сав у злу лежи а уз помоћ Христа, Цркве и јеванђеља. Како да се одбранимо од зала?

Народ у српској Црној Гори се од зла одбранио литијама.

Нама данас преостаје да се молимо Богу да се литије из Црне Горе преселе и у Србију .