Пише за Косово онлајн: Жељко Шајн, дописник Политике из Скопља
Нова година је на прагу. Сумирају се утисци, броје успеси, али и неуспеси. Колико је ко научио из њих, показаће наредна година, која ће Северној Македонији одредити даљи пут ка будућности и показати на коју је страну народ одлучио да стане – да ли уз власт или пак уз опозицију. Да ли ће се догодити уставне промене или је тај услов превише скуп за улазак у Европску унију, сазнаћемо након избора, који ће бити одржани у априлу и мају.
У новијој историји Македоније остаће запамћен Преспански договор, као корак који је обећавао овој земљи остварење евроатлантских интеграција. Но, променом Устава и имена државе само су делимично остварени њени стратешки циљеви – постала је 30. чланица НАТО-а, али је Европска унија „заборавила” да испуни своје обећање и омогући јој приступ у своју породицу, те је македонски народ остао на мразу испред врата ове европске заједнице, која ову земљу условљава новом променом највишег државног акта, и то како би се задовољили услови њене чланице Бугарске.
На промену правила у политичким играма из Брисела није пристала највећа опозициона партија Северне Македоније – ВМРО-ДПМНЕ, која није променила став да неће подржати нове уставне промене у Собрању. Владајућа коалиција СДСМ и ДУИ започела је расправу о промени Устава у Собрању, али како нису имали двотрећинску већину, за коју је неопходна подршка ВМРО-ДПМНЕ, Северна Македонија улази у нову годину са великом неизвесношћу којим ће путем стићи до окриља ЕУ.
У новој години одржаће се избори у Северној Македонији – и председнички и парламентарни – где се и власт и опозиција надају убедљивој подршци народа. Партије на власти – СДСМ и ДУИ, као представници европског блока, уверене су у то да је перспектива државе у њиховим рукама, те да ће успети да Северну Македонију уведу у европску породицу. С друге стране, ВМРО-ДПМНЕ води по свим анкетама, а садашња власт је далеко иза ове, највеће македонске опозиционе парламентарне партије. Наравно, и ВМРО-ДПМНЕ се залаже за европске интеграције, али не по сваку цену, не пристајући да се по диктату Бугарске поново мења Устав земље.
Бугарска је, подсетимо, наметнула промену Устава РСМ, док је фашистичким методама у Битољу и Охриду подржала отварање бугарских културних клубова који носе имена осведочених сарадника Хитлера и Мусолинија – бугарског цара Бориса ИИИ и Ванча Михајлова. Као што је познато, обојица су следбеници нацистичке идеологије, који су, газећи фашистичком чизмом по македонском тлу у Другом светском рату, стрељали невину децу и слали Јевреје, Македонце и Роме у логоре.
Дакле, у априлу и мају 2024. године грађани Северне Македоније гласаће за оне којима верују да ће их водити у боље сутра и који ће успети да са леђа земље скину бреме притисака и уцена. Политичари на власти су прихватили препоруке ЕУ, али народ тек треба да каже својим гласом да ли им верује или ће их казнити и поверење дати опозицији, која је са власти била скинута „Шареном револуцијом” и пуштањем у јавност илегално снимљених материјала, који су процесуирани у Специјалном јавном тужилаштву, али су ти процеси доживели крах, јер се обелоданила корупција унутар самог СЈТ, чија је тадашња шефица Катица Јанева завршила пред кривичним судским већем, те се суочила са затворском казном.
Данашња власт се, такође, прибојава и евентуалног повратака бившег премијера и лидера ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског, који је у егзилу у Мађарској. Међутим, како је Груевски недавно изјавио за „Политику”, иако се многи плаше његовог повратка у земљу, то се неће догодити све док је под притиском политичког прогона. Наиме, партија ДУИ је преко свог портпарола Бујара Османија покушала да покрене његов легалан повратак, јер много зна о Македонији и могао би да помогне, међутим, први коалициони партнер из власти СДСМ не жели ни да разматра такву могућност. Сличне су реакције и из ВМРО-ДПМНЕ, додуше, не тако гласне.
Пржинска влада донеће бројне промене у структури власти. Ко ће заменити албанског председника Собрања Талата Џаферија након избора у мају – остаје отворено питање, али је, свакако, значајан корак за албански народ што ће у овој земљи први пут премијер бити Албанац, из редова албанске партије ДУИ, која је прерасла из ослободилачке војске – УЧК. Иако су се избору Џаферија као премијера успротивиле албанске партије и опозиција, Али Ахмети, лидер партије ДУИ, нагласио је да ће Џафери бити нови премијер Пржинске владе. Пржинска влада ће, такође, из редова опозиције добити новог министра унутрашњих послова, као и министра још неког ресора. Ипак, како је изјавио опозицијски лидер Христијан Мицкоски, ВМРО-ДПМНЕ неће признати Талата Џаферија као премијера Пржинске владе.
У хаосу политичких несугласица између власти и опозиције, које се међусобно оптужују за коруптивне и криминалне активности, македонску политичку сцену заоштравају и несугласице између албанских политичких партија. Власт је изменама Кривичног законика смањила санкције за злоупотребу службеног положаја, те се сматра да је овим кораком ублажила своју евентуалну одговорност у случају пада са власти. Свакако, остаје отворено питање како ће политички кланови који су формирани унутар партије ДУИ и у опозицији поделити власт без екстремних и агресивних момената.
Северна Македонија ће, наравно, бити чашћена страним саветима како најбоље да формира Владу која ће припремати изборе, а очекује се и да ће значајну улогу имати мале македонске партије, као што су Левица и Покрет за нашу Македонију – ЗНАМ, коју предводи градоначелник Куманова Максим Димитриевски, који је напустио партију СДСМ и значајну подршку добио на изборима за градоначелника од опозиционе македонске партије ВМРО-ДПМНЕ.
Ова година је на измаку, а биће упамћена не само по неслагању власти и опозиције, нарочито када је реч о условима за улазак у ЕУ, већ, нажалост, и по страшној трагедији која се недавно догодила у овој, нама суседној земљи, када су две особе лишене живота, а једна од њих је малолетна девојчица. Сва осумњичена лица налазе се у притвору у Скопљу, осим главног осумњиченог, а очекује се и његова екстрадиција из Турске.
Иако ова година није била баш плодна за Македонију, која није успела да се домогне приступнице за ЕУ, ни да усклади европске погледе политичких лидера, те година у којој је Албин Курти, у Тетову, проглашен председником свих Албанаца, уз иконографију која симболизује „велику Албанију” – неговала је и учврстила своје пријатељске односе са Србијом, која је, и према анкетама које су рађене, најбољи сусед Северној Македонији.
