Из Дробњака ђе поносно
Сури ор’о с неба кличе
Ја ти ово писмо ноћас
Пишем српски предсједниче
Свуд се прича да око те’
Моћне силе мрежу плету
Да су црни гавранови
Опколили земљу свету
Али пред њима ако клекнеш
Знадни добро српска круно
За вјекове да си на се
И на своје име пљуно’
Одлучиш ли земљу српску
Да црноме предаш врагу
Више никад нећеш моћи
Са образа опрат’ љагу
К’о Вука ће Бранковића
Дов’јек Срби да те криве
Велики је Његош рек’о
Част и брука вјечно живе
Боље ти је просјак бити
Што на себе нема прњу
Босих ногу стазом части
По оштроме газит трњу
Трпјет’ сваку немаштину
И стомака бити празна
Него да те због издаје
Са небеса стигне казна
Јер дзаба су предсједниче
Злато, виле и аута
Оном који на кољена
Клекне испред Арнаута
И њихових заштитника
Из далеког Вашингтона
Због којих је са Косова
Утихнула јека звона
Ја знам да ти није лако
Да те са свих страна стежу
И да њине моћне службе
Око тебе плету мрежу
А и код нас издајника
Да не фали на све стране
Што се ситним мрвицама
С’ америчког стола хране
Од Плочника крвавога
Од Косова и Марице
Још род српски није рађо
Такве људске кукавице
Због Западних велесила
Које на нас дижу хајку
Продали би без кајања
Жене , дјецу , оца , мајку
Отадзбину , крст и вјеру
Само да им за то плате
Због њих многи Срби труну
У европске казамате
Због таквих су суду срама
Изручени генерали
Стид ме неки обузима
На ниске смо гране пали
Стискају те са свих страна
Пуно ти је кажу тешко
Ал’ у теби мора куцат’
Срце храбро и витешко
Немој себи дозволити
Да на њине паднеш приче
И Косово свијем срцем
Храбро брани Предсједниче
Косово је нешто више
Од планина и од њива
Косово је света земља
Што на српској крви плива
Косово је вјечна суза
Што са српског тече лица
Јека звона са Дечана
Газиместан , Грачаница
Косово је звук гусала
Вјечна пјесма сто се слуша
Косово је ратни поклич
Косово је српска душа
К – осово је Бошков барјак
О – билићев мач крвави
С – рпски пораз и побједа
О – д давнина што се слави
В – ијековна српска мисо
О – којој је пјесме писо
Косово је божја земља
У којој су рајски врти
Косово је српском роду
Вјечни живот после смрти
Косово је плаво море
По’ ком плови српска лађа
За Косово Србин гине
С Косовом се Србин рађа
Косово је божур красни
Што с прољечем раним цвјета
Златни олтар и крст часни
Србинова земља света
Сјајна звјезда православља
Сто по мрачној ноћи плови
Историја нашег рода
Србинови вјечни снови
На Косову од вазда се
Рађу српски Обилићи
Ко га преда крвницима
Царска ће те клетва стићи
Па када ти тешко дође
Ти прочитај ова слова
Нек ти крила соколова
Дадне моја пјесма ова
Немој да ти срце стрекне
Од велике силе њине
Буди јунак , реци ” Не дам “
Гини мушки , кад се гине
Сам нијеси са тобом је
Бог велики са висине
Са тобом су браћа Руси
И велики народ Кине
А одозго из свемира
Ђе звијезде Ловћен тиче
Сјене мртвих витезова
Гледају те Предсједниче
Васојевић и Остојић
Драган Грубић , Тибор Церна
И сва друга српска дјеца
Што свом роду , бјеху вјерна
Величковић , Трифуновић
И Милића оба брата
И сви други што су живот
У вихору дали рата
Зато немој својим пером
Да прекрижиш њину жртву
И поново да убијеш
Ову српску дјецу мртву
Дигни главу , немој бити
Слуга тужан и послушан
Са престола небескога
Посматра те Силни Душан
Немој да ти понос сломе
Буди прави српски вођа
Час одсудни кад ти дође
Присјети се Карађорђа
Присјети се Хајдук Вељка
Синђелића и Главаша
Славних српских војсковођа
И хајдучких харамбаса
Епско перо Предсједниче
Свачије ће судит дјело
Због тога те савјетујем
Пред душманом држ’ се смјело
Ти на врху брда сједиш
И од мене видиш даље
Ал кроз ову епску пјесму
Поруку ти народ шаље
Отадзбина да је преча
И од власти и од новца
Поздравља те српски пјесник
Перошевић из Сировца
Перошевић
