Србија се није придружила ниједној од 23 ЕУ декларације против Русије, изјавио је данас председник Србије, а свега неколико дана након што је Србија ставила свој потпис на још један документ којим се осуђује руска инвазија на Украјину. Такође, како су јуче јавили медији, Србија се ускладила са Саветом ЕУ за увођење санкција Белорусији.
Вучић је данас, након отварања Међународног сајма пољопривреде у Новом Саду, где је присуствовао и мађарски премијер, Виктор Орбан, поручио да је његов посао, као председника Србије, да брине о Србији а не о Европској унији.
„Кад постанемо члан ЕУ, бринућемо и о њој. Много је важно да имамо добар однос са ЕУ и да се налазимо на европском путу али је сада наш посао да бринемо о нашој земљи, да обезбедимо довољно хране и енергената, да бринемо о интегритету и Уставу наше земље. Мислим да то радимо на веома, веома добар начин“, казао је Вучић.
На питање новинара о усклађивању Србије са санкцијама уведеним Белорусији, на шта је Вучић казао да ту „нема ничег новог“.
„Било је 25 декларација, са девет смо се ускладили, а са 16 нисмо. То није ништа ново, то траје већ годину дана. Гледамо шта је у нашем интересу, шта не би било пријатељски и коректно“, казао је он.
Увођење санкција Белорусији
Када је у питању увођење санкција Белорусији, како је јуче јавио Еуропеан Wестерн Балканс, у питању је одлука Савета ЕУ 2022/579, која је донета још 8. априла због „ситуације у Белорусији и умешаности Белорусије у руску инвазију на Украјину“.
Две недеље касније, 22. априла, на сајту Савета, како преноси ЕWБ, је објављено да су се са том одлуком ускладиле Србија, Албанија, Црна Гора, Северна Македонија и Босна и Херцеговина.
Ово је други пут да се Србија ускладила са санкцијама ЕУ везаним за рат у Украјини, после мартовске одлуке о продужењу важење рестриктивних мера бившем председнику Украјине Виктору Јануковичу и водећим члановима украјинског руководства из периода 2010-2014. године, подсетио је ЕWБ.
Одлуком коју је донео Савет ЕУ 8. априла уводе се секторске санкције белоруском финансијском и транспортном систему као реакција на укљученост Белорусије у руску агресију на Украјину.
Такође, истраживање Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ), показало је да се Србија конзистентно усаглашавала са рестриктивним мерама ЕУ према Белорусији све до априла 2019. године, када се није усагласила са декларацијом, односно Одлуком Савета ЕУ 325, којом су само продужене санкције.
Наводи Александра Вучића, да се Београд није придружио декларацијама ЕУ против Русије, стижу само пет дана након што је Србија у Тирани потписала декларацију у којој се инвазија Русије на Украјину назива „незаконитом и неоправданом агресијом“, а преданост се даје „суверенитету, независности, те јединству и територијалном интегритету Украјине“.
Хрватска, Словенија, Италија, Грчка, БиХ, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија и Сан Марино окупиле су се у понедељак на форуму у Тирани под називом Стратегија ЕУ-а за јадранско-јонску регију (ЕУСАИР).
У заједничкој декларацији навеле су 25 тачака везаних за будућу међусобну сарадњу под покровитељством Европске комисије, а прва тачка била је везана за рат у Украјини.
„Ми, представници влада (…) на најснажнији начин изражавамо жаљење због илегалне и неоправдане агресије Русије на Украјину (…). Потврђујемо своју преданост суверенитету, независности, јединству и територијалном интегритету Украјине у оквирима њених међународно признатих граница (…)“, пише у декларацији, преноси Нова.рс писање Хина.
Они такође наводе да декларација није законски обавезујући документ, него је њоме исказан начелни политички став земаља потписница.
Декларација је објављена након састанка затвореног за медије у Тирани, на којем су учествовали државни секретари министарства спољних послова, преноси даље овај медиј.
