Одмах након почетка независног рада косовског енергетског система, Србија је зауставила пренос од 500 мегавата електричне енергије који је Косово увозило из те земље, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Небих (Зариqи) Зарићи, члан одбора Косовског оператора за пренос и тржиште електричне енергије (КОСТТ).
Зарићи додаје да су ти мегавати, које је Србија блокирала, надокнађени споразумом између Косова и Северне Македоније о снабдевању електричном енергијом.
“Познато је да је Србија највећи произвођач електричне енергије у региону и све земље у региону делимично снабдева Србија. Косово не испуњава све капацитете за производњу енергије. Имали смо мањак од 500 мегавата. Те мегавате смо до овог тренутка узимали од Србије и у тренутку ступања на снагу овог споразума, односно од како је косовски енергетски систем постао независтан, Србија је престала да преноси електричну енергију на Косово”, каже Зарићи.
“Сада смо већ сигурни у функционисање електричне енергије тако да верујем да ће ових дана снабдевање бити стабилно”, рекао је он уз напомену да је електроенергетска интерконекција од 400 киловата из споразума са Албанијом већ пуштена у функцију.
ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:
Хоти: Енергетска независност заједнички успех Косова и међународних пријатеља
КОСТТ напустио регулаторни блок са Србијом
КОСТТ од 14. децембра функционише независно од регулаторног блока ЕМС (Србија, Црна Гора и Северна Македонија). Излазак из тог система и прикључивање у блок са Албанијом је предвиђено споразумом са Европском енергетском мрежом преносног система за енергију (ЕНТСО) који је ступио на снагу 29. септембра.
Тако је пуштена у функцију електроенергетска интерконекција од 400 киловата између Албаније и Косова, познатија као “Енергетски аутопут Косово-Албанија” која је завршена још 2016.
То ће, према оценама КОСТТ-а, имати позитиван утицај на оптимизацију два система и повећање преносних капацитета између две земље.
‘Суочавамо се са препрекама из Србије које блокирају пренос електричне енергије са водова на косовско-српској граници.’
– Саопштење Министарства економије и заштите животне средине Косова
Министарство економије и заштите животне средине, у чији сектор спада област енрегтике, је у изјави за РСЕ навело да ће примена споразума са ЕНТСО бити у фази тестирања до 31. децембра, те да су ангажовани сви актери из енергетског сектора.
“Тренутно се суочавамо са препрекама из Србије које блокирају пренос електричне енергије са водова на косовско-српској граници. Како се извештава, за сада све иде добро у овом процесу. Помоћ међународних партнера ни на који начин не треба занемарити”, наводи се уз напомену да се Косово тренутно се суочава са блокадом из Србије када је у питању пренос електричне енергије са водова на косовско-српској граници.
Шта предстоји?
Бивши министар за економски развој у Влади Косова, Ваљдрин Лука (Валдрин ЛЛука) поручује да ће КОСТТ сада почети да прикупља приходе до три милиона евра годишње на основу циркулације електричне енергије на међународном тржишту.
“Ово независно функционисање и сарадња са Албанијом почеће да се развија још више, јер имамо линију великог капацитета, увек имамо прекомерну производњу енергије током лета и недовољну производњу током зиме. И, нормално, отвара се још једно светско тржиште, попут Италије, још један део који омогућава продају енергије и јефтиније кретање”, каже Лука.
ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:
Косово излази из енергетског система Србије, придружује се Албанији
Међутим, Дардан Абази, виши истраживач у Институту за развојну политику (ИНДЕП), оцењује да независно деловање косовског енергетског система има позитивне елементе али не и реализација споразума када је у питању север Косова као ни гаранције да ће тај део бити интегрисан у косовско енергетско тржиште.
“Без политичке воље и успостављања власти косовских институција у том делу, не очекујем пуну примену енергетског споразума и нормалну функционалност енергетског система”, каже Абази.
Две деценије без рачуна за струју
Пре осамостаљивања косовског енергетског система, Србија је непрекидно стварала проблеме са расподелом капацитета, каже Небих Зарићи, члан одбора КОСТТ-а.
“Србија је, када је то желела, правила препреке за капацитете које смо увозили из различитих земаља а које су трговци пријављивали преко српског система”, каже он.
Такође, мештани четири општина на северу Косова са већинским српским становништвом (Северна Митровица, Зубин Поток, Звечан и Лепосавић) од 1999. године нису плаћали рачуне за струју којом су се снабдевали углавном са Косова али по потреби и из Србије.
Процењује се да дуг за утрошену електричну енергију у општинама на северу Косова, на годишњем нивоу износи око 12 милиона евра.
Очитавање утрошка електричне енергије у оквиру Енергетске корпорације Косова
ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:
Дугови севера Косова
До 2017. године, овај дуг су плаћали грађани Косова из осталих општина јужно од Ибра.
Са друге стране, мештани општина на северу Косова су добијали рачуне за утрошену електричну енергију од српског “Електрокосмета”, коју Косово сматра нелегалном компанијом.
Међутим, за више од 20 година има и бројних корисника који су се прикључили илегално на мрежу и нису пријавили своја бројила надлежном предузећу, тако да њима није могуће обрачунати утрошену електричну енергију.
Косово и Србија су 2013. године, у оквиру дијалога у Бриселу, постигли споразум о енергетици којим је предвиђено оснивање новог предузеће под називом “Електросевер” које би функционисало у складу са косовским правним и регулаторним оквиром.
Ово ново предузеће би требало да врши снабдевање електричном енергијом потрошача у четири општине на северу Косова са већинским српским становништвом.
Зарићи наводи да је Србија у Бриселу пристала да формира предузеће у складу са законима Косова али тврди да никада није поднет захтев за дозволу.
“Тамо [на северу] делују илегално. Неко прикупља средства за утрошену електричну енергију, али сада државни органи морају да реагују, ко је та компанија и како функционише”, наводи он.
ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:
Косово: Север троши струју, а југ плаћа
Каже и да ће сада, када је косовски енергетски систем постао независтан, све надлежне институције, односно Влада, КОСТТ и Електро енергетска корпорација моћи лакше да приступе потрошачима на северу и када је реч о наплати рачуна.
“Требало би још да се разговара о политичком аспекту, али верујем да ћемо нашим одмереним приступом моћи да ставимо север Косова под кишобран”, каже Зарићи.
Мијачић: Ускоро ће бити успостављена контрола над системом наплате
“Србија више нема могућност да шаље електричну енергију на Косово, пре свега на север Косова, док за то не добије дозволу од КОСТТ-а”, објашњава Драгиша Мијачић, координатор београдске радне групе за поглавље 35 Националног конвента о Европској унији, које садржи механизам за праћење спровођења постигнутих договора у оквиру дијалога Београда и Приштине.
Он сматра и да ће се сада променити ситуација када је у питању наплата рачуна у општинама на северу Косова имајући у виду да ће електрична енергија која буде долазила до грађана бити регулисана од стране КОСТТ-а.
“То значи да ће се врло брзо успоставити контрола над системом наплате и испостављаће се рачуни грађанима. Међутим, када се почне са испостављањем рачуна грађанима, мора да се имплементира још један сегмент енергетског споразума а то је формирање предузећа Електросевер, оно је регистровано у косовском систему, међутим није добило лиценце за рад”, каже Мијачић.
- Србија и Косово се свађају, европски сатови касне
Шта кажу мештани Миторивице?
Неки од мештана Северне Митровице имају различите ставове када је у питању плаћање рачуна за струју.
Тако се Зоран Радојковић нада да ће рачуне грађана са севера Косова платити Србија.
“Ионако живимо у веома приличном подручју. Ако им је стало да одрже овај део територије, ваљда ће покрити те трошкове”, каже он.
‘Струја се не плаћа 20 година. Доста је било.’
– Милан Ђорђевић, мештанин Северне Митровице
Милан Ђорђевић указује да многи мештани Северне Митровице нису плаћали рачуне за утрошену електричну енергију: “Струја се не плаћа 20 година. Доста је било”.
Драган Бојовић, пак, сматра да струја не треба да се плаћа ни у будућности.
“Није у потпуности решен овај проблем. Ни статус није регулисан, па зашто плаћати рачуне”, каже Бојовић.
Званичници КОСТТ-а су у ранијим изјавама за РСЕ рекли да је Србија од 2008. илегално експлоатисала косовску преносну мрежу и прикупила приходе од око 65 милиона евра.
* Сарадња на тексту: Сандра Цветковић
Извор: слободнаевропа.орг
Фото: РФЕ/РЛ
