Покрет за одбрану Косова и Метохије

Српски свет нападнут од антисрпског полусвета

© Sputnik / Никола Јоксимовић
Термин „српски свет“ нападнут је и о њему је почело да се говори као великој регионалној претњи иако је још увек је недефинисан. У томе се препознаје једна од карактеристика „полусвета“, навиклог да судове доноси не на основу чињеница, него вођен полуинформацијама и инстиктивно.
 
Овако је на трибини под називом „Слобода и самосталност Републике Српске“, одржаној у Београду, о идеји српског света говорио политиколог Душан Пророковић.
 
Српски свет и полусвет
 
„Разлоге за ову антисрпску хистерију треба тражити на неколико страна, то је посебан феномен. Амбијент за развој таквог дискурса дуго је припреман, често и упркос покушајима српске стране да се отворена питања решавају, а тензије смирују“, истакао је Пророковић.
Декан бањалучког Факултета безбедности Предраг Ћеранић сматра да овај термин смета „босанском лонцу нетрпељивости“, али он је интегративни термин, сличан термину „отворени Балкан“.
 
Очување изворног Дејтона једина гаранција за опстанак Српске
 
Општи закључак трибине је да је очување изворног Дејтонског споразума а не његовог „духа“, као и Устава БиХ, најбоља су заштита Републике Српске и њених права.
 
Данас сви виде да садашња БиХ не функционише ваљано, не зато што не делује у оквиру Дејтонског споразума, већ зато што се од њега једнострано удаљава, сматра некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић. Коначни циљ је да се конститутивност трију равноправних народа релативизује и замени политичком вољом већинског народа.
 
„Разградњи БиХ не доприноси Република Српска, која је принуђена да штити своја легитимна права конститутивног народа и равноправног ентитета, већ националистички појединци из политичког руководства већинског бошњачког народа који, корз залагање за функционалну БиХ желе да своју бројну надмоћ претворе у политичку надмоћ над остала два конститутивна народа“, констатује Јовановић.
У нормалним околностима, изворни Дејтонски споразум најбољи је оквир за очување самосталности Републике Српске, додаје он. Ако би промене међународних околности трајније угрозиле или обезвредиле Дејтонски споразум, самосталност Републике Српске била би угрожена. Стога би било сврсисходно осигурати је на други међународно прихватљив начин. Један од њих је, према Јовановићевим речима, ако би међународна заједница досадашњи кредо о моделу мултиетничности заменила моделом националних држава, чиме би се Република Српска нашла у истом шеширу са Косовом на основу права на самоопредељење. Такав евентуални развој повећао би изгледе за миран разлаз ентитета и кантона у БиХ.
 
„С обзиром да је могућност таквог радикалног заокрета међународне заједнице крајње неизвесна, Република Српска треба да јача свој ауторитет и легитимитет тиме што ће инсистирати на очувању интегралног Дејтонског споразума и предводити напоре за трајно остварење мирног и демократског суживота без страног протектората“, закључио је Јовановић.
Постоје одговори за покушаје дестабилизације Српске
 
Према речима политиколога Ненада Кецмановића, ова година критична је и у њој ће Република Српска или постати слободна и самостална, минимално изворно дејтонска, или ће бити утопљена у бошњачку БиХ. Упркос изјави да се неће мешати у унутрашња питања других земаља, амерички председник Џо Бајден послао је Метјуа Палмера и Габријела Ескобара у БиХ – првог да спроводи изборну реформу, другог да прети Милораду Додику, а наредних десетак месеци, према Кецмановићевим речима, у Српској ће бити обележени „скандалима, аферама, протестима, штрајковима, за које, то се и не крије, постоји готов сценарио под фирмом легитимне опозиције, слободе медија и легалног невладиног сектора“.
 
„Срећом, то је у Српској већ виђено у последњих двадесетак година, па постоје и одговори. Да ли ће овог пута бити ефикасни“, запитао се Кецмановић и додао да је Српској наметнут ризик да направи пресудан корак од негативе слободе („слободе од“) ка позитивној слободи („слободи за“).
„Уосталом, гледајући реално стање на терену, БиХ се већ распала, само што глобални дипломатски и медијски моћници то још неће да признају, него журе да у 12 и 5 нешто на брзину и силом преокрену“, закључио је Кецмановић.
 
Данас Српска има савезнике у свету
 
Професор бањалучког факултета политичких наука Жељко Будимир, новинар Синиша Љепојевић, политиколог Александар Павић и стручњак за међународне односе Срђан Перишић указали су на међународне аспекте БиХ кризе.
 
Према Будимировим речима, глобална либерална хегемонија САД након Авганистана остаје само сан вашингтонских глобалистичких елита, а геополитички пројекат недејтонске БиХ као рукавца такве политике постаје тешко одржив.
 
„Данашња БиХ је „грађевина“ препуна напрслина јер је основни везивни елемент, Дејтонски споразум, толико дерогиран да је опстанак Републике Српске озбиљно угрожен. Са друге стране, опстанак српског народа у БиХ је политички одржив само кроз Републику Српску као Дејтонским споразумом дефинисану уставну категорију. Враћање на темеље Дејтона је политички минимум. У супротно једини излаз је самосталност Републике Српске“, закључио је он.
Са којим моралним правом Запад врши притиске на Републику Српску, запитао се Александар Павић. Након „хуманитарних интервенција“, што је обланда у који су западне силе увиле своју грабеж и нови/стари империјализам, а које су доносиле само смрт, глад, деструкцију и ратове широм света, након што су САД од Авганистана направиле највећу фабрику хероина на свету, западне силе немају моралног права да врше притиске на Српску.
 
„Ако се не удовољава захтеву Српске за повратак изворном Дејтону, док се истовремено живот у БиХ свакодневно претвара у српску борбу за голи опстанак – шта Српска друго може да уради него да тражи, ако не може повратак на изврни Дејтон, право да самостално одлучује о томе како ће и са ким ће да живи“, подвукао је Павић.
Према Љепојевићевим речима, у садашњој фази приоритет је одбрана Републике Српске унутар формалног државног оквира БиХ, док борба за самосталност долази тек после тога.
 
„У том историјском послу треба имати на уму да је за сваку друштвену заједницу најважније, поред њене одлучности, да има и савезнике, да обезбеди подршку. Република Српска сада има савезнике, није сама“, рекао је он.
Према Перишићевим речима, за расплет БиХ кризе република Српска ће чекати још само неколико година јер ће Запад већ наредне године, која је у БиХ изборна, покушати да наметне своја последња решења. Покушаће да Милорада Додика искључи из изборне трке и да подржи долазак на власт прозападних партија у Српској. Због тога политика Бањалуке не сме да се мења, а једина стратегија мора да буде бескомпромисност, упорност и истрајност.
 
Међутим, САД ће тешко да постигну своје циљеве, с обзиром да њихова хегемонија слаби, а да су савезнице Српске силе у успону, Русија и Кина, закључио је Перишић.
 
Како се врши бошњакизација Босне
 
Према речима амбасадора БиХ у Загребу Александра Врањеша, „бошњакизација Босне“, коју подржава део међународне заједнице , која је на насилан начин покушала „изградњу државе“ БиХ каква се није могла постићи ни ратом, ни мировним иницијативама, нити у Дејтону, није ништа друго до манифестација бошњачког хегемонизма.
 
„Из тог хегемонистичког пројекта и данас је присутна тежња ка унитаризацији БиХ умотана у „обланду“ о грађанској држави, те на тај начин можемо тумачити и савремене политичке потезе бошњачке политичке елите, почевши од злоупотреба Уставног суда БиХ, па до све чешћих позива на рат као израза нестрпљења за коначно остварење „бошњакизације Босне““, закључио је Врањеш.
 
Никола Јоксимовић
 
 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print