Туговао царе Бонапарта
Крајем маја осамсто девете
Због пораза код Асперн-Еслинга
Туговао, горке сузе лио;
Потуче га надвојвода Карло
Брат рођени цара аустријског
Погибе му два’ест ‘иљад војске.
Око њега седе официри
Све јунаци бољи од бољега
Они теше свога господара:
„Не тугуј нам царе господаре
Ако јесмо битку изгубили
Ми смо нашу сачували војску
Наша војска од сваке је боља
А ти бољи од свих војсковођа
Сутра ћемо опет ударити
Победити, славу повратити
Нећес’ Карло дуго радовати.“
Тако зборе, цара охрабрују
За победе нове га спремају
Ал’ говори њима Бонапарта:
„Слушајте ме, господо француска!
Ја не жалим битку изгубљену
Већ ја жалим све војнике своје
Што животе младе оставише
Крај Дунава, далеко од куће
И још жалим мог маршала Лана
Нашег друга из похода многих
Што му ђуле обе ноге преби.
Вама хвала што ме куражите
Ал’ ја нисам то што говорите;
Од француске боље војске нема
Обучена, силно опремљена
Увек спремна за походе нове
Такву војску лако је водити
Тешкој’ оном који све то нема.
Кад кренете низ Дунав широки
Стићи ћете до земље Србије
Тамо живи бољи војсковођа
Црни Ђорђе, вођа свих Србаља
Тај је Ђорђе чудо начинио
Од сељака војску направио
Цар-султану живот загорчао
Свештеник му коњицу предводи
Уз њег’ грме трешњеви топови
Пред њим дрхти моћно турско царство
Њему слава најбољег припада!“
Срђан Шљукић, 13.02.2022.
