Врховни касациони суд поништио је одлуку Владе Србије којом је бивши ректор Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици) разрешен ове функције. У току је други судски поступак пред Основним судом у Београду за надокнаду штете од Владе Србије. Вест је за КоССев потврдио Срећко Милачић.
Врховни Касациони суд је још почетком 2021. године усвојио тужбу Срећка Милачића, на одлуку о својој смени четири године раније, да се радило о незаконитој одлуци.
Он је одлуку вратио на поновно одлучивање, што у пракси, осим тога што је Милачић добио моралну сатисфакцију, данас практично нема други значај, с обзиром на то да је њему, календарски, мандат ректора већ истекао.
Разрешен ректор, према прописима не може да буде биран поново, али, како је одлука уклоњена као незаконита, он би се, да му је у току мандат, сада могао вратити на своју дужност.
Пошто је све сада већ прошлост, Милачић наглашава да је за њега кључна ипак морална сатисфација.
Милачић сада води поступак за надокнаду материјалне штете због незаконитог разрешења. Он 19. јула има заказано рочиште пред Основним судом у Београду.
„Надам се и последње, јер је претходно одлуком Врховног касационог суда решено правно питање,само је остало да се утврди висина накнаде штете због незаконите одлуке“, каже за коССев.
На питање зашто је две године ћутао од када је Касациони суд пресудио у његову корист у односу на оно што је прошао не само са сменом, већ са начином на који је смена извршена и шокантним притисцима које је пријављивао, Милачић наглашава:
„Чекао сам да се заврши поступак за надокнаду штете па да све објавим. Но, пошто се ипак све одужило, донео сам одлуку да сада објавим“.
Наглашава да је увек веровао у исправност одлука које је доносио, као и свог понашања.
„А ова пресуда је још једна доказ исправности мојих ставова. Монтескије је рекао да неправда учињена једном човеку може бити опасна по све“, каже Милачић.
‘Академски’: Маскирана лица, паљење аутомобила, пресецање кабла за кочнице, гађање јајима…
Срећко Милачић био је ректор на Приштинском универзитету, са једним реизбором, од 2012. до своје смене 2017. године.
Било је више покушаја његове смене, први у марту 2016, па 2017, када га је 1. августа и сменила Влада Србије.
Разлози за Милачићеву смену су, тврдили су тадашњи министар образовања, Младен Шарчевић и представник највеће студентске организације у Србији – СКОНУС-а – Милан Савић – били „многобројни“.
Они су заправо поновили наводе, који су, баш у ово време пре 6 година, Канцеларији за КиМ поднели представници косовских и српских локалних самоуправа и косовски министри, високи партијски званичници и представници студената, међу којима је био и сам Милан Савић.
Девет је разлога за смену првог човека српског државног универзитета на КиМ-у тада наведено у писму које ће се, испоставити као основа за смену Милачића, а које су потписали тадашњи, а у већини и данашњи функционери: Посланик у Скупштини Србије, одборник СО Северна Митровица у косовском систему и директор Завода за јавно здравље – Милован Кривокапић, председник ПО општине Звечан и министар у техничкој косовској влади – Иван Тодосијевић, градоначелник Звечана – Вучина Јанковић, председник ПО општине Косовска Митровица – Александар Спирић, градоначелник Северне Митровице – Горан Ракић, председник ПО општине Лепосавић и председник ове СО у косовском систему – Зоран Тодић, градоначелник општине Штрпце – Братислав Николић, министар у косовској влади Далибор Јевтић, као и вишедеценијски високи покрајински званичник СПС Звонко Стевић, те још два народна посланика и три студентска лидера.
У захтеву за разрешење Милачића навели су ови прваци да на Универзитету постоје „бројни проблеми“, а да су настали „непрофесионалним, нестручним и бахатим“ понашањем Ректора.
Документ, који су КоССеву тада доставили извори блиски потписницима, а који су послали Канцеларији за КиМ и њеном тадашњем директору Марку Ђурићу, практично је покренуо смену која ће уследити месец дана касније у лето 2017.
Бивши министар образовања је тврдио да се одлуком Владе Србије о смени, не крши аутономија Универзитета.
У разговору за КоССев ове недеље, Срећко Милачић, нема сумњу да се радило о, како описује тадашње структуре Српске листе, локалним политичким моћницима и неистинама и диригованим наводима.
„Након бурног одговора свих факултета, у марту 2016, такав предлог је повучен. Но није се одустало од намере за моју смену, па се само тражио погодан тренутак, а то је био август 2017, у време распуста, када никог није било на факултетима“, каже.
Он се тада јавности, подсећа, обратио саопштењем са шокантним наводима, оптуживши и тадашњег директора Канцеларије за КиМ, а садашњег амбасадора Србије у САД:
„Напао ме је човек са фантомком на улици док сам шетао са колегом. Није случајно да је једном професору запаљен аутомобил, другом је пуцано у ауто, трећем је пресечен кабл за кочнице, четвртог су претукли. То је била показна вежба за оне који неће да се ухвате у коло са таквим људима. На жалост, сада су на удару људи са Универзитета. Свако ко мисли да то ради због непослушног ректора, грдно се вара. То је у ствари пречица за урушавање Универзитета. Сурова је стварност да ми немамо проблем са Албанцима“.
Милачић је подсетио на то и да, када се у септембру након смене, појавио на испиту, на свом матичном, Економском факултету, у Митровици, како каже, „уследила је одмазда“.
Каменовала су га тада, како додаје, (пре)позната лица, а снимак са сигурносних камера објавио је наш портал и преузело више медија.
Милачић нам је сада казао да је тада у саслушању у Косовској полицији рекао да се не плаши, иако су му претили, али да је казао нешто што је слично у то време изговорио јавно и његов, сада покојни пријатељ Оливер Ивановић:
„После овог ништа им друго није ни остало него да пуцају на мене. Мислим да безвлашће, хаос и закон џунгле, владају Митровицом. Не прође дан а да некога не пребију, некоме запале аутомобил, некоме прете“.
Управо је Ивановић у октобру, у тексту за недељник Време „Страх Срба од екстремних Срба“ навео: „Влада Србије указом смењује ректора Универзитета што нигде на свету није дозвољено“.
У одјецима ове смене тада, новинарка НИН-а Сандра Петрушић написала је за тадашњи бр.3476 овог листа у тексту „Јачи од Устава“: Након што је нарушила аутономију универзитета, Влада ускоро може да се умеша и у избор председника САНУ или патријарха“.
Професор Слободан Антонић у тексту „Зашто су сменили ректора“, посвећеном смени ректора Милачича пророчки поставља питања „Ко ће сада бирати декане, ректоре, професоре“ и даје одговор „Ни по цивилизованим законима који обезбеђују елементарну академску аутономију. Зар ће то бити Универзитет?“
„На жалост, ова се прогноза обистинила“, каже сада Милачић.
О томе какво стање је завладало на Универзитету након смене ректора Милачића, најбоље говори податак да је за три године било постављено три ректора у вд стању и три ректора на изборима.
„Укупно шест пута се бирао ректор за само три године“, наводи.
Наводи о криминалним застрашивањима нису добили свој епилог, ван оног што су писали медији, а сам Милачић се након смене није обратио и Европској Асоцијацији Универзитета.
„Зато што би, да јесам, услед овако нарушене аутономије Универзитет био избачен из чланства, што би довело у питање дипломе, пројекте, рејтинг и рад и унверзитета“, нагласио је.
„Све време док су на мене трајали притисци и напади, на памет сам имао познатог српског правника Валтазара Богишића да је насиље најгори противник правде. Сада, после свега и пресуде Врховног суда, иако је реч о закаснелој правди, задовољан сам јер је истина победила“, казао је Милачић за наш портал.
Сада води спор пред редовним судом за надокнаду штете. Тужи Владу Србије за надокнаду.
„Пошто је Врховни касациони, а потом и Управни суд закључио да сам незаконито смењен и да сам услед тога претрпео штету, то је створило основ да покренем поступак за накнаду штете услед незаконитог рада државних органа“, нагласио је Милачић.
Он је и даље редован професор на предмету Управљање пројектима, на Економском факултету.
О тренутном стању на Универзитету у Косовској Митровици није хтео да говори детаљније, али дели суморне утиске који су одавно присутни на Северу.
„Пустите молим Вас да завршим овај поступак до краја. А онда сам спреман да разговарамо детаљније о томе шта нас је снашло“.
