Противљење косовског премијера Аљбина Куртија оснивању Заједнице/Асоцијације општина са већински српским становништвом на Косову (ЗСО) сеже далеко у прошлост, а о „боснизацији севера“ је говорио пре више од деценије. Ипак, овај политичар, кога ни сви у Приштини не перципирају као храброг и принципијелног, недавно је променио део свог мишљења па сада, уз одрицање, све ћешће помиње и могућност формирања ЗСО, али под његовим условима. Радио Ким ће од 19. фебруара, недељом објављивати фељтон у неколико наставака „Тако је говорио Курти“ посвећен готово деценијском противљењу актуелног косовског премијера Куртија оснивању Заједнице општина са српском већином на Косову (ЗСО).
Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија је у јеку кризе са барикадама на северу 2011. године, инициране неуспешним преговорима о царинским печатима и косовским ембаргом на робу из централне Србије, позивао да се институције силе Косова самостално ангажују на уклањању барикада, да влада прекине разговоре са Србијом и да прогласи неважећим и неприменљивим све споразуме који су до тада постигнути, затим да се косовске институције ангажују на пресецању финансијских извора локалним структурама Србије, на хапшењу председника општина и распуштању локалних управа.
Све напред наведено је било садржано у декларацији Самоопредељења која је издата пред седницу косовског парламента крајем октобра 2011. године.
Тадашњи члан председништва Скупштине Косова Петар Милетић је казао да ће посланици Самосталне либералне странке (СЛС) на заседању „бити против захтева покрета Аљбина Куртија“.
Брзо премотавање унапред.
Премијер Косова Аљбин Курти је септембра 2022. године, током нове кризе на северу која ће поново исходовати барикадама, именовао бившег потпредседника Скупштине Косова Петра Милетиц́а за спољног консултанта за питања заједница.
Мирна Босна
Аљбин Курти је у јулу 2012. тврдио да је против дијалога са Србијом која, према његовом мишљењу, „Настоји да на Косову примени исте политику коју је примењивала у Босни“.
„Циљ Београда је стварање аутономног територијалног ентитета на северу Косова путем којег би могао да од Косова направи нефункционалну, убрзо и пропалу државу. То не треба никако да се дозволи и мислим да је крајње време да Брисел направи стратешко повлачење, да промисли о досадашњем приступу према Западном Балкану, посебно у односу Косова и Србије“, рекао је Курти у интервјуу за Радио Слободна Европа и позвао Брисел да не подстиче такав дијалог, већ да промени приступ у односу према Косову.
Немирна Приштина
Будући против преговора, а нарочито против споразума Приштине и Београда, покрет Самоопредељење се жестоко, парламентарним и непарламентарним методама борио против ратификације споразума кога су 19. априла 2013. године у Бриселу потписали премијери Косова и Србије Хашим Тачи и Ивица Дачић. У том споразуму о принципима који регулишу односе Косова и Србије, првих шест тачака се односи на Заједницу општина са српском већином.
Иако је косовска скупштина крајем јуна исте године са 84 гласа за, три против и једним уздржаним усвојила Закон о ратификацији Бриселског споразума између Косова и Србије, током седнице је било пуно проблема.
У тренутку када је председник Скупштине Косова Јакуп Краснићи (тренутно у Хагу, чека суђење по оптужници за ратне злочине) најавио почетак гласања за предлог Закона о ратификацији споразума, група посланика Самоопредељења је ишчупала говорников микрофон, а Курти је поручио да гласања неће бити.
Када је Краснићи изашао из сале, на његово и место подпредседника скупштине су сели посланици Самоопредељења, док су њихове колеге развиле заставу Косова на којој су север и општина Штрпце били означени црвеном бојом.
Ситуација је ескалирала и на улицама Приштине, где је око 200 активиста Самоопредељења наставило да протестује пред улазима у скупштину и владу.
Присталице ове партије су напале и посланике Самосталне либералне странке и окружиле амбасадорку САД на Косову Трејси Ен Џејкобсон приликом уласка у зграду Скупштине Косова. Посланица СЛС-а Јелена Бонтић је том приликом задобила лакше повреде.
„Континуирано ослањање Самоопредељења на употребу насилне тактике умањује Косову репутацију демократије у развоју“, наведено је у саопштењу амбасаде САД у Приштини.
Према полицијским изворима, током преподнева је ухапшено 30 људи, а Самоопредељење је тврдило да је број ухапшених већ до 13.00 часова премашио 50. Демонстранти су претходно гађали полицајце белом бојом, а полиција је узвратила сузавцем.
„Не четницима из Српске“
Говорећи на седници главног одбора Самоопредељена у децембру 2013. године, Аљбин Курти је изјавио да су четници на челу општина у којима је победила ГИ Српска, а коју је подржала Влада Србије.
„Кажите ’не’ четницима из Српске листе, тако ћете рећи ’да’ нашој републици и историји. Казаћете ’не’ и влади (премијера Хашима) Тачија, јер тиме кажете ’да’ народу и будућности ваше деце“, рекао је.
Он је додао да је Самоопредељење на време упозоравало на могућност „стварања Републике Српске“ на северу Косова после Бриселског споразума, али да су тада били „псовани и вређани“.
„Сада, када сви виде да је Република Српска (на Косову) велика опасност, сада је то сувише касно и нимало искрено“, закључио је Курти.
Аљбин Курти није разумео или није желео да јавност има утисак да он исправно разуме разлоге за настанак Српске листе.
О позадини формирања те политичке организације Срба на Косову је недавно у подкасту Ким радија говорио политиколог и експерт за Балкан Бодо Вебер.
„Кад је потписан априлски споразум (У Бриселу) и када је у западним престоницама дошло до одлуке да ће се ипак дозволити Београду да формира Српску листу из практичног, инструменталног размишљања, јер јер размишљање било – ОК, како ћеми ми сад након три деценије, јер Београд Србима, на северу поготово, прича да су део Србије, како ћемо ми сад спровести једну политику, један споразум у којој ће Београд бити приморан да каже Србима на северу ’можда ћете ипак, можда нећете завршити у Србији него на независном Косову’. То је улазак Србије у тај преокрет и тада је то била тактичка одлука после дугог размишљања у западним престоницама да ли је то добро, јер то пушта Београд на Косово у једном политичком дијалогу у коме је циљ био управо да Београд изађе са Косова, поготово са севера“, појаснио је он разлоге западних центара моћи за подршку Београду приликом формирања Српске листе.
Противљење нормализацији односа као аргумент у унутрашњој политичкој борби
Сваки постигнути споразум између Приштине и Београда Аљбин Курти је користио за напад и на актуелну Косовску власт, по потреби га вешто усмеравајући на „погрешан начин руковођења државом“.
Тако је у пролеће 2014. навео да Влада Косова више ради на испуњавању жеља званичника у Србији него грађана Косова.
„Влада Хашима Тачија је четири године слушала Србију и испуњавала жеље Дачићу“, пренео је портал Косоваливе.
„Нама су потребни запошљавање, бољи услови на раду, боље јавне услуге, а не да се премијер понаша као власник буџета за који сам признаје да га злоупотребљава“, казао је Курти и додао да премијер Косова таквим понашањем „показује да је изнад закона и демократије“.
Неколико месеци касније, Аљбин Курти је изјавио да „не жели Српску листу ни у влади ни у скупштини“. Он је за агенцију Косовапресс казао да је Српска листа „синоним Србије унутар Косова“ и као таква „не представља нешто што се може толерисати и прихватити“.
Лидер Самоопредељења је додао и да ће инсистирати да парламент расправља о досадашњем току дијалога са Србијом, пошто „то није био транспарентан процес“.
Када су се, у септембру 2014. појавили наводи да би представник Самоопредељења могао да води технички дијалог испред званичне Приштине, Аљбин Курти је рекао да ће такав дијалог бити вођен само са Европском унијом и Европском комисијом, као и са косовским Србима.
„Акценат споразума су економски развој, реформе, интеграције Косова и социјални договор. Дијалог ће бити вођен само са ЕУ и ЕК, као и са косовским Србима у циљу њихове интеграције у наше друштво. Од данас почиње велика промена на Косову. Нећемо имати владу Тачи 3, већ нову владу којој ће грађанин бити у центру пажње. У споразуму је све јасно“, казао је Курти објашњавајући споразум постизборне коалиције албанских опозиционих странака, коју је предводио кандидат за премијера Косова Рамуш Харадинај, и покрета Самоопредељење.
Овим споразумом стекли су се услови за формирање нове косовске владе, као и за избор Исе Мустафе, лидера Демократског савеза Косова, за председника Скупштине Косова. Договор су подржали и посланици Српске листе у косовском парламенту.
Новинари су на конференцији за медије која је одржана после потписивања споразума питали Рамуша Харадинаја како це функционисати влада у којој ће бити и Српска листа и Самоопредељење.
„Са Самоопредељењем смо започели заједнички пројекат с једним циљем ’Не влади Тачи 3’. Овим споразумом је направљен велики напредак. Истовремено, сложили смо се да етничке заједнице преузму своју одговорност, као што пише у Уставу Косова и да буду део институција. Нама је добродошло то што је Српска листа са нама, наш интерес је њихова интеграција“, рекао је он.
Рамуш Харадинај је, једноставно, био искренији или политички мудрији од Куртија у свом односу према Српској листи.
„Помирење кад признате Косово“
Лежерно огрнут шињелом екстремног националисте и социјалног популисте, у мраку чијх рукава се крију и енверизам, маоизам, екстремни марксизам, а повремено и слепа оданост новом светском поретку, Аљбин Курти је октобра 2014. испоставио још неколико услова, поручујући да ће до помирења доћи када Србија буде признала независност Косова и буде спремна да се суочи са „својом злочиначком прошлошћу“.
Курти је тада за београдски недељник НИН истакао да наставак дијалога не види као разговор с Београдом, него „са радником и сељаком на Косову“.
„Шта ће нам помирење између простих Албанаца и Срба на Косову? Дугорочни конфликт који је почео у 19, а траје и у 21. веку, није сукоб између Албанаца и Срба, него сукоб између албанског народа и државе Србије. Овај сукоб није резултат тога што се нисмо упознали, па нам сада требају састанци и дијалог, као што неки у Бриселу мисле, него последица противречних интереса“, оценио је он.
Курти је навео и да је ЗСО плод склоности Београда да на Косову формира неку врсту Републике Српске.
„Сви се сећамо да је (Слободан) Милошевић признао Босну ван Србије тек када је на Дејтонској конференцији Изетбеговић признао Србију унутар Босне. Сада (Александар) Вучић и (Ивица) Дачић желе да осигурају Србију унутар Косова. На тај начин, пројекат Велике Србије из прошлог века се обнавља са мноштвом малих Србија наоколо“, рекао је Курти понављајући и донекле „унапређујући“ своје ставове из 2012. године.
Промена на челу Самоопредељења, резултати избора готово једноумни
На партијским изборима одржаним крајем фебруара 2015. године Висар Имери је изабран за новог председника Покрета Самоопредељење као једини кандидат, а освојио је 96,42 одсто гласова.
Избори су одржани на 200 изборних места у шест држава света, саопштено је тада медијима из ове странке. На изборима се гласало се и о изменама и допунама статута странке које је подржало 87,57 одсто чланова Самоопредљења.
Аљбин Курти, дотада неупитни лидер Самоопредељења, очигледно се одлучио на фингирану показну вежбу из демократије.
Претња крвопролићем
„Стварање Заједнице (српских општина) доноси нове тензије. Ускоро је неизбежан нови рат, биће крвопролића“, поручио је Аљбин Курти крајем августа 2105. године у емисији „Интерактив“ на КТВ, додајући да је „са Заједницом на вратима и борба на вратима“.
„Пошто нашу генерацију чине деца из деведесетих која су у рату постала војници ОВК, и наша деца биће сутра војници“, рекао је Курти.
Он је поручио да се ЗСО „не може уклонити“ без проливања крви и поновио да Самоопредељење „нема проблем са косовским Србима, већ са Србијом, која је још увек непријатељ Косова против којег се мора борити“.
Курти је био критичан и према косовском премијеру Иси Мустафи, за којег је казао да је Косово увео у мрачно доба, „црње и од оног у времену Рахмана Морине“ и да треба да да оставку.
Петиција против ЗСО
На Тргу Мајке Терезе су 23. септембра 2015. актуелни и бивши лидер Самоопредељења Висар Имери и Аљбин Курти разговарали са грађанима Приштине и од њих тражили да потпишу петицију против ЗСО.
У изјави за портал Коха.нет портпарол Самоопредељења Фрашер Краснићи је рекао да опозиција није одредила колико је потписа потребно прикупити, нити је одредила број дана докле ће се петиција потписивати.
„Наставиће се најмање још недељу дана. Наш је циљ да ово буде петиција са највише потписа која је икада потписана на Косову“, рекао је он.
Опозиционе странке Самоопредељење, Алијанса за будућност Косова и Иницијатива за Косово почеле су недељу дана раније потписивање петиције којом се тражило повлачење потписа са споразума које су 25. августа 2015. у Бриселу потписали премијери Косова и Србије Иса Мустафа и Александар Вучић, посебно споразума о Заједници општина са српском већином (Споразум из 2015. у 22 тачке којима се прецизирају законски оквир, циљеви, организациона структура, однос са централним властима, буџет и подршка ЗСО) и стављање ван снаге Споразума о разграничењу између Косова и Црне Горе који је потписан 26. августа у Бечу.
Наставак „Сезона сузавца“ читајте на порталу радиоким.нет у рубрици „Анализа“ у недељу, 26. фебруара.
