Најстарија жртва злочина на Бистрици 2003. године Ђорђе Угреновић каже за Косово онлајн да су слике ужаса од тог 13. августа до данас остали у свим преживелима, као и да нико од њих више нема наду да ће убице српске деце бити откривене.
“Остало је то у нама и дан-данас. Тај осећај и та слика. Једноставно, не може да се заборави. Тада сам имао 20 година. Ево, прошла је 21. година и дан-данас нису откривене убице тог гнусног злочина. Случај је затворен. Ми се уопште и не надамо да ће да се нађу ти злочинци. Уздамо се једино у Бога“, каже Угреновић.
Каже да је то догађај који је “све окренуо у Гораждевцу”.
“Од тог тренутка све се окренуло у Гораждевцу. Много омладине је почело да се исељава. До тада смо имали баш доста младих, можда је било и 500 млађих од 30 година. Велики број је отишао и овде можда има сада свеукупно ститинак младих. Нема више. Велики број је отишао за послом, оженили се, купили куће… Свако је отишао за својим животом“, прича Угреновић који не планира да напусти Гораждевац.
Ту се оженио и има четворо деце.
“Много сам везан за овај крај и стварно не бих волео да напустим Гораждевац“, истиче.
Сећа се готово сваког детаља од пре 21. годину.
“Тог кобног дана 2003. године, 13. августа десило се то. Не знам ни сам како да назовем, гнусни злочин који није могао, као да није човек урадио, него неко нељудско биће. Усудили су се да пуцају на голоруку децу, на малу децу, без оружија, без ичега…“, присећа се Угреновић.
Објашњава да су млади из Гораждевца који је у то време био енклава из које се ретко излазило, сваког дана су ишли на Бистрицу како би се расхладила од летњих врућина.
Тог дана је на реци било око стотинак деце. Онда су се око 13.30 часова зачули пуцњи, рафали…
“Нико се није ни надао да може тако нешто да се деси. Одједном су се зачули пуцњи из оближњег грма. Рафали. Три рафала су опалили по нама. Ја сам ту пао на лицу места. Мој другар Иван (Јововић) је био ту поред мене и он је исто пао. Нажалост, он није могао да преживи, то је био за њега кобан погодак. С друге стране, Бистрице… мали Панто (Пантелија Дакић), Богдан (Букумирић)… У том тренутку нисмо знали шта се дешава. Једноставно, много страха је ушло у нас“, присећа се Угреновић.
Данас, 21. годину касније нема дилеме ко је најодговорнији.
“У великој мери међународна заједница, нико други, јер су они били надлежни у том тренутку за нашу безбедност. Они су тренутно највећи кривци што се тиче тог злочина. Наравно, после ових који су пуцали на децу“, истиче.
Од прошле године у Гораждевцу се одржава турнир у малом фудбалу “Сећање на Ивана и Панта” у знак сећања на двојицу погинулих младића.
Угреновић каже да је главна порука турнира да се жртве са Бистрице не забораве.
“Главна порука је да се наше жртве не забораве, невине жртве које су страдале од терориста. Ми ћемо да се потрудимо да ово траје док смо год овде, подржаваћемо овај турнир. Уједно бих позвао све који желе да убудуће дођу и да одају почаст нашим жртвама, Ивану и Панти“, каже Угреновић.
