У Великој Хочи данас је обележена 26. годишњица киднаповања и убистава Срба и Рома у општини Ораховац, где су између 1998. и 2000. године страдале 84 особе. Помен код спомен обележја киднапованим и несталим лицима у великој Хочи служио је епископ рашко-призренски Теодосије.
Чланови породица убијених и киднапованих, рођаци, пријатељи, представници Комисије за нестала лица Ваде Србије и Удружења породица несталих су са фотографијама прошетали главном улицом Велике Хоче до спомен обележја, где је служен помен жртвама из Ретимља, Оптеруше, Зочишта, као и Ораховаца.
Владика Теодосије поручио је у беседи да су настрадали положили своје животе зарад свих нас.
“Њиховом жртвом ми 26 година упркос свим сукобима и страдањима опстајемо овде као своји на своме на благословену свету косовскометохијску земљу, посебно Велика Хоча, Ораховац и околина. Сећање на жртве нас обавезује да будемо верни Богу, светом Косову и Метохији, нашим светињама, а све то да бисмо оправдали своје име и своју веру”, рекао је владика Теодосије.
Весна Бошковић из Комисије за нестала лица истакла је да се на данашњи дан сви са тугом сећају страдања невиних у Ораховцу и околним местима.
“До сада је идентификовано и преузето 385 Срба и неалбанаца. Ако кажемо да је у задњих 10 година решена судбина 51 лица, од тога само 19 Срба и неалбанаца. Све је речено… катастрофално…оправдања нема. Покушали смо све за преостале нестале. Покушавамо и даље да натерамо другу страну да схвати да је жртва жртва, без обзира које националности. Тражимо још 1.612 лица” рекла је Бошковић.
Координатор Ресорног центра за нестала лица Негован Маврић затражио је да се расветли судбина несталих, али и да се починиоци приведу пред лице правде.
“Нећемо да одустанемо, борићемо се за све жртве. Није проблем само што су нестали, већ што нису пронађени кривци, а ми од тога нећемо да одустанемо. У 95 одсто зна се ко су починиоци ових злочина, тражимо да се расветли њихова судбина лаи и да починиоци буду изведени пред лице правде”, рекао је Маврић
Председник Привременог органа општине Ораховац Александар Мицић рекао је да окупљени данас у Великој Хочи желе да покажу своју бол и тугу.
“Данас се сећамо тренутака који бисмо најрадије сви заборавили. Али како? Како избисати из сећања своје браћу и сестре, мајке, очеве, баке и деке, наше детињство, одрастање, сећање на њих и њихов неизбрисив траг? Окупљени данас желимо да покажемо свима нашу бол, тугу и муку”, рекао је Мицић.
Драгици Маврић су наоружани Албанци, представљајући се као припадници ОВК отели 16 чланова породице, а стрица убили на кућном прагу.
“Тешка је бол, за братом, за читавом породицом, немам никога више, све мушке главе у породдици су узели, оца болесног вукли по путу. Људи ни криви ни дужни. зар је то поштено”, упитала је Маврић.
Прва жртва, Југослав Костић из села Ретимље, отет је 11. јула 1998. на радном месту и одведен у непознатом правцу.
До 22. јула у оружаним нападима ОВК на Ораховац и околна села, убијено је седморо, а у логоре је одведено више од стотину Срба и Рома.
Највећи напад догодио се 18. јула, када је петоро убијено, а 35 мушкараца отето и нестало.
Посмртни остаци укупно 40 жртава пронађени су у пећини Волујак априла 2005. и још 12 жртава у масовној гробници Малишево, недалеко од Ораховца, маја исте године.
