Данас поподне у храмовима СПЦ звониће звона ради молитве како је то благословио патријарх, а тиче се очекиваног гласања за Резолуцију о Сребреници. И у црквама и манастирима Епархије рашко – призренске огласиће се звона у подне, потврђено је за КоССев у Епархији.
„Његова Светост позива васцели српски православни народ да се уједини у молитви за правду и мир свим народима, посебно оним са којима вековима делимо заједничку историју са библијском вером у срцу и на уснама: ‘Жив је Господ наш. Жива ће бити и душа наша!’“, саопштила је СПЦ.
С друге стране, СПЦ наглашава да се ради о „потпуно лажним и неправедним оптужбама којима је изложен у Организацији уједињених нација“.
Генерална скупштина Уједињених Нација (ГС УН) гласаће данас о резолуцији којом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници и осуђују негирање геноцида и величање ратних злочинаца.
Седница, која ће се одржати данас, одложена је једном, и то почетком овог месеца.
Иначе, Скупштина Србије још 2010. године усвојила тадашњу декларацију о осуди злочина у Сребреници, када су тадашњи радикали напустили скупштинску салу пред гласање.
Према пресуди Међународног суда правде у Хагу из фебруара 2007. године, злочин у Сребреници потврђен је као геноцид, а као директни извршиоци масовног убиства више од 8.000 Бошњака означени су војници и старешине војске и полиције Републике Српске.
Такође пресудом је утврђено да власти Србије нису ни учествовале, нити подстицале на геноцид.
Два председника Србије до сада, међу којима је актуелни Александар Вучић, присуствовали су поменима у моморијалном центру Поточари, док је више представника Србије такође присуствовало и чиновима комеморације у оквиру ЕУ у Њујорку.
Управо на ове чињенице подсетио је актуелни министар спољних послова, Марко Ђурић, током ванредне седнице СБ УН која је на захтев Русије одржана почетком маја.
Пред данашњу седницу, Влада Црне Горе упутила је укупно два амандмана на резолуцију о геноциду у Сребренци, који су прихваћени.
Пар месеци уназад Резолуција је данима најексплоатисанија медијска тема, а посебно о њој говори српска власт, провладини и прорежимски медији. У центру овог медијског наратива, шаље се порука о томе да на међународној сцени жели да се српски народ прогласи геноцидним, да се ради о кључном питању за опстанак српског народа, да се ради о нападу Запада на Србију и српски народ и да се подржи борба Србије односно председника Вучића, а такође да ће се управо данас видети „ко су пријатељи Србије“.
На тој линији, Вучић је упутио крилатицу о Видовдану, који се у мотивима народних песама повезује са чувеном поруком да се – на Видовдан све види, и да ће косовски бој показати ко је вера, а ко невера.
Међутим, иако не толико видљиви у широј јавности Србије која се информише преко медија на националним фреквенцијама и преко таблоида, више је стручњака за међународну дипломатију, правника и политиколога – указало на то да се, упркос тешкој и болној теми каква је Сребреница, у самом Нацрту Резолуције не прозива ни Србија ни српски народ, да се тема медијски експлоатише искључиво ради наводно домаће употребе и да се, таквом експлоатацијом, постиже контрапродуктиван ефекат пре свега по имиџ самог српског народа.
Такође, више њих је указало на претходни тренд историјског ревизионизма пре него да дође до иницијативе за Резолуцију.
Медији су данас објавили коначан нацрт Резолуције, који у наставку објављујемо:
Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995.
Генерална скупштина,
Вођена Повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима и Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида,
Позивајући се на резолуцију Савета безбедности 819 од 16. априла 1993. којом се Сребреница проглашава безбедном зоном, резолуцију 827 од 25. маја 1993. о оснивању Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКСЈ), и резолуцију 1966 од 22. децембра 2010. о успостављању Међународног резидуалног механизма за кривичне судове,
Подсец́ајуц́и такође на све пресуде МКСЈ-а, а посебно на осам које садрже пресуде за злочин геноцида над босанским Муслиманима почињен у Сребреници 1995, пре свега на пресуду Жалбеног вец́а МКСЈ од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстиц́а), пресуду Жалбеног вец́а Механизма од 8. јуна 2021. (Тужилац против Младиц́а), пресуду Жалбеног вец́а Механизма од 20. марта 2019. (Тужилац против Караџиц́а), као и пресуду Међународног суда правде (ИЦЈ) од 26. фебруара 2007. којом је пресуђено да дела почињена у Сребреници представљају дела геноцида,
Потврђујуц́и своје снажно противљење некажњивости за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине, или друга кршења међународног хуманитарног права и међународног закона о људским правима и наглашавајуц́и у овом контексту одговорност држава да окончају некажњивост и, у том циљу, да темељно истражују и кривично гоне, у складу са својим релевантним међународним правним обавезама и својим домац́им правом, лица одговорна за таква дела, како би се избегло њихово понављање и како би се дошло до одрживог мира, правде, истине и помирења, за које је учешће жртава и преживелих, као и чланова њихових породица централно,
Поздрављајуц́и важан напредак који су међународни судови постигли последњих година у борби против некажњивости и у обезбеђивању одговорности за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и друге тешке злочине путем међународног правосудног система,
Препознајући у том погледу посебан допринос МКСЈ и наглашавајући важност да међународна заједница буде спремна да предузме колективну акцију кроз Савет безбедности, у складу са Повељом, и од случаја до случаја да даље обезбеди одговарање за геноцид и спречавање геноцида,
Понављајуц́и да је према међународном праву, кривична одговорност за злочин геноцида индивидуализована и да се не може приписати ниједној етничкој, верској или другој групи или заједници у целини,
Узимајуц́и у обзир улогу специјалних саветника генералног секретара за превенцију геноцида и одговорност за заштиту и напомињуц́и важност редовних брифинга о кршењима људских права и међународног хуманитарног права као и о говору мржње и подстицању раног подизања свести о потенцијалном геноциду,
Напомињуц́и да кривично гоњење особа одговорних за геноцид и друге међународне злочине у националним правосудним системима, укључујуц́и Суд Босне и Херцеговине и МКСЈ као и Механизам, остаје централно место у процесу националног помирења и изградње поверења као и за обнову и одржавање мира у Босни и Херцеговини, и даље препознајуц́и да је снажна регионална сарадња између националних тужилаштава од суштинског значаја за неговање мира, правде, истине и помирења међу земљама у региону,
Понављајуц́и непоколебљиву преданост одржавању стабилности и јачању јединства у различитостима у Босни и Херцеговини,
Напомињуц́и такође да ц́е 2025. године бити обележена 30. годишњица геноцида у Сребреници у којем је изгубљено најмање 8.372 живота, хиљаде људи је расељено, а породице и заједнице разорене,
1. Одлучује да 11. јул прогласи за Међународни дан промишљања и сец́ања на геноцид у Сребреници 1995. и да се обележава сваке године;
2. Осуђује без резерве свако порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја и позива државе чланице да чувају утврђене чињенице, укључујуц́и и кроз своје образовне системе, развијањем одговарајуц́их програма, такође у знак сец́ања, у циљу спречавања порицања и погрешног тумачења и појаве геноцида у будуц́ности;
3. Такође без резерве осуђује дела која величају особе пред међународним судовима осуђене за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид, укључујуц́и и оне одговорне за геноцид у Сребреници;
4. Истиче важност окончања процеса проналажења и идентификације преосталих жртава геноцида у Сребреници и обезбеђивања достојанствене сахране за њих и позива на наставак процесуирања починилаца геноцида у Сребреници који тек треба да се суоче са правдом;
5. Позива све државе да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, како је примењиво, и међународног обичајног права о спречавању и кажњавању геноцида, уз дужно поштовање релевантних одлука Међународног суда правде;
6. Захтева од генералног секретара да успостави програм информисања под називом „Геноцид у Сребреници и Уједињене нације“, започињући активности на припремама за обележавање 30. годишњице, 2025. године, и даље тражи од генералног секретара да на ову резолуцију скрене пажњу свих држава чланица, организација из система УН и организација цивилног друштва ради одговарајуц́ег поштовања;
7. Позива све државе чланице, организације система Уједињених нација, друге међународне и регионалне организације и цивилно друштво, укључујуц́и невладине организације, академске институције и друге релевантне заинтересоване стране да обележавају Међународни дан, укључујуц́и посебне комеморације и активности у знак сец́ања и у част жртвама геноцида 1995. године у Сребреници, као и одговарајуц́у едукацију и активности подизања свести јавности.
