Приштина у сваком тренутку може да активира предмете против Срба, а проф. Душан Челић не искључује одмазду ако се потврде оптужнице против Тачија и Веселија
Косовска Митровица – Непотврђена оптужница Специјалног тужилаштва у Хагу којом се Хашим Тачи терети за око сто убистава може да буде окидач за масовна хапшења Срба и стварање вештачке равнотеже, како би наводи за које се терети председник привремених приштинских институција били одбачени. У фиоци косовског специјалног тужилаштва има више од девет стотина предмета који се односе на тешка кривична дела почињена пре и после 10. јуна 1999 – попут ратних злочина или киднаповања. Приштина у сваком тренутку има механизме да селективно активира само оне предмете у којима су осумњичени Срби.
Да у случају потврђивања оптужнице против Тачија и шефа Демократске партије Косова Кадрија Веселија могу да уследе масовна хапшења на етничкој основи у циљу стварања „равнотеже са косовским Хагом”, мишљења је др Душан Челић, професор упоредног права на приштинском универзитету. Он не искључује могућност одмазде, нарочито зато што међу приштинским политичким структурама и у правосудном систему постоји „наратив” који Србе приказује као злочинце, а Албанце као жртве.
„Приштина ће активирати оптужнице само против Срба. Иако међу више од 900 предмета у Специјалном тужилаштву Косова формално има и оних која терете Албанце, косовски систем неће бити спреман да се суочи са тим оптужницама. У албанском политичком корпусу наратив је да су Срби злочинци и јако се плашим да ће правосудни систем бити злоупотребљен”, каже за „Политику” Челић, наглашавајући да су сви наводни предмети против Срба у функцији политике, а не правде.
Професор сматра да би држава Србија требало да тражи излаз из ове „ужасне ситуације” тако што ће алармирати све међународне организације – од Савета Европе, Унмика, Еулекса, ОЕБС-а и да мора да инсистира да у косовском правосуђу буду заступљени српски тужиоци и судије, али и странци. „Велика је грешка повлачење међународних представника правосуђа из косовског система, јер Приштина није способна да спроводи владавину права. Неопходно је тражити да се врате представници Унмика, који су на Космету по важећој Резолуцији 1244 СБ УН, или представници Еулекса под окриљем Унмика. Али и да цео тај систем буде под мониторингом Савета Европе”, наглашава Челић, уз нагласак да су наводни делиоци правде у судским већима и жалбеним судским инстанцама искључиво албанске националности и да су оне етнички „очишћене”.
Тврди и да је Бриселским споразумом предвиђено да у Апелационом већу за жалбе већински буду заступљени Срби, а да тамо нема ниједног Србина. Подсећа да је пре две недеље изречена казна од 22 године затвора Дарку Тасићу, што је само показатељ да Приштина нема жељу да спроводи законе и правду, као и да су по престанку извршног мандата Еулекса, пре годину и по дана, сви предмети предати локалном албанском правосуђу.
И адвокат из Косовске Митровице Љубомир Пантовић, који је један од бранилаца Тасића, Србина из Мале Круше, за наш лист ову пресуду оцењује као скандалозну. Иначе, она је изречена само дан пре него је што је објављена вест о непотврђеној оптужници против Тачија у Хагу. Такође заговара мишљење да у косовски правосудни систем „под хитно” морају да се укључе српски тужиоци и судије.
„Никад гора ситуација није била за оптужене Србе, али и за оне чија се имена налазе у неком од око хиљаду предмета које је Еулекс оставио тужилаштву Косова. Нешто слично се десило 2000. године, када су почела прва суђења за наводне ратне злочине почињене 1999. И када су судили искључиво Албанци. Срби су тада осуђивани на затворске казне од 15, 17 и 20 година, да би Унмик, видевши да то нису поштена суђења, крајем октобра исте године преузео судски апарат. Све претходно донесене пресуде су укинуте или преиначене у корист оптужених”, наводи Пантовић, који истиче да се у својој адвокатској пракси дугој две и по деценије није срео са „скандалознијом пресудом од оне која је изречена Тасићу”.
Страхује да ће „исте одлуке албанских судских већа бити доношене и у другим судским процесима који су у току и где је нереално очекивати правду, као и у Апелационом већу за жалбе, јер су и тамо Албанци”. Адвокат Пантовић крајем месеца заступа Горана Станишића из Словиња код Урошевца, који се терети за наводни ратни злочин, а ухапшен је у јулу 2019, само неколико сати пошто је Хаг позвао учеснике самозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) да се јаве по активираним оптужницама.
Хапшење Станишића је званични Београд оценио као покушај Приштине да направи својеврсну контратежу због позива припадницима ОВК у Хаг, али и да се Срби опет представе као злочинци. И Станишић и Тасић су ухапшени на прелазима на северу Космета. Пантовић истиче да предмети који су у Канцеларији специјалног тужиоца Косова могу да буду активирани сваког момента и да нема правила када Приштина може да крене са хапшењем.
„Око хиљаду предмета је у тужилаштву Косова, а у њима је од једног до десет осумњичених лица. Бојим се да се пресуда изречена Тасићу не преслика и на још два судска процеса која су у току, а која ја заступам. Под хитно мора да се нађе решење, јер, судећи по већ виђеном, Србима оптуженим за наводне ратне злочине црно се пише”, наглашава адвокат Пантовић. Он ће заступати Станишића пред Основним судом у Приштини, као и Зорана Ђокића, из Пећи, ухапшеног у фебруару прошле године, на административном прелазу Јариње, у присуству малолетног детета које је само морало да настави пут у Косовску Митровицу.
У затвору високе безбедности у селу Грдовац код Подујева, по речима Пантовића, на суђење чека седам лица, од којих су шесторица Срби и један муслиман из Витомирице код Пећи. Све њих оптужница терети за наводни ратни злочин против цивилног становништва почињен током рата 1999. године на Косову и Метохији.
Пантовић сматра да Приштина хапшења спроводи по принципу „у било које време, па кога шчепа”. „Битно је да је Србин. Не мора да има икаквог повода, као што су позиви из Хага, већ кога се полиција, а онда и тужилаштво дочепају. Битно им је да тај наводни осумњичени буде у затвору, а онда ће се као у случају Тасића појављивати нови сведоци, са наводном истином. А судије онда узимају ’правду’ у своје руке”, закључује Пантовић.
На Косову крше чак и законе Бернара Кушнера
Љубомир Пантовић каже да је у случају Дарка Тасића реаговао и Фонд за хуманитарно право у Приштини, уз оцену да је казна изречена овом Србину из Мале Круше „супротна закону и да се у свим случајевима суђења за ратни злочин на Косову примењује члан 142 КЗ СФРЈ”, који није важећи. Тај закон је прописивао, истиче Пантовић, максималну казну затвора за дело ратни злочин против цивилног становништва од пет година до смртне казне. Међутим, Бернар Кушнер, који је 1999. године на Косову постављен за специјалног представника генералног секретара УН, укинуо је овај акт.
„Кушнер, који је био закон на Косову, укида смртну казну и доноси уредбу где је максимална казна за то кривично дело 15 година. Европски суд за људска права у Стразбуру то касније потврђује својим пресудама. Али, судије су сада свесно прекршиле закон, а оправдано се плашим да ће се убудуће и остале пресуде ломити на леђима Срба и неалбанаца”, тврди адвокат Пантовић.
Оштре критике упућује и на рачун судског савета Косова и тужилачког већа Косова, који „по ко зна којим критеријумима бирају судије и тужиоце Албанце, свесно изузимајући Србе у тим правосудним телима”. Није ми познато који су критеријуми за избор судија и тужиоца, али чињеница да у та два органа седе искључиво Албанци, сама за себе довољно говори, закључује Пантовић.
