Доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић изјавио је да не очекује да би приштинско правосуђе могло да покрене нову истрагу о убиству српске деце у Гораждевцу у августу 2003. године и да ће овај случај, као и многи други, остати нерасветљени.
“У садашњим околностима, жао ми је што то као правник морам да кажем, заиста не очекујем правду овоземајску када је реч о злочинима над Србима. Срби ће остати да чекају правду као што је неко чекао Годоа и као што знамо Годоа нико није дочекао. Тако да се бојим да ће проћи генерације, а да се правда овоземајска у овом случају и у бројним другим случајима над Србима дочека. Тако да нисам оптимиста у овом случају“, казао је Челић за Косово онлајн.
Према његовим речима кључан проблем су непоштојање владавине права у свим сегментима албанских институција и непоштовање Резолуције 1244 од стране међународне заједнице.
“Знате, увек треба имати неко зрно наде и вере. То зрно наде и вере је могуће уколико се промене околности на Косову и Метохији, уколико међународна заједница поново преузме да врши извршни мандат у складу са резолуцијом 1244. За сада то није у изгледу, али мислим да не треба да престајемо да инсистирамо на томе и из разлога задовољења правде. И коначно из разлога владавине права на Косову генерално, јер тамо, нажалост, не постоји владавина права у свим сегментима, не само када је реч о кривичној одговорности, него напросто у свим областима живота“, оценио је Челић.
Упитан да ли је извесно да би косовско правосуђе могло да покрене нову истрагу поводом догађаја у Гораждевцу када је убијено двоје, а рањено четворо српских деце, децидан је да то није реално због перцепције да правосуђе у Приштини искључиво треба да се бави “ратним злочинима Срба”.
„Постоји једна перцепција у албанском косовском друштву да то што треба судити Албанцима то ће да учине Специјализована већа у Хагу, а да они требају у Приштини да се баве ’ратним злочинима’ Срба над Албанцима, да локално правосуђе ма другу улогу, другу мисију – да суди Србима. Заиста не очекујем, поготово не у оваквим случајима у којима је нажалост и Еулексов тужилац затворио истрагу, закључио је с констатацијом да нема доказа. Заиста није реално очекивати да сада албанско тужилаштво пронађе неке доказе. Просто, ситуација у косовском друштву није таква, она је етноцентрична, грађена на мржњи над Србима и у таквој друштвеној ситуацији није реално очекивати да албански судови и тужилаштва на Косову и Метохји у овом у овом случају као и у другим сличним случајима учине било шта“, сматра Челић.
Додаје да је нерасветљавање злочина у Гораждевцу био и пораз међународног правосуђа.
„Правде нажалост нема након 21. године. Као што знамо 2010. је Еулексов истражитељ, тужилац, затворио поступак с образложењем да нема доказа. Иако знамо да је Хари Холкери, који је тада био шеф Уника, обећао, да цитирам, како ће преврнути сваки камен на Косову и Метохији не би ли се пронашао злочинац. Не знам колико је камена до сада могло да буде преврнуто, тек злочинца нема, правде нема, поступка нема и највероватније неће га ни бити“, навео је Челић.
Додаје да није случајно што злочин у Гораждевцу више не спомиње ни међународна заједница ангажована на Косову, али ни власти у Приштини.
“Мислим да, не само када је реч о овом масакру, него са било којим злочином над Србима почињеним током 1998. нарочито након 10. јуна 1999. године, неће бити ниједног озбиљног поступка на Косову и Метохији“, каже Челић.
