Душко Челић сматра да би референдум на коме не учествују Срби са Косова био де јуре (законски) валидан, али не и политички.
“Такав референдум, на коме неће учествовати грађани Србије који живе на Косову и Метохији је, нажалост, изузетно штетан. Он ће изазвати не само политичку, него и правну штету. Створиће правни преседан за све будуће референдуме, та штета ће бити немерљива. Не знам какве активности предузима Републичка изборна комисија која спроводи овај референдум”, рекао је он.
Декан и редовни професор на Правном факултету у Новом Саду проф. др Бранислав Ристивојевић мисли да би “флагрантно неуставно” било нерасписивање референдума на читавој територији Републике Србије.
“Друго је питање где се спроводи, Републичка изборна комисија (РИК) је дужна да спроведе референдум, она га спроводи тиме што образује бирачке одборе, штампа и доставља материјал. Не знамо да ли РИК има намеру да на целој територији Републике Србије спроводи или не изборне радње, а то је оно што је, по мени, спорно. Ако она донесе одлуку да се све радње спроведу, а оне фактички не могу да се спроведу из било ког разлога, било где, не мора то да буде Косово и Метохија, по мени је то све у реду, али само ако фактички негде није могуће нешто спровести. Посебно је питање где би постојала одговорност РИК-а, а будући да је то орган Народне скупштине. Уколико РИК не би донео одлуку да се изборне радње спроведу на територији Косова и Метохије, то би био, по мени, проблем који би дефитивно вероватно зашао и у сферу уставности, а извесно био нелегитиман”, казао је он.
На питање да ли је референдум валидан ако на њему не гласају Срби са Косова редовни професор на Правном факултету у Новом Саду Слободан Орловић каже:
„Ако строго уставно треба да посматрамо, референдум би морао да се закаже и на територији Косова и Метохије. У случају да се то не деси, да се не организује на самом Косову и Метохији, ту би требало да има посла Уставни суд, који би можда самоиницијативно или по нечијем захтеву оцењивао уставност таквог референдума. Строго уставно и правно посматрано, референдум се мора расписати и за јужну српску покрајину јер је то интегрални део територије Републике Србије“, казао је он.
На питање да ли су Србији потребне уставе промене, професор Бранислав Ристивојевић одговара:
“Србији овакве уставне промене не требају, убеђен сам да не требају никоме. Србија се налази делимично у ванредном стању, од марта 2000. године проглашеном, делимично у непроглашеном, као и највећи део света у коме влада ова здравствена криза. Као што темељ не зидате у време земљотреса, тако ни Устав не мењате у време ванредног стања или велике кризе, као што је ова здравствена. Нестабилне друштвене прилике нису погодно тло за мењање најважнијег правног акта у сваком правном систему, а то је Устав”, рекао је он.
Ристивојевић предложене промене сматра “катастрофалним, у неким сферама и скандалозним”.
“Судијама и тужиоцима дозволити да бирају сами себе, на шта то личи. Судије поготово, јер су они једна грана власти. Узмите као пример друге две гране власти, извршну и законодавну. Замислите када би народни посланици бирали сами себе, како би то изгледало или кад би министри и влада бирали сами себе, свако би гласао самог себе. То је оно што је овде проблем, једна грана власти је праткично монополисала свој сопствени положај и довела себе у раван и ранг носиоца суверенитета, а то су грађани Републике Србије. У питању је судска грана власти, она се сада изједначила са грађанима, зашто, зато што саму себе бира, грађанима не одговара”, рекао је он.
“Проблем је што су и тужиоци доведени у исти ранг и тужиоци сами себе бирају, а по Уставу они нису грана власти”, наставио је Ристивојевић.
“Ако овакав референдум прође, онда ми морамо темељно да мењамо одредбе Устава о носиоцима суверенитета на пример, морали би, поред грађана, да допишемо и судије, а можда и тужиоце. И свакако ону поделу власти од три, треба сада добро да размислимо да ли ћемо проширити за четврту грану власти, тужилачку”, закључио је.
И професор Орловић се слаже да у овом тренутку не треба мењати Устав Србије.
„Ако већ морамо да изађемо на референдум, онда треба одбити предложене промене. Има много разлога зашто ове промене нису довољно добре. Први разлог је тај што и сада у постојећем Уставу има довољно гаранција независности судске власи и довољно гаранција самосталности Јавног тужилаштва. Ово је један више политички пут промене Устава, додуше не у политичкој сфери, али политички пут у смислу да ми сада имамо, као држава, одређене услове које морамо да испуњавамо. Неодредиво је колико ће то трајати, а међу тим условима је и промена Устава, па ето, хајде да променимо Устав у погледу правосуђа“, рекао је он.
Орлић је нагласио да предложене одредбе промене Устава нису квалитетне, нити коегзистентне.
„Можда је једина њихова добра страна та што нису нешто круцијално, нешто суштинско, што се мења. То су одређена побољшања и погоршања. Све у свему, кад се одузме и сабере, Устав уопште не треба мењати, зато је мој став и дубоко уверење да на предстојећем референдуму треба заокружити `не`“, закључио је он.
Професор Челић сматра да грађани нису објективно информисани о променама на референдуму.
“Желим да се ставим у улогу обичних грађана, мало је учињено да се они објективно информишу, а то је претпоставка да резултати било ког референдума, па и овог, буду валидни. Чини ми се да је пуно тога учињено на брзину и да је као аргумент коришћено да је Венецијанска комисија дала сагласност и да је ЕУ у претприступним преговорима Србије за чланство захтевала и сугерисала овакву врсту промена. Не свиђа ми се да мењамо Устав на сугестију било ког међународног фактора, макар то била и Европска унија“, казао је он.
Подсетимо, премијер Косова Аљбин Курти изјавио је крајем прошле године да косовски Срби неће на територији Косова на бирачким местима моћи да гласају на референдуму Србије, а председник Србије Александар Вучић да ће о томе обавестити међународну заједницу.
Након више од десет дана ћутања међународне заједнице, 13. јануара (јуче) је шеф европске дипломатије Ђозеп Борељ поручио да Србима на Косову треба омогућити да остваре своје право гласа на референдуму о уставним променама. Курти је поновио да Срби на Косову са двојним држављанством могу да гласају на референдуму Србије само поштом или у Канцеларији за везу у Приштини.
У међувремену, огласио се и портпарол Европске уније Петер Стано који је позвао власти у Приштини да омогуће Србима на Косову да гласају на референдуму о уставним променама, нагласивши да сви грађани имају демократско право да учествују у изборима и у другим изборним процесима.
Председник Србије Александар Вучић ће се касније током данашњег дана састати са представницима Срба са Косова. Како је саопштено, на састанку ће разматрати безбедносну ситуацију на Косову, посебно у сусрет предстојећем референдуму о уставним променама у Републици Србији који је заказан за 16. јануар. Грађанима ће тада бити постављено питање: “Да ли сте за потврђивање акта о промени Устава Републике Србије?”, а они ће моћи да заокруже једну од две опције: “да” или “не”.
