Оптужница Тужилаштва Специјалног суда за злочине ОВК на више од 300 страна терети некадашњег председника Косова Хашима Тачија и још тројицу команданата и лидера ОВК Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија за ратне и злочине против човечности, укључујући нелегално притварање, мучење, убиства и нестанке од марта 1998. до септембра 1999. године.
У 10 тачака оптужнице детаљно се описују злодела почињена у 43 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено. Тужиоци су у допуњеној оптужници, почетком марта, објавили идентитет 75 жртава, од којих је 51 била српске националности. У притворима ОВК страдала су и 23 Албанца и један Ром. Идентитет још 27 жртава биће обелодањен током процеса.
Суђење у Хагу почело је јуче, извођењем уводних речи тужилаштва, које Тачија и још тројицу бивши челника ОВК терети да су као чланови удруженог злочиначког подувата (УЗП) подржавали и помагали злочине, па чак и у некима лично учествовали. Тачи, Краснићи, Весељи и Сељими изјаснили су се да су невини.
Косово онлајн у неколико наставака објављује најзначајније делове оптужнице.
Електрошокови, жице и бејзбол палице
Значајан део оптужнице против команданата ОВК односи се на злодела почињена у илегалним притворима на Косову и у Албанији. Већ током јучерашњег, првог дана суђења, могле су се чути речи тужиоца Џејмса Пача да жртве које су преживела мучења у затворима ОВК и дан данас имају последице, психичке и физичке трауме, а да су услови притвора на одређеним локацијама били толико ужасни да су људи који су тамо били заточени “мислили да им је смрт боља опција“.
Тужилаштво тврди да је у илегалним затворима ОВК почињено више кривичних дела мучења, као злочин против човечности, а да су у неким од ових дела лично учествовали оптужени лидери ОВК.
“Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими лично су учествовали у третману противника на терену учествујући у застрашивању, испитивању, малтретирању и затварању противника. У јуну 1998. године, Тачи и Весељи лично су одвели у правцу Главног штаба у Дреновцу два противника које су ухапсили, испитивали и у једном случају тешко претукли. Сељими је такође био присутан, а ови људи никада више нису виђени нити се чуло за њих. Такође у јуну 1998. године, након што су припадници ОВК зауставили човека у оближњем селу Церовик, Сељими је тог човека одвео у правцу Ликовца, где је пуштен. На путу је Сељими испитивао уплашеног човека о породици, у којој су били и извесни противници који су претходно били заточени у Ликовцу”, стоји у оптужници.
Тачи је, између осталог, како се тврди у оптужници, учествовао у криминалним радњама почињем у Ћирезу и Седлару, Сељими у Ликовцу и Клечки, а Весељи у Кукешу.
У оптужници се наводи да су одређени припадници ОВК наносили тежак бол и патњу лицима која су била ухапшена и затворена у илегалним затворима ОВК. Затвореницима су ускраћивани храна и вода, санитарне просторије и здравствена нега, као и да су током дужих периода држани везани и боравили у нехуманим условима.
То се, између осталог, дешавало у Ликовцу, Лапушнику, Јабланици, Дреновцу, Малишеву, Призрену, Гњилану, Клечки..
“Неки затвореници су приморавани на физички рад. Пропратни материјал такође указује на то да су припадници ОВК редовно, односно свирепо, тукли ухапшена и затворена лица, између осталог моткама, пушкама, бејзбол палицама и другим предметима. Затвореницима су давали електрошокове, боли их или секли, палили им кожу или на њих мокрили. Неким затвореницима су утрљавали со у ране, другима су клештима чупали прсте, нокте или зубе”, наводи се у оптужници.
Додаје се да су ухапшена и затворена лица могла да чују и виде злостављање других, од којих су неки били њихови рођаци. Неке затворенике су приморавали да туку једни друге. Над некима су, тврде тужиоци, вршили лажна погубљења или су их приморавали да гледају како тобоже убијају друге затворенике. Ухапшеним и затвореним лицима редовно су претили смрћу.
“Ухапшенима, односно затвореним лицима наношени су тешки бол и патња, што је укључивало тешке подливе, крварење, губљење свести, преломе костију и ломљење зуба, неспособност да самостално једу или пију, да стоје и ходају. Пропратни материјал указује на смишљено телесно злостављање ухапшених и затворених лица, изразито бруталну природу разних облика телесног злостављања, врсту предмета коришћених за злостављање, претње смрћу, наношење тешких повреда, као и на ескалацију злостављања затвореника упркос њиховом све горем стању. То показује да је макар код неких од припадника ОВК који су учествовали у наведеним радњама чињења и нечињења постојао умишљај да тим лицима нанесу тешку бол и патњу”, пише у оптужници.
Поврх тога, наводи се даље у оптужници, “докази указују на то да су бол и патњу наносили ради остваривања једног или више следећих циљева: добијање информација или признања; кажњавање, застрашивање или присила злостављаног лица или неког трећег лица; дискриминација злостављаног лица или неког трећег лица, укључујући на националној, верској или политичкој основи”.
“Злостављана лица су кажњавана из следећих разлога: они или њихови рођаци су наводно сарађивали са српским властима или су имали пријатеље Србе или везе са Србима, као и због тога што су они или њихови рођаци наводно подржавали или били симпатизери ДСК, нису се прикључили или нису подржавали ОВК, њихово тренутно или бивше запослење сматрало се противним интересима, они или њихови рођаци су наводно извршили кривична дела и друге активности усмерене против ОВК. Према некима од злостављаних лица примењивали су застрашивање и присилу како би их натерали да обезбеде наоружање, туку друге затворенике или изврше неке друге радње”, наводи се у оптужници.
Премлаћивање људи у Ћирезу и Клечки
У допуњеној оптужници Тужилаштва детаљно је описан случан случај хапшења, притвора и застрашивања 13 чланова парламентарне делегације који су били у хуманитарној посети Ћирезу. Како се наводи, “20. септембра 1998. или приближно тог датума, Хашим Тачи и Реџеп Сељими, заједно са другим члановима УЗП, укључујући Сабита Геција, учествовали су у овој акцији.
“Хашим Тачи и Реџеп Сељими били су присутни и на месту хапшења у Ћирезу и на Бањици, где су заточеници касније пребачени, тучени и испитивани. У оквиру овог догађаја, након што су чланови делегације тешко претучени и задобили видљиве повреде, Тачи и Геци су их испитивали, укључујући и тражење од њих да се одрекну Ибрахима Ругове и ЛДК и да поднесу оставке на своје парламентарне функције. Пре пуштања на слободу, Сељими је вратио њихове личне карте. У једном тренутку током притвора, Геци је у присуству Тачија изјавио да ће убити члана делегације. Касније, непосредно пре него што су чланови делегације пуштени, Тачи се једном члану делегације обратио речима’чак и да си сада слободан, могли бисмо да те убијемо у Приштини’“, наводи се у оптужници.
Отприлике између јануара и маја 1999. године Сељими, Кадри Весељи, и Јакуп Краснићи били су укључени у различите аспекте трансфера, заточења и ослобађања заточеника који су држани на месту заточеништва у близини Клечке, наводи се у оптужници.
“У априлу 1999. маскирани војник ОВК којег други војници називају ‘Дхјетесхи’ тешко је претукао заточеника у Клечки. Затвореник је касније схватио да је Сељими био ‘Дхјетесхи’. Крајем маја или почетком јуна 1999. Весељи је учествовао у испитивању једног заточеника у Кукешу, у Албанији, заједно са Гецијем и Фатмиром Љимајем”, пише у оптужници.
У документу се такође наводи да су између новембра 1998. и јуна 1999, “одређени припадници ОВК притворили
најмање 20 особа у различитим временским периодима и без законског процеса у кући и околним зградама у близини Клечке”. Заточеници су били везани, са повезима на очима и држани под наоружаном стражом. Између јануара и маја 1999. године, наводи оптужница, више припадника ОВК, укључујући Весељија, Сељимија, Краснићија и Љимаја било је укључено у различите аспекте трансфера, затварања и ослобађања заточеника који су држани на месту заточеништва у близини Клечке. Отприлике у јануару 1999. године, пише у оптужници, одређени припадници ОВК притворили су најмање једну особу без одговарајућег правног поступка у Ретимљу, код Ораховца, пре него што су га пребацили у Клечку.
Тачи са Љимајем испитивао новинаре у Седлару
“Након хапшења двојице српских новинара 18. октобра 1998. или приближно тог датума, Тачи их је, заједно са Љимајем, испитивао у Седлару. Случај је привукао пажњу међународних представника и овом приликом су дата конкретна упутства да се са двојицом притвореника добро поступа. Петог или шестог дана заточеништва, војник ОВК је викао на једног од новинара и ставио му аутоматско оружје у уста и око. Новинари су након тога пребачени и малтретирани на локацији у близини Клечке, где су их поједини припадници ОВК тукли и једном од њих претили смрћу. Овим новинарима је у једном тренутку током притвора саопштено да су осуђени на затворску казну, иако никада није одржано суђење”, пише у оптужници.
Тужилаштво наводи да је четворка ОВК знала или имала разлоге да зна да ће се злочини мучења починити или да су их починила лица под њиховом ефективном контролом преко бројних извора, укључујући њихово учешће у припреми, осмишљавању и извршењу таквих злочина, њихово присуство на локацијама на којима су почињени злочини, њихов пријем информација о извршењу таквих кривичних дела и њихово лично запажање доказа о извршењу таквих злочина.
Тужилаштво наводи и да су између априла 1998. и јануара 1999. године, командант Оперативне зоне Дреница Силејман Сељими, Сабит Геци и више других припадника ОВК притворили најмање 25 особа, у различитим временским периодима и без законског поступка, у бившој полицијској станици и неким другим локације у Ликовцу, код Србице. Заточеници су били везани и држани под стражом у мрачним, закључаним ћелијама са прозорима са решеткама. Неки заточеници у Ликовцу били су заточени и на другим местима.
“Конкретно, та лица су задобила подливе, крварења, нису била у стању да једу, изгубила су на тежини, сломљени су им зуби, губила су свест, задобили тешке повреде, преломе костију и имали психичке, односно физичке тегобе које су се наставиле и након што су пуштена на слободу”, наводи се у оптужници о мучењима у Ликовцу.
У Призрену затворенике терали да пију разређивач за фарбу
Посебно је суров био третман према лицима заточеним у ОВК затвору у Призрену. Оптужница наводи да доказни материјал указује на то да су, “26. јуна 1999. или приближно тог датума, припадници ОВК нанели тешке физичке и психичке повреде и патњу најмање трима лицима која су ухапшена у Призрену или су тамо била затворена”.
“Затвореници су држани у просторији чији су зидови били умрљани крвљу. Поред тога, пропратни материјал указује на то да су припадници ОВК злостављали ухапшена, односно затворена лица, како физички, тако и психички. Конкретно, док су били затворени у Призрену, припадници ОВК свирепо су их пребијали, ударајући их, између осталог, бејзбол палицама, ланцима, чекићем, штаповима и гуменим цревима. Ти припадници ОВК су такође претили да ће их убити. Двојици су наредили да се свуку и сексуално опште. Једног заточеника су терали да пије разређивач за фарбу”, пише у оптужници.
Тужилаштво наводи и да су најкасније од априла па до краја јула 1998, припадници ОВК нанели тешке физичке и психичке повреде и патње најмање 11 лица, која су била затворена на имању које је служило као касарна ОВК на ободу Јабланице, општина Ðаковица.
Мучења су спровођена и у Лапушнику, где су од краја априла до 25-26. јула 1998, припадници ОВК држали заточене и мучили 30 људи.
“Конкретно, док су били затворени у штали у оквиру затвора ОВК, припадници ОВК често су их свирепо пребијали, користећи, између осталог, палице и пушке. У затвор су долазили и припадници ОВК који нису били тамо распоређени и свирепо су пребијали затворенике”, пише у оптужници.
Сутра: Ликвидације у Клечки, Ораховцу, Гњилану…