Сваки утрошени киловат-час електричне енергије наша домаћинства плаћају око четири-пет динара,а још три-четири динара добијају посредници, дистрибутери, трговци, власници ветропаркова… Немачко домаћинство киловат-сатплаћаоко35динара,стимштоосамдинарадајузаенергију, а 27 динара одлази посредницима. Та огромна разлика кључни је мотив заговорника приватизације ЕПС-а, а цену ће, наравно, плаћати грађани.
Пратећи препоруке ММФ, Србија је 2008. продала НИС. Полити- чари су говорили о неефикас-ности, вишку запослених, слабостима домаће струке и неминовности до- вођења странаца. Данас су природни ресурси исцрпљени, животна средина загађена а грађани ускраћени. Сећање нас не служи, историја се понавља. Противно интересима грађана, из руку нам измиче ЕПС, темељ енер-гетског, економског и политичког суверенитета и стуб одбрамбене спо- собности.
Званичници нас уверавају да не- мамо довољно памети за управљање ЕПС-ом и да се морамо ослонити на странце, да је ЕПС губиташ који тро- ши новац грађана, и да нам је интерес да се што пре трансформише. Поли- тичари кажу да ЕПС већ деценијама воде неспособни људи, којима упућују тешке оптужбе, иако су свако руко- водство сами постављали, контро- лисали и користили. Ствара се слика предузећа које уништава термоелек- тране (ТЕ) ложећи блато, слика која ствара осећај неуспеха читаве зајед- нице. У време тешких хаварија, ЕПС- ом је руководио директор кога је 2016. довела Влада Србије. Сналажљив у политици и лојалан владајућим кру- говима, директор је имао искуства у угоститељству и диплому економије из Сремске Каменице, али не и неоп- ходна стручна знања која дају техни- чки факултети и диплома инжење- ра. Некадашњи партијски саборци га оптужују за угрожавање енергетске и државне безбедности, али би сваљи- вање целокупне кривице на њега амнестирало званичнике који су га одабрали и поставили за директора, знајући да он нема неопходна струч- на знања. Избегавајући одговорност, званичници вешто користе хаварије као још један од аргумената у прилог трансформацији ЕПС.
Основни проблем који угрожава ЕПС је игнорисање струке и уплитање политике у питања где јој није место. Нестручно и политички мотивисано доношење одлука може имати озбиљ- не финансијске последице. Промови- сање интересних група не може се остварити без нарушавања интереса ЕПС-а и грађана Србије. Запошљавање политичких симпатизера обухватило је и најниже положаје у хијерархији, што је довело до пада стручности и компетентности на свим нивоима и до одласка стручних и способних.
Хаварија као један од аргумената за трансформацију ЕПС-а: Званичници нас уверавају да немамо довољно памети за управљање ЕПС-ом и да се морамо ослонити на странце. Кажу и да ЕПС већ деценијама воде неспособни људи, којима упућују тешке оптужбе, а сами су их постављали, контролисали и користили
Од пролеће 2022, од када еПС-ом управљају домаћи стручњаци од интегритета, еПС је од увозника постао извозник електричне енергије, а тренутно се више од 51 одсто производње добија из обновљивих извора енергије, а све то је потврда да се ЕПС-ом може управљати у складу са интересима грађана
Током 2005, ЕПС је подељен на не- колико предузећа, науштрб интегри- тета система, уз увећање трошкова и стварање техничких проблема. Зна- чајне проблеме ствара и погрешан начин развоја ветроелектрана (ВЕ). У Србији се за енергију из ветроелектра- на плаћа око 2,7 пута више од цене енергије из упоредивих ВЕ у САД. Поред тога, наше ветроелектране не примењују стабилизационе функ- ције, што је обавеза електрана у САД и ЕУ. Реакције на промену снаге ветра оштећују опрему у хидроелектрана- ма (ХЕ) које раде без одговарајуће надокнаде. ЕПС је производио је- дан мегават-час (MWh) по цени од евра, енергија продата грађанима наплаћује се 45 евра за MWh, део гу- битака покрива се од индустријских потрошача, који плаћају 102 евра за MWh, а део из трговине енергијом. Ситуацију отежава некритичко при- хватање проблематичних корака ЕУ, која своје енергетске промашаје данас веома скупо плаћа.
Алармантно стање у ЕПС прину- дило је званичнике да бившег дирек- тора упосле другде, и да у пролеће 2022. за в. д. директора ЕПС-а поста- ве дипломираног инжењера електро- технике који је у свој Извршни одбор уврстио искусне домаће стручњаке од интегритета. У рукама домаћих професионалаца, ЕПС је од увозника постао извозник електричне енергије. У петак 21. априла у 6.50 извозио је више од 18 одсто производње (885 MW). Тренутно се преко 51 одсто про- изводње добија из обновљивих извора енергије (ХЕ+ВЕ), што потврђује да је ЕПС много „зеленији“ него што тврде незадовољници. Ради се о изврсним резултатима који потврђују да се ЕПС- ом може управљати у складу са инте- ресима грађана.
Нажалост, наведени успеси нису навели државу да одустане од тран- сформације ЕПС из јавног предузећа (ЈП) у акционарско друштво (АД). ЈП ЕПС је пружало сигурно снабдевање по доступним ценама. Снабдевање није прекидано ни када је водило ЕПС у значајне финансијске губитке, ни када су постројења и радници били на мети злочинаца у авионима F16. Циљ сва- ког АД је профит, што коренито мења сигурност и доступност снабдевања. Примарна делатност АД-ЕПС сведена је на производњу електричне енер- гије, делатност коју закон препушта тржишту и која се не сматра општим интересом. Супротно тврдњама, ути- цај политике на рад ЕПС значајно је увећан. Једночлана скупштина (веро- ватно министарка) ће сама одређивати надзорни одбор, будуће измене Статута и правне форме, располагаће имови- ном, покретањем ликвидације, стечаја и одлучивати о другим питањима. Улога генералног директора је обе- смишљена ускраћивањем могућности да одабере своје сараднике, директоре организационих целина.
Премда се званичници заклињу како се све ради у интересу грађана, свесно запостављање трговине енер- гијом даје пуно разлога за сумњу. Ве- лике варијације цене енергије у ре- гиону омогућује коришћење јефтине енергије за пуњење горњег језера РХЕ Бајина Башта, чија се енергија може продати у време високих цена. На раз- лици у цени, продајом енергије пуног горњег језера може се зарадити и до 50 милиона евра. Свођењем активности ЕПС-а на производњу, приходи од тр- говине припашће другима, опстанак ЕПС-а ће бити угрожен, док ће цене за грађанство бити значајно увећане.
Званичници тврде да неће бити приватизације, али одбијају захтеве да се велике хидроелектране заштите од продаје, залога и отуђења. Нарочито забрињава навођење вредности пре- дузећа од свега 3,1 милијарди евра, вишеструко мање од реалне. Према сведочењима из 1998, ЕПС је вре- део око 15 милијарди евра. Доцније процене варирале су између 10 и 17 милијарди евра, расле су код улагања у нову опрему и постројења, опада- ле код издвајања мањих предузећа и мењале се у зависности од примење- не методологије (књиговодствена, замена новим, приносна и др.). Само су Ђердапске електране 2011. године имале активу од две милијарде евра, док би градња РХЕ Ђердап 3 могла коштати више од три милијарде, што вредност ЕПС-а назначену прили- ком оснивања АД своди на вредност једне хидроелектране. Репутација и оцена вредности предузећа додатно су умањене дуготрајном негативном кампањом у већини медија.
Премда се званичници заклињу како се све ради у интересу грађана, свесно запостављање трговине енергијом даје пуно разлога за сумњу. Свођењем активности еПС-а на производњу, приходи од трговине припашће другима, опстанак еПС-а ће бити угрожен, док ће цене за грађанство бити значајно увећане
Учестала обећања да се ЕПС неће приватизовати вапе да се узме оловка и сагледају ефекти приватизације на наше рачуне за струју. Плаћајући је- дан утрошени kWh, домаћинства на име електричне енергије дају око 4-5 динара, док преосталих 3-4 динара одлази посредницима (дистрибуција, трговци, власници ВЕ и други). Не- мачко домаћинство за утрошени kWh плаћа око 35 динара, где се 8 динара даје за енергију, док остатак од 27 ди- нара (преко 75 одсто укупног износа) одлази посредницима. Можда удео наших посредника неће достићи удео немачких, али се множењем само де- ла претпостављене зараде посредни- ка са нашом годишњом потрошњом од 29 TWh добија огромна сума која привлачи стране и домаће интересне групе и њихове промотере. Цену ће плаћати грађани, а зарада је тако велика да оправдава инвестиције у преумљавање јавности, мотивисање политичара, израду студија са наруче- ним исходом и кампање које профит- не мотиве бројних актера транзиције настоје приказати као „зелену“ борбу против климатских промена.
У прилог трансформацији ЕПС-а наводи се подршка струке и ММФ- а, страних амбасада и ревизорских кућа и наговештава спас који доносе норвешки стручњаци, за које се на- дамо да ће радити у интересу нашег друштва, а науштрб интереса својих налогодаваца. Поменути појединци и организације нису наши противници, они зарађују свој хлеб бринући се о интересима свог послодавца и своје државе. Ипак, треба разумети да ММФ не долази да нам помогне већ да омогућити продор крупном ка- питалу; крупни капитал не долази да даје већ да узима; политичари не призивају Норвежане да би смањили сопствени утицај на ЕПС, амбасадори не решавају наше већ проблеме своје земље; док страни ревизори и консул- танти настоје да промовишу интере- се своје привреде. Са светом се мора сарађивати и преговарати. Разлике у интересима наглашавају потребу да наши заступници ставе интерес нашег друштва испред свих других.
Да би се повели за туђим про- фитним и геополитичким интере- сима, на наше званичнике врши се веома снажан притисак. Амбасадор Кристофер Хил је дипломата најви- шег ранга кога уважавају и цене ши- ром света. Као специјални изасланик САД за КиМ 1998-1999, учествовао је на добро познатом састанку са УЧК.
Циљ сваког акционарског друштва је профит, примарна делатност еПС-а сведена је на производњу електричне енергије, делатност коју закон препушта тржишту
и која се не сматра општим интересом. Супротно тврдњама, утицај политике на рад еПС-а значајно је увећан, а улога генералног директора обесмишљена
У свету је познатији по бриљантним дипломатским успесима у Кини и Се- верној Кореји, као и по вештом при- добијању наклоности грађана Јужне Кореје. Вредан, продоран и „спреман да окрене сваки камен док не постиг- не свој циљ“, у Београду се већ пока- зао јачим од одлука наших званич- ника. Дипломата таквог калибра не ангажује се ради остваривања малих циљева и придобијања малих усту- пака. У дезинформисаном друштву без договора о кључним циљевима, са нефункционалним институција- ма система и са самопорицањем као врлином, постоји опасност да исходи рада овог врхунског дипломате буду веома неповољни за све нас.
Значајан утицај на нашу привре- ду, медије, политику, јавно мњење, па и школске уџбенике имају западне интересне групе којима не одговара руско присуство у НИС, нити ки- неска интензивна експлоатација све драгоценијег бакра. Источни утицај се може сузбити отежавањем релатив- но јефтиног снабдевања неопходном електричном енергијом. Незадовоља- вајућа динамика обуздавања Русије и неизвесан исход сукоба око Црног мо- ра увећава значај Дунава и контроле над Ђердапом. Амерички капитал је већ преузео значајан део електрое- нергетике Румуније. Контрола над нашом електропривредом могла би помоћи остваривању наведених циљева. Међутим, поред жељених ХЕ, ЕПС поседује и мање привлачне термоелектране (ТЕ) на угаљ. Нефор- мална идеја о трансформацији ЕПС из времена претходне министарке подразумевала је останак „црних“ ТЕ у рукама државе, док би се у „зелене“ ХЕ и нове изворе упутио амерички партнер. Наведени сценарио би тре- бало избећи по сваку цену. Једна од главних компаративних предности ЕПС-а је нарочито добро избалан- сирана производња из ТЕ на угаљ и производња обновљиве енергије из ХЕ. Дакле, раздвајање „црног“ и „зе- леног“ дела ЕПС обезвредило би оба.
Енергетска транзиција често по- миње дерегулацију, либерализацију и приватизацију, што подразумева смањење рестрикција, мањи утицај државе, слободнију трговину, суз- бијање монопола и промовисање тржишта и приватне иницијативе у нади да ће конкуренција смањити цене и донети напредак. Искуства из САД показују да дерегулација увећава цене за домаћинства за око два цен- та по kWh, док је смањени интерес приватника за дугорочно одржавање узрок честих прекида напајања са сто- тинама људских жртава. Француска је настојала да либерализује тржиште за велике потрошаче (U 3 10 kV) и да приватизује ЕДФ, али су последице биле веома лоше. Промене су дегра- дирале одржавање, што је половину француских електрана избацило из погона у најкритичнијем тренутку. Француска је закључила да је испла- тивије одустати од тржишног прин- ципа ЕУ, платити одговарајуће казне Бриселу, кренути у ренационализа- цију и очувати сигурност снабдевања.
Све је јасније да се снабдевање електричном енергијом не може препустити тржишним механизми- ма и приватној иницијативи. Као и комунизам, можда би либерали- зација могла заживети у идеалним условима, у довршеним друштвима са функционалним институцијама, поделом власти и информисаном, заинтересованом јавношћу. До тада, водеће земље све јасније сагледавају проблеме у које води приватизација и враћају се провереним концептима националне и централизоване елек- троенергетике. На либерализацији тржишта и приватизацији инсисти- ра се у земљама каква је Србија, са циљем да се уклоне отпори крупном капиталу, успостави монопол у свим сферама, ослаби самосвест и локална иницијатива, сузбије најпре енергет- ски а потом и политички суверенитет, те да се природни и људски ресурси доведу у функцију туђих геополи- тичких интереса.
За добробит грађана Србије, ЕПС би морао бити у рукама домаћих професионалаца, домаћина које тре- ба ослободити притиска политичара, ужих интересних група, представника крупног капитала, страних амбасада и услужних експерата. Потребно је одустати од приватизације, обновити запостављену праксу обнављања и усавршавања стручног кадра и про- наћи вертикалу која ће раскомада- но тело ЕПС-а повезати и вратити у функционалну целину.
Сценарио по коме би „црне“ термоелектране на угаљ требало да остану у власништву државе, док би се „зелене“ хидроелектране и нови обновљиви извори препустили страним партнерима требало би избећи по сваку цену. раздвајање „црног“ и „зеленог“ дела еПС-а обезвредило би оба
Аутор је председник Одбора за енергетику Српске академије наука и уметности и председник Научног савета еПС-а.
НИН/27/4/2023. 37
