Депортација игумана манастира Девина вода код Звечана, протосинђела Фотија, није само његово протеривање, већ целог српског народа са Косова и Метохије, сматра културолог и верски аналитичар Јован Јањић, наводећи да би, да иоле има правде и морала у савременом свету, морале да реагују међународне организације јер је на тај начин угрожено једно од основних људских права, а то је право на слободу вероисповести.
Косовска полиција је по хитној процедури, без икаквог образложења, 20. октобра депортовала са Косова протосинђела Фотија, вишегодишњег игумана манастира Девина вода у општини Звечан, а Јањић то види као чин насиља које се овога пута врши против Српске православне цркве.
“Порука је јасна – привремене приштинске институције настоје овим чином да пошаљу поруку СПЦ да њено свештенство и монаштво, а самим тим и верујући народ нису добродошли на Косову, које би они да заокруже као своју независну државу. После етничког чишћења и разних видова насиља, сада покушавају да спроводе духовно насиље, односно да промене духовни код те српске покрајине како би је присвојили као тобоже своју државу”, казао је Јањић за Косово онлајн.
Указује да је Српска црква присутна на Косову и пре него што је добила аутокефалност 1219. године, од када је, како додаје, призната као самостална и од Васељенског православног света.
Како истиче Јањић, сада покушавају да цркву која има такве корене уклоне или да евентуално присвоје њено наслеђе ради стицања неког свог новог идентитета.
“Овим се шаље порука да ће наставити да се обрачунавају са српским народом и са српском црквом јер црква је, осим монаштва, и верујући народ, тако да је то порука свим Србима. На тај начин, покушавају да демонстрирају своју власт пред спољним светом и оно што је можда још парадоксалније јесте да следе оне сатанистичке кругове из света који се обрачунавају са православном црквом. Чим крену напади на православље било где у свету, за тим посегну и те такозване власти у Приштини”, навео је.
У том смислу напомиње да је недавно спроведено насиље у Украјини, када је парламент те земље забранио канонску Украјинску православну цркву.
Истиче да су одмах “посегли ти шрафчићи из Приштине да се на тај начин додворе својим газдама у Бриселу, Вашингтону и другим центрима моћи где се негује сатанизам и где се пропагира насиље над међународним поретком”.
Према његовим речима, депортација игумана Фотија изгледа као појединачни случај, али има општи карактер, јер је то порука целој СПЦ на Косову, али истовремено и српском народу.
“Они не знају ништа ново, ништа конструктивно да спроведу, напротив они знају само да следе деструкцију и оно што неки најгоре у савременом свету раде, да спроводе насиље. Ту матрицу су преузели од бившег црногорског председника Мила Ђукановића који је прогањао оне свештенике који тобоже нису држављани Црне Горе, нису рођени ту и то су и они преузели. Коме је игуман Фотије сметао, уредно је имао сва документа и кренуо да продужи боравак са свим документима након 13 година, а они су га одмах депортовали. То је очигледан чин насиља са јасном поруком упућеном на више адреса”, казао је Јањић.
Како наводи, да је иоле правде и морала у савременом свету који, како каже цитирајући Библију, “сав у злу лежи”, морале би да реагују разне међународне организације, пре свега оне које имају своје представнике на Косову.
“Овим се угрожава једно од основних људских права – право на слободу вере, слобода вероисповести, а то је једно од загарантованих права и Повељом о људским правима. На овај чин требало би да реагују сви којима је то посао, а сваки човек је дужан да се залаже за поштовања права јер ако ви протерујете свештенике, монахе, у овом случају настојатеља једног манастира, ви у ствари идете против верника који припадају тој цркви, који иду за тим свештенством и који долазе у тај манастир”, каже.
Наглашава да ово није само протеривање игумана Фотија, већ чин покушаја протеривања целокупног српског народа са Косова.
“У том свом насиљу они ће ићи све док буду могли да иду и, нажалост, док имају прећутну подршку од ових са запада који допуштају да се међународни поредак креира на лажима и насиљу”, додаје.
Указује и да Епархија рашко-призренска свакако треба да се обрати међународним институцијама јер ће и ћутање тих институција бити одговор, односно на тај начин би себе легитимисали као да су на страни прогонитеља, на страни рушитеља поретка.
Наводи и да треба првенствено тражити од оних међународних организација које су присутне на Косову – УНМИК, ОЕБС и додаје да очекује да ће реаговати и помесне православне цркве јер, како појашњава, када се удари на једну православну цркву, ударено је на целокупан поредак свих православних цркви на свету.
“Све помесне цркве чине један организам, а то је Васељенска православна црква. Ово је удар на све православне цркве тако да ће претпостављам све и реаговати, а верујем и државе у којима је православна црква већинска”, навео је.
Како каже, можда је и суштинско питање како ће верници реаговати.
“Све има границу трпљења, погледајте када је избио Први српски устанак, Београдски пашалук је имао свега око 368.000 становника, народ се разбежао којекуде, али из тог малобројног народа појавила се група одважних људи, на челу са Карађорђем, и устали су јер је било ‘бити или не бити’. Устали су против једне од најмоћнијих земаља света – Турске. Не кажем да ће сада до тога доћи, али се оваквим чиновима провоцира и изазива самоодбрана народа. На који начин, не знам, не живим на КиМ, али саосећам са свим људима који пате, а поготову са нашим народом на Косову и Метохији који толико жртава подноси, толико је крви пролио, ту земљу својом крвљу, сузама и знојем напојио док сатанисти ликују и ћуте над таквим насиљем”, закључио је.
