“Са крстовима у рукама и не пјесмом него молитвеним вапајем ,,Ој
Косово Косово“ дошли смо на Голготу. Гдје год је страдање Христа
ради тамо је и Велики петак и Васкрсење“, казао је отац Роман
Острошки направивши паралелу између Свете земље и Свете српске
земље Косова и Метохије гдје је отац Роман са групом поклоника
прославио Недјељу православља, прву недјељу Часног поста.
“Нека нам водиља буде: Своје не дам туђе нећу! Одрећи се Косова и
Метохије значило би одрећи се Христа. Ово поклоничко путовање било
је у знаку Косова и Метохије“, казао је између осталог јеромонах Роман
Острошки у емисији ,,Косметска кандила“ Радија ,,Светигора“.
У организацији Поклоничког удружења ,,Ходочасник“ из Београда,
чији је директор хаџи Драган Зелић, група од стотину дванаест
поклоника била је на поклоничком путовању Светој земљи и граду
Јерусалиму од 5-17 априла ове године. Поклоници су у Јерусалиму
прославили најрадоснији празник наше Православне вјере, Васкрсење
Господа и Спаса нашега Исуса Христа-Васкрс.
Вођа групе био је протојереј-ставрофор Бранко Зелен из Земуна, док су
међу поклоницима, осим јеромонаха јеромонах Романа (Виларета),
између осталих били и протојереј Лазар Манигода, отац Алексије из
Цетињског манастира, протојереј-ставрофор Драган Крушић и двије
монахиње. Помоћни водичи су били ћерка директора ,,Ходочасника“
Тамара и Жарко Марковић.
Отац Роман је по повратку у манастир Острог посјетио наш Радио како
би са ,,Светигориним“ слушаоцима подијелио радост Васкрса у
Јерусалиму и небројене благослове и благодат смјештену у дванаест
дана поклоничког путовања Светињама Свете земље.
Седмог априла на празник Благовијести Пресвете Богородице, у
Назарету је отац Роман је у цркви управо на мјесту гдје су се срели
Мајка Божија и Свети архангела Гаврило и гдје су се десиле
Благовијести, саслуживао Његовој Светости Патријарху Јерусалимском
Г. Теофилу на Светој Архијерејској литургији.
Поклоници су се на мјесту Благовијести умили светом водом са извора
и понијели је на благослов својим домовима. Ове године наши
поклоници нису посјетили Севастију, гдје је посјечена глава Светог
Јована Крститеља, као ни Наблус, мјесто разговора Госопода са женом
Самарјанком, због ратних дејстава између Јевреја и Палестинаца.
У суботу, другог дана посјете отац Роман је саслуживао у цркви Руске
духовне мисије гдје је поклонике примио старјешина цркве и гдје су
осјетили велику љубав руског народа. Посјетили су и манастир гдје су
чуване мошти Светог Симеона Богопримца у Катамону, које су касније
отели крсташи да би сплетом околности завршиле у Задру. У овој
светињи поклонили су се честици моштију Светог Симеона који се
налазе у икони. Посјетили су манастир Часнога крста, одакле је
посјечено дрво за Часни крст Господњи, који чува многе Светиње, међу
којима и чудотворну икону Светог архангела Михаила. По ријечима
оца Романа, истог дана посјетили су и манастир Светог Андреја
првозваног, затим руски манастир Вазнесења који се налази на мјесту
првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, док мјесто
Христовог Вазнесења на Јелеонској гори нису могли обићи јер је било
затворено. Обишли су мјесто гдје су апостоли стајали за вријеме
Вазнесења, које међу осталим светињама чува и икону на којој је
изображено бомбардовање Југославије 1999. године. Поклоници су
потом отишли у Витфагу, мјесто на којем се Господ припремао за своје
добровољно страдање и одакле је, на магарету, кренуо у Јерусалим. Са
палмовим гранчицама и цвијећем, који се добили од руске монахиње,
поклоници су, затим,у крсном входу са Витфаге ушли у Јерусалим,
молећи се за свој стрдални народ на Косову и Метохији.
На Лазареву отац Роман и тројица свештеника из поклоничке групе,
заједно са палестинским свештеником служили су Свету службу
Божију у Витлејему у олтару Звијезде рођења гдје је рођен Исус
Христос у којем се налази једина икона на којој је Мајка Божија
изображена насмијана.
На Цвијети је отац Роман у цркви Богородичиног гроба саслуживао
старјешини цркве Владики Јоакиму, који им је упутио ријечи
охрабрења и наде да ће и Српска црква добити подворје у Јерусалиму,
за шта је раније иницијативу покренуо блаженог спомена Митрополит
Амфилохије. Владики Јоакиму су поклонили живописану икону Светог
Василија којег Владика Јоаким сматра својим небеским заштитником.
Обишли на Мјесто агоније, мјесту на којем се Господ молио
првосвештеничком молитвом, прије Јудине издаје и Свог страдња, као
и манастир Свете Марије Маглалине, изнад Маслинске горе гдје се
налазе мошти преподобне Јелисавете Романове и мошти преподобне
Теодоре са двора Романових. Затим су отишли у манастир Светог
Александра Невског гдје се налазе Иглене уши и посјетили дио
Голготе, Голготску стијену, гдје је спомен соба Романових, затим цркву
Гроба Господњег и Голготу.
На велики понедјељак, по ријечима оца Романа, поклоници су обишли
манастир Светог Георгија Хозевита гдје су цјеливали мошти Светог
Јована Хозевита и Јована Јакова Румуна и посјетили и пећину у којој је
гавран хранио Светог пророка Илију. Потом су у Јерихону обишли
манастир Четрдесетнице на Гори кушања, гдје је Господ, после
чертдесетодневног поста, угледао цариника Закхеја на смокви. У
ријеци Јордану су се сви погрузили, отпјевавши тропар Богојављења и
пјесму ,,Ој Косово Косово“, а обишли су и неколико руских манастира
који се налазе уз ријеку Јордан и манастир Светог Герасима Јорданског
који са звонима дочекује испраћа сваку групу понаособ, у којем се чува
чудотворна икона мајке Божије.
На Велики уторак отац Роман и свештеници богослужили су у
манастиру Светог Георгија у Старом Јерусалиму цијелу пређеосвећену
литургију на српском и црквенословенском језику. Након литургије
обишли су Собу Тајне вечере на Сиону, чији под је златним полугама
поплочао Свети Сава. Ова светиња је до шездесетих година прошлог
вијека била под српском управом када је Ј. Б. Тито поклонио држави
Израел. Отац Роман је подсјетио да је скоро трећина цркава старог
града Јерусалима била је под управом српског краља Милутина.
Поклоници су посјетили и манастир Казањске Богородице.
Велику сриједу су поклоници провели у Галилеји на Гори Тавор мјесту
преображења Господњег, а посјетили су и дио Галилеје гдје је Господ
на Тиверијанском језеру исцијелио Свету Марију Магдалину. Овај
манастир у којем служе руске монахиње, ограђен је бодљикавом жицом
због честих напада. У манастиру се налазе три цјелебна извора од којих
се један на мјесту покајања Светог апостола Петра.
Обишли су и мјесто поред Капернаума гдје је Господ изрекао своју
проповијед на Гори, манастир у Тиверијади, као и манастир Светог
Теодосија чији је игуман старац светог живота Јеротеј који има 94
године.
Срби поклоници обишли су и манастир Светог Саве Освећеног, који је
на оца Романа оставио највећи утисак и гдје је, како нам је рекао, видио
шта значи бити прави монах.
Посјетили су и цркву Светог Николе у којој се чувају мошти монаха
Саваита, испод које протиче поток Кедрон, који је, нажалост, сада
претворен у градску канализацију. Обишли су Поље пастира са којег су
пастири видјели Витлејемску звијезду као и мјесто страдања
Витлејемских мученика, Ел Хадар.
Са крстовима у рукама и не пјесмом него молитвеним вапајем ,,Ој
Косово Косово“ дошли смо на Голготу
,,Гдје год је страдање Христа ради тамо је и Велики петак и Васкрсење.
Нека нам водиља буде ,,Своје не дам туђе неЋу“. Одрећи се Косова и
Метохије значило би одрећи се Христа. Ово поклоничко путовање било
је у знаку Косова и Метохије“, казао је отац Роман направивши
паралелу између Свете земље и Свете српске земље Косова и Метохије
гдје је отац Роман са групом поклоника прославио Недјељу
православља, прву недјељу Часног поста.
На Велики петак поклоници су отишли до грчке преторије, затвора у
којем је Господ чекао суђење.
Поклоници су, носећи тридесет три велика крста, као и много средњих
и мањих крстова излијепљених иконицама, најчешће Светог Василија
Острошог, прилазили Голготи молећи се Исусовом молитвом и
молитвом ,,Ој Косово Косово“. Казао је отац Роман. Истог дана, после
јутрења Великог Петка и Статија кренули су у опход око храма.
Васкршњи сјај са Гроба Господњег је сјај који не обасјава само храм
Гроба Госодњег него и цијелу васељену.
Поклоничка група је на велику суботу присуствовала дочеку
Благодатног огња у Јерусалиму, који су ове године локалне власти
покушале да забране на шта Патријарх Јерусалимски није пристао.
Свега 1800 поклоника имало је пропусницу да уђе у цркву Гроба
Господњег а добили су и жуте наруквице за ову прилику, свједочи отац
Роман наглашавајући да у цркви гроба Господњег може да стане много
више људи. Отац Роман каже да је било огромно усхићење, радост и
благослов кад је Благодани огањ сишао, која се не може ријечима
описати. На Јафа капији среле су се све српске поклоничке групе и
свуда се орило на српском језику ,,Људи ликујтеи Христос васкрсе“.
,,Дуго дуго те ноћи од радости нисмо могли ни да спавамо“- каже отац
Роман.
На Васкршњем јутрењу отац Роман и свештеници су у цркви Гроба
Господњег саслуживали Патријарху Теофилу.
,,Од радосних васкршњих поздрава на свим језицима служба се није
скоро ни чула али је чуо Бог. Сви смо жељели да загрлимо једни друге
и да останемо вјечно ту што и јесте слика вјечног Јерусалима.
После Пасхалног јутрења почела је Света литургија на Гробу
Господњем који највише блиста у васкршње јутро. То је сјај који не
обасјава само храм Гроба Господњи него и цијелу васељену“- свједочи
отац Роман преносећи нам радост Васкрса у Јерусалиму.
Он додаје да су касније у хотелу на ручку чак и конобари Палестинци
заједно са нашим поклоницима одиграли ужичко коло.
Један од поклоника био је и камерман телевизије ,,Архиепископије
Београдско-карловачке ,,Храм“ који је, по ријечима оца Романа,
забиљежио сваки детаљ тако да ћемо моћи да видимо све о чему је отац
Роман говорио на овој телевизији као и на ју тјуб каналу Хаџије.
У разговору је учествовала колегиница Весна Кривчевић која на Радију
,,Светигора“ води емисију ,,Јерусалим од злата“.
Слободанка Грдинић
