Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Џевад Галијашевић: Србија може о Косову да преговара још 100 година, Срби данас не морају ништа

Фото: wikimapia.org

Све информације говоре да ће Република Српска убрзо бити кажњавана. То ће код Срба да изоштри идентитет и политичку вољу. Погледајте Косово! Мене нико није инструирао и нико ми није шапнуо: Хајде, Галијашевићу, ти си муслиман који ће волети Косово!

Ја сам 1981. године био са 19 година командант једне омладинске радне бригаде из Маглаја. Победили смо у такмичењу 13 бригада. Био сам на Косову кад је било заведено ванредно стање, када су Мартиновића силовали разбијеном флашом и када је он подлегао од тога.

Био сам тамо када су, у комунизму, само годину дана од Титове смрти рушили српске верске објекте и исто тако силовали часне сестре и исто тако мислили да је после Титове смрти куцнуо тренутак да се Косово прогласи државом и Југославија разгради.

У ономе што сам видио тада, леже корени мога става и мог разумевања.

Не треба кукати! Некада ми се гади кад чујем кукање: “Јао, настрадали смо… сад ћемо морати ово…“. Ма не морате ништа! Србија данас не мора ништа!

Сетите се – није Турска дошла на Косово да би управљала Косовом него да би освојила Србију. И, то је урадила са закашњењем од 50-60 година после освајања Косова. Сетите се да је 400 година трајала окупација тог Косова, пре него што су Срби устали са идејом ослобађања Косова.

Читав 19. век и 12 година у 20. веку, Срби се се борили да врате Косово! Замислите 112 година ратовања – Буна на дахије, Први и Други устанак, разна померања граница и политичких и територијалних које су чиниле разне владе. И? Косово је враћено!

После Првог светског рата! Замислите страдање које је српски народ поднео у том рату, вратио Косово и задржао га наредних 80 година. А ови су се владари – делимично у монархији, а посебно у Титовој Југославији – поигравали његовим статусом, угађали сепаратистима на Косову и албанском фактору.

После 80 година повратка Косова матици – о чему сведочи сва историја под земљом и над земљом – НАТО је дошао и окупирао Косово и уценио Србију да ће наставити да је разара ако не да Косово.

Два и по месеца бруталног разарања Србије је била уцена која је довела до Резолуције 1244. Шта пише у њој? Да ће се Албанцима морати гарантова широка аутономија и значајна самоуправа. Каже се да ће државе гарантовати очување територијалног интегритета СРЈ. Говори се о повратку војске.

Треба ли ћутати о томе? Треба ли ћутати о новом Уставу Србије, који је донесен 2006. у коме су демократе практично избациле Косово из нормативног дела и ставиле га у преамбулу, али су се обавезали да донесу закон о статусу Косова.

Статус Косова је јасан – то је окупирана земља. Окупирана, да би цела Србија била окупирана, а не само да би ту био Бондстил, трговало се наркотицима и да би ДЕА то контролисала. Циљ је да се цео српски свет стави под ефективан надзор повременим кажњавањем Срба на једном, па другом и трећем делу и држави.

Све то треба да доведе до тога да Срби не буду у једној држави или једном државно-правном или политичком простору. Јер, никада неће бити у ЕУ!

Сметња томе би била сарадња Бошњака и Срба и стабилизација БиХ. Америка, Британија и Немачка су непријатељи Србије. То што често говоримо о спољнотрговинској размени која представља две трећине размене Србије – то су, наравно, бесмислице јер ви ту бележите двотрећински дефицит!

Запад од 1999, када је Косово насилно одузето НАТО бомбардовањем, упорно покушава решити његов статус противно Резолуцији 1244. Покушава притисцима и уценама да присили Србију да призна Косово као државу. И тако 22 године.

Србија може и мора да извуче поуку из историје својих предака. Србија мора научити да су преци ратовали сто година да га врате, 500 година чекали и борили се против Османског царства – па су га вратили. Србија преговара 22 године – па може преговарати још сто година.

Главни проблем је начин на који се уцењује Србија. А то је: ујединићемо Косово са Албанијом. Та претња је пуцање из празне пушке.

Косово је одвојено од Албаније јер се они боје утицаја радикалног муслиманског фактора са Косова на прилично племенски сложено албанско друштво које није довољно радикализовано. И видимо разлике између влада у Тирани и у Приштини – шта говоре и како формулишу своје интересе.

Не жели Албанија такво уједињење и не жели да јој Косово ремети односе у земљи, у којој има значајан број православних и католичких Албанаца и припадника других етничких заједница.

Друга уцена је: примићемо Косово у НАТО. Па, Косово је и овако НАТО-територија специфичног организованог криминала у коме се користи албански фактор за трговину наркотицима, хероином и кокаином.

Косово је центар. Црна Гора је крак који иде са Косова. Управо ту видимо деловање појединих поражених структура ДПС које инсистирају на односима са Косовом и виде неки велики национални интерес Црне Горе да призна Косово.

Дакле, организоване криминалне групе су други фактор уцене према Влади Србије и председнику Вучићу.

Трећи фактор: Србија је и у рату деведесетих имала високе официре и високе припаднике тајних служби који су били директно повезани са страним службама, извршавали њихове налоге и обавјештавали их о најважнијим политичким, војним и безбедносним одлукама.

Информисали су Запад о стратешким правцима и усмерењима Србије.

Данас је Србија још више премрежена разним службама. Сорошеви медији нису ништа друго до експозитуре западних обавештајних служби – разни „крикови“ и „истиномери“, разна „раскринкавања“ у БиХ и пигмеји као Мујкић… Непознати људи који немају значај у свету журнализма.

Ту је и „факт-чекинг“ – они проверавају како ви радите и лепе вам етикету лажних вести или узнемиравања јавности. Србија због тих уцена пажљиво преговара са Западом о њиховим интересима, а не о интересима албанског фактора на Косову.

Припадници бивше ОВК и слични не могу ничим уценити Србију нити довести у питање оцену да су они безначајни у сваком смислу – економском, стратешком, политичком…

Али, Запад жели да Косово буде држава и уцењује Србију безбедношћу и притиском на Србе у Црној Гори, ударима на Републику Српску и тражи од ње попустљиву политику и разумијевање за западне интересе, не поштујући ни Србију ни њен интегритет који је потврђен чак и после бруталног рата са НАТО.

НАТО није пријатељ – то је непријатељ. Србија ради оно што може у овом моменту – лагано се приближава Русији и Кини са надом да ће се геополитичке околности променити и да ће се Русија и Кина више питати како се одвијају процеси на Балкану. И време када ће престати лицемерје Запада.

Погледајте имена два ентитета у Босни: Република Српска и Федерација БиХ. Шта је република, ако није форма државног уређења? Постоји ли игде на планети република, а да није држава? Постоји ли федерација, а да није сложена форма државног уређења?

Само у БиХ то не значи то. То су, као, ентитети. Сада нам говоре да прихватимо логику Запада да република није држава и да федерација није држава.

Срби су били жртве Османске империје пет векова и више њених геноцида у посљедњем веку владавине. Срби су били жртве у Првом светском рату геноцида Аустроугарске.

А ко је ратовао за Аустроугарску?

Домаће становништво – оно што данас зовемо Хрвати и Бошњаци у БиХ. То су војске које су биле на Дрини, које су нападале српску војску. То су били аустријски генерали и наши народи. Онда се десио Други светски рат, Јасеновац и опет геноцид.

У свакој држави Србија то никад није поменула. И никад није нападала своје комшије за то што је проживела.

Зато је ово трауматично!

Да историја наших односа крене од Сребренице! То је требало бити средство уцене Србије. То јесте средство уцене РС.

Бошњаци су уцењени због СДА. То је разбојничка корумпирана структура, али и радикално исламска. Учествовала је у готово свим терористичким акцијама у Европи и свету. Она, са својим подмлатком, Активном исламском омладином, вехабијским заједницама и муџахединским структурама.

Због тога је десет дана после 11. септембра, Алија Изетбеговић морао да напусти Председништво БиХ, а месец дана касније и да оде из СДА. Због понижавања Америке.

Бошњаци су и данас уцењени терористима са овог простора, разним имамима из Лондона, који су испоручени Америци и говорили о ратном учешћу у БиХ.

Дакле, тако изгледа зачарани круг.

Бошњаке уцењују тиме, а Србе Сребреницом.

У самој Српској, СДС је уцењена ратом.

Стране структуре се налазе у опозиционој политичкој структури. Кад анализирате истакнута политичка имена, видите њихове боравке у Великој Британији, на Малти и на скуповима лабуриста или “пучких странака“.

ОБА је спровела низ акција и мера према влади Србије, одмах након што су Вучића каменовали у Сребреници и покушали убити. То су те уцене.

Између две и три хиљаде обавештајаца су овде из Ирана, Турске и Саудијске Арабије. Овде су ко код своје куће. Неки од њих имају активну сарадњу са Западом, а центар таквих обавештајаца за сарадњу са Западом је ОБА, коју води радикални исламиста Осман Мехмедагић Осмица.

Иран делује преко војних структура, Републиканске гарде, Института Ибн Син –отвореног у рату 1994, а отворио га је министар иностраних послова Ирана. То није могло без одобрења Запада.

Турска делује преко невладиних организација, средстава информисања, хуманитарних организација, а имају и батаљон у оквиру Еуфора. То су војни обавештајци. Ради и преко школа. Дакле: интегрисана је у бошачко друштво.

Саудијска Арабија има свој центар у радикалној џамији Краљ Фахд, која је једини верски објекат који има статус дипломатског представништва, у власништву је Саудијске Арабије. Кроз вахабизам и диелове Активне исламске омладине и више портала, она радикализује ислам и хоће да га одвоји од традиционалног ислама.

И присуство исламских империја уз знање Запада говори о ставу Запада, а то је да је само Русија непријатељ на овом подручју.

Запад реко ОБА координира рад и ове три стране, са циљем да се не оснажи српски фактор у геополитичком смислу и да Русија не ојача свој утицај у БиХ.

Шта Србија треба да ради у овим преговорима?

Србија мора ићи путем одбране Косова. Косово је окупирана земља и никада не можете прихватити ту окупацију и поништити резултате тешке агресије из 1999.

Прошле су 22 године, Србија треба да преговара. Лепо је показивати Западу да постоји црвена линија, а то је територијална целовитост и да је неукусно говорити о томе. У таквим разговорима се морају понављати ставови.

Проблем су терористи и то што су нестали са радара. Они су искористили време пандемије да се реорганизују и заузели су нове позиције путем такозваног мигрантског таласа. А то нису мигранти већ поражене снаге Ал Каиде, Нусра Фронта, Исламске државе и других.

Преко Турске и другим путевима су дошли на Балкан. Понашају се и делују као војници, а у БиХ су се распоредили на разним мјестима. Они који потцјењују њихов долазак нека погледају напад на Нагорно Карабах.

Овакви су људи дошли у Азербејџан и били искоришћени као пешадија и узели трећину Нагорно Карабаха где су живели само Јермени.

У Србији и БиХ – шта раде?

То нису лица која улазе на граничне прелазе и 70 одсто нема лична документа! Њихов долазак овде је потцењен. Морају бити боље и више праћени, јер су то терористичке групације које су инструмент политике Запада.

Пише: Џевад Галијашевић, политички аналитичар и стручњак за безбедност и тероризам

(Косово онлајн, 10. 06. 2021/Искра)

 

 

 

Став