Покрет за одбрану Косова и Метохије

Душан Пророковић: Шта све можеш у Москви за један долар – кад си са Запада

© Sputnik / Алексей Сухоруков
На друштвеним мрежама забележена је занимљива расправа која је привукла огроман број учесника. Суштински, требала је да се односи на живот странаца у Москви, јер многима у западним земљама и даље није јасно шта њихове колеге и суграђани и даље раде у Русији!?
 
У техносфери, на друштвеним мрежама и међу дигиталним номадима не мањка оних који су убеђени да под теретом санкција у Москви све пропада. Касније, дискусија је отишла сасвим другим током и тицала се стања у светској економији.
 
 

Шта све можеш за долар

 
Елем, расправа је започела једноставним питањем: Шта се може купити у Русији за један долар (наравно, тиче се противвредности у рубљама)?
 
Одговор је гласио: 1,7 литара бензина од 95 октана, 2 килограма кромпира, једна паклица цигарета, 20 јаја, пола килограма пилетине, 2 карте за било коју врсту јавног превоза (укључујући метро), паковање тестенина, четири векне хлеба, један литар млека, десет литара негазиране воде…
На закључке не утичу пратећа оповргавања како су неке ставке на овој листи упитне пошто цене зависе од тога где се купује, када се купује, који производи се купују (има и јефтинијег и скупљег млека), зато што је овде поента у компарацији, а не у томе да ли флаша негазиране воде кошта две рубље мање или више.
 
Јер, ако се подаци упоређују долази се до констатације како су западно од Русије цене неких свакодневних потрепштина екстремно високе.
 
Колегиница из Канаде суморно је констатовала да се у њеном месту становања за један долар не може купити ништа са списка. Може евентуално вода, али флаша од пола литра. Бензин је 1,8 канадских долара за литар, килограм кромпира два долара, паклица цигарета целих 20, туце јаја 3,5 долара, а толико је и појединачна карта за јавни превоз, паковање тестенине је долар и по, векна хлеба три, литар млека два и по. Слични подаци уследили су са разних страна.

 

Шта је (не)нормално

 

Да ли је то у Русији нормално или је ово код нас ненормално? Ако је у Русији нормално, зашто онда и код нас није исто тако нормално? Ако је код нас ненормално, како је то могуће када ми нисмо ни у рату, ни под санкцијама? О чему се ту ради? Најкраћи могући одговор гласи: ради се о новом тренду.
Са екслацијом у Украјини почеле су и живе дебате око тога шта нам оружани сукоб оваквих размера на тлу Европе доноси и какве ће бити последице. У иступима бројних аналитичара један статистички податак коришћен ја за извлачење серије закључака о неминовној пропасти Русије. Тај податак гласи да је према величини номиналног бруто друштвеног производа (који се већ пола деценије креће око 2 хиљаде милијарди долара) руска економија иза италијанске, иза канадске, о томе колико је далеко иза француске привреде не треба посебно ништа ни наглашавати.

 

Нема колапса

 

Отуда и запажања како Русија није способна да издржи рат и сервисира трошкове које дугачак оружани сукоб носи са собом. Дакле, руска економија је пред колапсом.
 
Испоставило се, међутим, да никаквог колапса нема, а упоређивањем животног стандарда у Русији и другим државама могуће је приметити и да се ту јесте нешто променило, али не на штету Русије. Номинално, у западним земљама се више зарађује, али и живот постаје све скупљи. То се види и на примеру балканских држава, Србије поготово, где се о расту животног стандарда и те како може полемисати, иако зараде расту континуално.
 
Ту се онда враћамо на питање из уводних реченица текста: шта се може купити за један долар?
 
Према проценама Светске банке, када се посматра параметар бруто друштвеног производа према паритету куповне моћи, Русија је по први пут претекла Немачку и сада се налази на петом месту. Према паритету куповне моћи руски БДП више није две хиљаде милијaрди, већ близу пет и по хиљада милијарди долара. Иначе, прво место „суверено“ држе Кинези (30 хиљада милијарди), на другом су САД (25 хиљада милијарди), трећа је Индија (близу 12 хиљада милијарди), а четврти је Јапан (нешто преко пет и по хиљада милијарди). Није искључено да ће Русија ускоро претећи и Јапан и попети се на четврто место највећих светских економија.

 

Какви су трендови

 

Наравно, то не значи да „просечни“ становник Русије, ма шта под тим широко распрострањеним појмом подразумевали (статистика „воли“ просеке, али у реалном животу ти индикатори некада заиста мало значе па могу и заварати приликом анализирања ситуације) живи боље од „просечног“ становника Немачке. У причу о томе како се где живи нужно је укључити још читав низ фактора који се морају сагледати, а делимично то је и ствар субјективног осећаја.
 
Тек, промена тренда у последњих годину дана јесте индикативна, за многе и неочекивана. Русија није сломљена у економском погледу, без обзира што се суочава са бројним изазовима, неки од њих оставиће и дугорочне последице.
 
Елем, мада је у постојећим условима крајње незахвално давати било какве прогнозе, неће бити изненађујуће ако се овај тренд настави. Јер, раст бруто друштвеног производа према паритету куповне моћи у Кини, Индији и Русији повезан је са растом домаће производње и повећавањем конкурентности домаћих понуђача.
 
Кинеска аутомобилска индустрија, на пример, већ је у сваком погледу достигла западну. Зашто куповати европски аутомобил, када се за исте новце може купити кинески више класе? Слично је и у бројним другим секторима. Растом домаће понуде, која се базира на раду и дометима домаће привреде, стална упоређивања неких номиналних вредности изражених у доларима, било да се ради о просечним зарадама, бруто друштвеном производу или висини војног буџета – губе на значају.
 
Да је у потпуности остварена замисао бретон – вудских институција које су потпомогнуте од стране званичних структура САД и савезника (а која ипак није била реална) данас би постојала доларизована глобална економија и један центар управљања светским финансијским системом, те би и цене неких елементарних ствари мање – више биле сличне у највећем броју метропола (и држава).
 
У таквом развоју ситуације, међутим, и поред тога што би цене биле сличне, зараде ни изблиза не би биле сличне. Највише би се зарађивало у центру, мање на полупериферији, најмање на периферији. Тада би имало смисла упоређивати номиналне вредности и извлачити логичне закључке. Овако, са свим актуелним променама и још већим наговештеним заокретима у политикама водећих држава и међународних организација које те државе творе, у великој мери коришћење тог алата је обесмишљено. Чак и за пропагандне сврхе. Јер, за један долар негде се могу купити туце јаја и векна хлеба, довољни за доручак за четворочлану породицу, а негде се не може купити ама баш ништа.