Покрет за одбрану Косова и Метохије

Живковић: Реакције на Резолуцију о Јасеновцу разобличиле лицемерност тумачења за Сребреницу

Фото: Косово онлајн

Историчар Богдан Живковић оцењује да су реакције у региону, али и унутар ЕУ на црногорску Резолуцију о Јасеновцу разобличиле сву лицемерност тумачења усвајања готово истоветног документа о Сребреници у УН.

“Регионални центри моћи су убеђивали српску јавност када се доносила Резолуција о Сребреници, да та резолуција не имплицира колективну одговорност. А сада, када се донела Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Дахау и Маутхаусену, која је по тексту врло слична Резолуцији о Сребреници, која говори да нема колективне кривице, сада се Хрвати осећају као колективно криви. И то говори да су била лицемерна сва она оправдања Резолуције о геноциде у Сребреници. Дакле, заиста резолуције ове врсте имплицирају колективну кривицу”, каже Живковић за Косово онлајн.

 

 

Објашњава да други кључан, регионални значај црногорске резолуције јесте у томе што руши “Причу о Србима као искључивим злочинцима на Балкану”.

“Мислим да ова резолуција има значај на регионалном нивоу, јер руши ту причу о Србима као искључивим злочинцима у свим трауматичним деловима балканске прошлости, већ говори о томе да су Срби били жртве, да су Срби некада били много веће жртве него што су били други народи. И у том погледу ја мислим да је она врло плодотворна и да на неки начин разоткрива и демистификује све оно што смо могли слушати пре месец дана поводом гласања у Уједињеним нацијама”, истиче Живковић.

Додаје да је Резолуција о Јасеновцу резултат политичке трговине унутар Црне Горе.

“Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Матхаузену је настала у специфичном дневно-политичком контексту. Она је одговор на одлуку Црне Горе да гласа за Резолуцију о геноциду у Сребреници у УН. Пошто влада Милојка Спајића зависи од српских странака, али и од Срба у Црној Гори, Спајић је осећао потребу да на неки начин уради контра уступак Србима у Црној Гори изгласавањем ове резолуције, да на тај начин покрије чињеницу да је гласао за Резолуцију о геноциду у Сребреници. У том смислу неко може рећи да је обична политичка трговина. И на неки начин она то и јесте. То је покушај Спајића да умири те контрадикторне тежње. С једне стране потребу да добије подршку САД, а са друге стране потребу да има подршку Срба у Црној Гори од којих његова власт зависи. Иако ово јесте на неки начин дневно-политичка трговина, ја не бих умањивао значај”, каже Живковић.

 

 

Оцењује да је изгласавање оваквог документа промена у вишедеценијској политици Црне Горе која показује да су Срби у овој земљи добили одређену политичку тежину.

Изгласавање, додаје, може се тумачити и као успех политике Андрије Мандића да Срби у Црној Гори партиципирају у власти.

“То ће значити многе компромисе, многе болне компромисе, као што је била Резолуција Сребрници, али ће значити да на неки начин може да се чује глас Срба у региону и у Црној Гори. У том погледу, наравно, домет ове резолуције зависе од тога колико ће дуго Срби бити на власти. Ако једног дана Срби не буду на власти у Црној Гоори, ова резолуција ће се заборавити. Али докле год су оне на власти, то значи да ће се на неки начин говорити у Црној Гори и о српским страдањима и да ће се разбијати тај негативни мит о Србима као искључивим кривцима за сву ратну и трагичну историју Балкана”, сматра Живковић.

Упитан да ли ће резолуција довести до нових подела на Западном Балкану историчар каже да се “регион увек дели када се руши успостављени еквилибријум”.

“Када неко покушава да руши тај наратив, наравно и када се руши тај статус кво у региону, када на неки начин Срби дижу главу и када се говори о српским националним интересима и правима, руши се тај еквилибриум”, истиче Живковић.

Уверен је и да ће даље рекације Хрватске искључиво зависити од одлука унутар ЕУ.

“Хрватска сама без неке шире подршке неће моћи да уради више. Свакако ће на кратке стазе ово утицати негативно на односе Хрватске и Црне Горе, али видећемо на дуже стазе колико ће Хрватска успети. Дакле, њен главни уцењивачки капитал у односима са Црном Гором јесте тај европски пут. Заиста сумњам ако у Бриселу буде спремност да се Црна Гора прими у ЕУ да ће Хрватска то моћи да блокира, тако да не бих драматизовао значај ове резолуције у односима Хрватске и Црне Горе”, закључује Живковић.