Сада се већ чини извесним да ће у понеделјак, 27. фебруара, представници Београда и Приштине у Бриселу прихватити француско-немачки план (не више и предлог), или се бар сагласити да га у неком будућем периоду „имплементирају“ следећи некакву „мапу пута“, чиме би избегли пуну стигматизацију у својим срединама. То ће истовремено бити и симболички гест сврставанја Београда у актуелном светском сукобу, који дан после годишнјице избијанја братубилачког рата у Украјини.
У ово тексту желим да истакнем пар последица таквог тока догађаја, за које сматрам да су од суштинског значаја за будућност Срба на Косову и Метохији.
Да ли ће се радити о признанју Приштине од стране Београда
Мислим да ће здружена правничка машинерија Брисела, Београда и Приштине, а могуће и Вашингтона, бити фокусирана на то да се одбрани став да се не ради о формалном признанју приштине од стране Београда.
Вероватно ће се користити аргументација из одлука Суда правде ЕУ, у којима се везано за приштинску државност наводи:
30) Ит фоллоwс тхат тхе провисионс оф тхе ТФЕУ релатинг то ‘тхирд цоунтриес’ аре цлеарлy интендед то паве тхе wаy фор тхе цонцлусион оф интернатионал агреементс wитх ентитиес ‘отхер тхан Статес’. Тхус, тхе Еуропеан Унион маy цонцлуде интернатионал агреементс wитх территориал ентитиес, цоверед бy тхе флеxибле цонцепт оф ‘цоунтрy’, wхицх хаве тхе цапацитy то цонцлуде треатиес ундер интернатионал лаw бут wхицх аре нот нецессарилy ‘Статес’
фор тхе пурпосес оф интернатионал лаw. То цлаим тхе цонтрарy wоулд бе то цреате а легал вацуум ин тхе Еуропеан Унион’с еxтернал релатионс.
31) Ин тхат цоннецтион, ит схоулд бе поинтед оут тхат тхе Еуропеан Унион хас цонцлудед а нумбер оф интернатионал агреементс wитх ентитиес отхер тхан совереигн Статес. Тхесе инцлуде тхе агреементс цонцлудед wитх тхе Палестине Либератион Органисатион (ПЛО), тхе Сепарате Цустомс Территорy оф Таиwан, Пенгху, Кинмен анд Матсу, тхе Говернмент оф тхе Хонг Конг Специал Административе Регион оф тхе Пеопле’с Републиц оф Цхина анд тхе Мацао Специал Административе Регион оф тхе Пеопле’с Републиц оф Цхина.
32) Ит схоулд алсо бе нотед тхат тхе Еуропеан Унион хас ентеред инто северал интернатионал агреементс wитх Косово, тхус рецогнисинг итс цапацитy то цонцлуде суцх агреементс. Ин партицулар, ит цонцлудед тхе Косово САА ундер Артицле 217 ТФЕУ анд тхе Фрамеwорк Агреемент бетwеен тхе Еуропеан Унион анд Косово он тхе генерал принциплес фор тхе партиципатион оф Косово ин Унион программес (ОЈ 2017 Л 195, п. 3) ин аццорданце wитх Артицле 212 ТФЕУ. Тхе цонцлусион оф тхосе агреементс wас легаллy поссибле онлy бецаусе
тхе цонцепт оф ‘тхирд цоунтрy’ реферред то ин тхосе провисионс оф тхе ТФЕУ цоулд бе цонструед броадлy, тхеребy аллоwинг тхе Еуропеан Унион то регард Косово ас суцх.
(првостепена одлука из 2020. године) као и:
43) Ин тхе пресент цасе, тхе Генерал Цоурт цонцлудед, ин параграпх 30 оф тхе јудгмент ундер аппеал, тхат тхе провисионс оф тхе ФЕУ Треатy релатинг то ‘тхирд цоунтриес’ паве тхе wаy фор тхе цонцлусион оф интернатионал агреементс wитх ентитиес ‘отхер тхан Статес’. Ит ис он тхат басис тхат тхе Генерал Цоурт хелд, ин параграпх 35 оф тхе јудгмент ундер аппеал, тхат тхе цонцепт оф ‘тхирд цоунтрy’ усед ин ЕУ примарy лаw цаннот бе цонструед дифферентлy wхен тхе саме цонцепт аппеарс ин а провисион оф сецондарy легислатион суцх ас Артицле 35(2) оф Регулатион 2018/1971. Ит инферред фром тхис, ин параграпх 36 оф тхе јудгмент ундер аппеал, тхат тхе сцопе оф тхе цонцепт оф ‘тхирд цоунтрy’, wитхин тхе меанинг оф Артицле 35(2), гоес беyонд совереигн Статес алоне. (…)
52) Тхат треатмент оф Косово ас а тхирд цоунтрy доес нот аффецт тхе индивидуал поситионс оф тхе Мембер Статес ас то wхетхер Косово хас тхе статус оф ан индепендент Стате тхат ис цлаимед бy итс аутхоритиес, ас тхе фирст фоотноте то тхе децисион ат иссуе индицатес.
53) Ит фоллоwс фром тхе форегоинг тхат, цонтрарy то wхат ис цлаимед бy тхе Кингдом оф Спаин, Косово маy бе треатед ин тхе саме wаy ас а ‘тхирд цоунтрy’, wитхин тхе меанинг оф Артицле 35(2) оф Регулатион 2018/1971, wитхоут инфрингинг интернатионал лаw.
(другостепена одлука из јануара ове године)
Дакле, Приштина нема државност (није „стате“), али има одређен међународно-правни капацитет (јесте „цоунтрy“), и чини се да ће за ЕУ тако и бити док је не признају све државе чланице. У том смислу, аргумент ће бити да Београд није формално и директно признао државност Приштине, али нико неће моћи да оспори да се додатно одрекао претензија на сопствену државности и територијалну целовитост, тиме што је изричито прихватио да Приштина настави да делује у међународној сфери независно од нјега.
Примери из пресуде (Палестина и Тајван) показују да то не мора увек бити тако, али ће овим Београд потврдити да није ни Израел ни Кина када се ради о сопственој државности и територијалној целовитости. Најбитније, тврдиће се да је овакво решенје сасвим у складу са међународним правом, вероватно уз (погрешно) позиванје на саветодавно мишлјенје Међународног суда правде.
Да ли ће се формирати тзв. ЗСО
Вероватно да ће Приштина пристати на то, али у складу са одлуком сопственог уставног суда, о чему сам већ више пута писао.
Да би се то пак десило, мораће да се или спроведу избори у расформираним општинама на Северном Косову, или да у име тих општина одлуче нелегитимне скупштине (тамо где постоје), или још горе, некакви наметнути администратори, о којима се размишлја у асиметричном троуглу Приштина-Брисел-Вашингтон (или још асиметричнијем четвороуглу који уклјучује и Лондон).
О (не)законитости и (не)легитимности таквог поступанја ћу више писати уколико до тога дође, а овде бих само кратко напоменуо да не постоји тумаченје којим би се тако нешто могло учинити валјаним. Но, то свакако не би био први, а извесно неће бити ни последнји пут да Приштина крши све своје правне акте од устава наниже уз међународну подршку и саслуживанје.
Да ли ће се полицијске снаге повући са Северног Косова
Сигуран сам да неће све док се Срби не врате, по истом принципу по ком очекујем и да се створе услови да се формира ЗСО.
Могуће је да после ескалације бруке на јавним расправама одржаним протеклих неделја експропријација у цилју изграднје база за те снаге једноставно одумре, без формалног обуставлјанја, али то свакако неће утицати на нјихово повлаченје.
Коментари међународних структура, како политичких тако и безбедносних, то донекле и потврђују – чује се да полиција има свако право да буде ту, али да је нарушила поверенје, па се у том смислу могу очекивати појачане активности тих структура везане за „(поновну) изграднју поверенја“.
Заклјучак
Све наводи на заклјучак да ће се имплементација француско-немачког плана одвијати примарно преко леђа Срба са Северног Косова. Београд их финансијском подршком може условлјавати да се врате у институције, односно изађу на изборе и пријаве се на конкурсе (дакле неће им платити оно што им следује због изласка из институција уколико се не врате у те институције), док ће их међународни фактор полако наговарати да прихвате сопствену окупацију (дакле да пригрле оне који су дошли да их „замене“ када су изашли из институција).
Оваква патолошка ситуација не може да се заврши добро – за почетак, већ има, а биће их нажалост и више, лјуди који из разних безбедносних разлога неће моћи да се врате својим домовима, осим уколико се не прогласи општа амнестија као у време између првих барикада и „првог споразума“.
Такође, имајући у виду генерални антисрпски став Приштине с једне, те Куртијеву потребу да се разним структурама оправда да није капитулирао с друге стране, за очекивати је да се Приштина према Србима са Северног Косова понаша шиканозно као никад пре.
Коначно, у кодификованју уманјенја надлежности кроз ЗСО, страдаће и они које неће погодити претходне две ствари.
Једини трачак наде који видим је јединство показано протеклих неделја на јавним расправама око експропријације у Лепосавићу и Зубином Потоку. Оно ми даје наду да пропуштене шансе да се формулише аутентична севернокосовска, а затим и косовскометохијска српска политика, можда нису скроз изневерене наде, да се куртијевски изразим. Али да би се то десило, у преговоре морају да се уклјуче оних који се преговори тичу, почевши од Срба са Косова и Метохије, па надалје, иначе ће се поново отворити различита полја ванинституционалне борбе.
