Безбедносно-информативна агенција Србије припремила је поводом 20 година од погрома над Србима на Косову публикацију “Мартовски погром Срба на Косову и Метохији 2004. године”, а како се у њој наводи, подаци које садржи по први пут указују на стварне организаторе и извршиоце погрома. Косово онлајн објављује интегралне делове из ове публикације.
У Липљану су, као компактној српској средини, албански екстремисти организовано наступили како би протерали Србе и систематски уништили њихову имовину. Напад је организован и руковођен од стране Шукри Бује, Хесета Сахитија, Фитима Селимија у име Удружења ветерана рата бивше ОВК, Ајваза Корпузија испред Удружења инвалида рата бивше ОВК, Рамиза Ћерићија, истакнутог припадника бивше ОВК, Ељмија Речице из Урошевца, заменика шефа ШИК-а, који је руководио групама екстремиста које су систематски палиле српске куће, пљачкале и нападале Србе у циљу изазивања што већег хаоса.
Значајну улогу су имали и: Енвер Дураку, који је организовао напад на Србе у селу Старо Грацко, општина Липљан, Кадри Битићи, Веби Зећири, Хасан Љума, Рахман Олури, Алија и Адем Вехапи.
У ноћи између 17. и 18. марта, у приватном ресторану „Рома” у Липљану, чији је власник био бивши припадник ОВК, одржан је састанак на коме се дошло до закључка да је ово јединствена прилика за протеривање Срба из општине Липљан и генерално из целе Покрајине, као и стављање до знања представницима међународне заједнице да решење питања статуса КиМ може ићи само у правцу добијања независности. Састанком је руководио Шукри Буја, који је јасно издао налог присутнима да „Србе треба протерати” и саопштио даље смернице за деловање, које су биле донете на вишој инстанци, а на овом састанку су присуствовали сви бивши команданти бригаде ОВК, којом је руководио Шукри Буја, као и Ељми Речица са руководиоцима својих наоружаних група.
Сутрадан, 18. марта, по договору од претходне ноћи, маса се окупила у центру Липљана, код зграде општине у 12 сати, коју је Шукри Буја повео у правцу српских села Чаглавице и Грачанице, како би се пресекао и блокирао путни правац између српских села на овом подручју.
На раскрсници пута Липљан-Јањево- Приштина-Урошевац, сачекале су их јаке снаге Кфор контингента из Финске, које су их спречиле у даљем походу и вратиле у Липљан, где су наставили са рушилачким демонстрацијама које су усмеравали Хесет Сахити и Фитим Селими.
У Приштини 18. марта, албански екстремисти ушли су у зграду саграђену по „ЈУ програму”, у насељу Улпијана, где је било смештено неколико преосталих српских породица, а насиље су дозволили припадници Косовске полиције (КПС) који су екстремистима омогућили улазак у зграде. Након више покушаја, снаге Кфора успеле су да евакуишу угрожене Србе у своју базу, а лица српске националности запослена у Унмик администрацији пребачена су на подручје Централне Србије. Запаљена је Црква Светог Николе у Приштини, одмах пошто су италијански војници евакуисали свештеника и пет српских цивила.
Срби из Грачанице поставили су барикаде и препреке на путу према Приштини, будући да се из приштинског насеља Ајвалија више стотина наоружаних Албанаца упутило ка Грачаници. Барикаде су постављене и у оближњем селу Кишница према Гњилану, где је, такође, у преподневним сатима, дошло до сукоба са албанским екстремистима. Представници Кфора сугерисали су 17. марта Србима из Грачанице да се наоружају и бране, уз образложење да јединице Кфора нису у могућности да заштите њихове животе.
У Подујеву је Наим Фетаху, председник огранка ДПК, заказао састанак у 12 сати 17. марта, у ресторану брзе хране „Бреца” у Подујеву, на коме су учешће узели извесни Хамди власник фирме за продају пластичних производа у Приштини, који је уједно био финансијер ДПК и ШИК-а у Приштини, Реми Смајловица из села Бајчина, општина Подујево, припадник Косовског заштитног корпуса (КЗК), Авди Бељуљи, звани Бабљоку, Неби Бељуљи из Подујева, Пајазит Демоли из села Бреце, општина Подујево, Насер Лапаштица, звани Ђељбрим из села Лапаштица, општина Подујево, и Рамадан Демоли из села Обранџа, општина Подујево. На састанку је саопштено да се по плану креће са протестима у Подујеву и свим другим договореним оружаним активностима.
Паралелно са овим екстремистичким активностима у кафићу „Пранвера” у Подујеву, у власништву Самета Арифија, окупила се група од 20 до 25 особа, која је затворила кафић, а присутни су обукли црне униформе и поделили наоружање, одакле су у црним џиповима, без регистарских таблица, отишли у два правца.
Једна група је отпутовала у правцу села Качандол код Шаље Бајгорске, у правцу Косовске Митровице, док је друга група кренула у правцу Подујево – Вучитрн, на планину Чичевицу, како би заузели контролне тачке, одакле би наставили оружана дејства.
Значајну улогу у овим активностима имали су и: Иљбер Потера, Фаик Дурмиши, Аријан Цакићи и Ђемајљ Арифи.
Православну цркву Светог Андреја у Подујеву запалила је група коју је предводио Пајазит Демоли из Подујева, у којој су, између осталих, били и: Хамит Кодраљија, Сејди Ризани, Шаћир Ђерђи, Рахим Ђемајљи и Јашар Јашари, који су из цркве однели звоно.
У потпуности је уништено православно гробље. Према сведочењу чешких војника Кфора, албански екстремисти су вадили ковчеге из гробова, растурали кости и ломили надгробне споменике.
У Призрену су организоване припреме за мартовски погром започете десетак дана пре 17. марта, од стране Зафира Берише, председника Удружења ветерана рата бивше ОВК, Самедина Џезаирија, Садика Хаљитјахаја, Ђимшита Краснићија, Наита Хасанија, Хаљиља Чадракуа, Ћазим Таћија, Агима Мућаја, а један од најекстремних демонстраната је био Гани Хазерај.
Током 17. марта на подручју Призрена спаљени су Саборни храм Богородице Љевишке, који датира из 12. века, црква Светог спаса из 14. века, Саборни храм Светог великомученика Георгија из 19. века, Црква Светог Николе Тутићева из 14. века, Црква Светог Георгија Руновића из 15. века, Црква Свете недеље из 14. века, Црква Светог Пантелејмона из истог периода и Црква Светог Козме и Дамјана из 14. века. Запаљен је и манастир Светих Архангела, а братство од седам монаха је евакуисано.
Истовремено, од стране албанских екстремиста, упаљене су зграде Богословије „Кирило и Методије” и зграда Епископије, у којој се налазило седиште владике рашко-призренског. У подруму изгореле Богословије пронађено је угљенисано тело Драгана Недељковића из Призрена.
Напад на Србе у селу Мушниково и паљење њихове имовине организовали су Ферид Диља, Ален Мешиновић, Ибраим и Имер Смаиљи.
Демонстранти су, између осталог, усмеравани преко ТВ станице „Беса”, власника Муамера Фуше, радикалног исламисте.
У Витини су мартовски погром организовали Насер Аземи из села Бегунце, општина Витина, председник огранка НПК у Витини, Даут Џемајљи, исто из села Бегунце, општина Витина, који је у том периоду био председник огранка ДПК у Витини, Скендербег Хебиби из села Љубиште, општина Витина, бивши подпредседник огранка ДПК у Витини, након чега је прешао у АБК и изабран за председника огранка у Витини, Емруш Азизи из села Смира, општина Витина, Фадиљ Јетиши из села Смира, општина Витина, припадник Косовске полицијске службе (КПС), Изет Рамадани, тада на функцији директора „Електро дистрибуције” у Витини, који је новчаним средствима ове фирме финансирао насилне протесте у Витини, Џавит Хазири из села Подгорце, општина Витина, члан Народног покрета Косова (НПК) и председник Удружења политичких затвореника у Витини и његов стриц Рифат Хазири.
Значајну улогу су имали и: Хоџа Маљићи и Синан Метулаху из села Гушица, општина Витина, који су као припадници ШИК-а, преко своје мреже сарадника учествовали у организацији мартовског погрома Срба у овој општини, као и Хесет Хисени, Назми Суља, Самет Далипи, Муса Мисин, Сабри Фетахи, Бардуљ Фетахи, Висар Демири, Нухи Ибуш, Хајриз Јакупи, Ћемајљ Реџепи и др.
У Гњилану су мартовски погром организовали: Исмаљ Куртеши из Гњилана, Шаћир Шаћири из села Депце, општина Прешево, који живи у Гњилану, тада председник Удружења ветерана рата бивше ОВК, Шабан
Мусљију, бивши припадник ЈНА, који је службовао у Сарајеву, а за време деловања ОВК био је портпарол команданта Хашима Тачија, Хајруш Курта, командант штаба бивше 363 бригаде ОВК, Мемет Фејзулаху из Угљара, општина Гњилане, тада активан припадник Косовске полицијске службе (КПС).
Веома значајну улогу имали су и: Исмет Сулејмани, Реџеп Алија, Хаљиљ Сељими, Ахмет Дака, Џевдет Муслију, Гафур Суља, Љуљзим Кћику, Мухамед Лимани, Фејзула Авдиљи, Есат Кадрији, Фатмир Краснићи, Даљуш Муслију, Зија Реџепи, Енвер Весељи, Џафер Весељи, Шукри Шерифи, Исмаиљ Ибиши, Рафет Ибиши, Фаик Јонузи, Агмир Зејнулаху, Арбен Хоџа, Сабедин Кадриу, Муса Назми, Куштрим Рамуши и Вулнет Имери.
Такође, учесници насилних протеста и напада на Србе били су припадници групе албанских терориста са југа Централне Србије, коју је окупио Мухамет Ђемаиљи, звани Робељ, у којој је био и Шпетим Битићи. Ова група била је активна у делу града око православне цркве, а пре паљења кућа, вршила је пљачкање покретне имовине. Поред тога, регистровано је и активно учешће у протестима Јунуза Муслијуа, Љирима Јакупија, Љуљзима Ибишија и Рахмана Шаћирија.
На подручју Гњилана је за време мартовског погрома боравила илегална група Црни орлови из Косовске Каменице, којом је руководио Иљаз Рулани, док су њени чланови: Мехмет Калаба, Фисник Круезиу, Агим Рулани, Хаљиљ Тоску, Бесим Круезиу и Дестан Калаба, активно учествовали у насиљу.
Припадници Кфора су почетком априла 2004. године у Гњилану ухапсили Саћипа Брахимија и Џеладина Салихија из села Мађере, општина Прешево, због сумње да су у извршили убиство Слободана Перића.
У Урошевцу су мартовски погром организовали Нехат Мустафа, родом са подручја општине Витина, који живи у Урошевцу, Гзим Хаџимуса, руководилац илегалне албанске службе безбедности – ШИК у општини Урошевац и Аријан Имери, такође из Урошевца. Њихове активности су биле прецизно дефинисане од стране Ељмија Речице, заменика шефа ШИК-а, који је за време погрома био лоциран у Липљану са својим наоружаним групама.
Током мартовског погрома посебно је била у функцији координација активности преко Обавештајне службе (ОС) Албаније, преко њиховог припадника Максима Фераја из Тиране, са подручним руководиоцима ШИК-а у Урошевцу и на целој територији Косова и Метохије. Активну организациону улогу имали су и Емруш Џемајљи, лидер НПК-а, Имри Иљази, командант бивше тзв. ИВ зоне ОВК, блиска веза Емруша Џемајиљија, Амет Виши, бивши командант бригаде ОВК у Урошевцу, Ћамиљ Џемајиљи, рођени брат Емруша Џемајиљија, Гафур Битићи, Имер Гавази, Ремзи Хашани, Шемси Каменица, Иљбер Топали, Нехат Мустафа, Исмет Садику, Суљејман Битићи, Ђавит Зарићи, Ћамил Шабани, Љуљзим Алиу, Хазир Гаши, Исмаиљ Куртеши, Гани Мустафа, Назми Краснићи, Сахит Краснићи, Фаик Халити и Астрит Халити.
У Косовској Каменици мартовски погром су организовали: Емин Краснићи, Бајрам Дрмаку, Бегзат Синани, Шпејтим Краснићи, председник Удружења ветерана рата ОВК, Раиф Гаши, председник Удружења инвалида рата ОВК, Енвер Маврићи, Аљи Хоџа и Шефик Садику.
Поред њих, веома активну улогу у рушењу, паљењу и злостављању Срба имали су: Бесник Сељими, звани Жућа, који је извукао уз аута Југослава Савића из села Речане, општина Косовска Каменица, који је потом брутално претучен а због тешких повреда је збринут у болници у Врању, Едмонд Камбери, Фадиљ Кечмези, Незир Калаба, Рамадан Муслију, Мехмет Љеци, Џељаљ Муљај, Миљаим Љимани, звани командант Ђађи, Фљорим Рам, звани командант Руши, Мефаиљ Селишта, Хевзи Пирева, Шурете Кастрати, председница огранка НПОК-а за Косовску Каменицу, Есат Краснићи, председник огранка НПК-а за општину Косовска Каменица, Басри Сулејмани и др.
Сутра: Обилић очишћен од Срба
