Јелена Цветковић је Тик Ток звезда чији клипови на тој мрежи имају милионе прегледа. Студент је 5. године Медицинског факултета у Косовској Митровици. Као један од најбољих студената жели да другима покаже како се учи, а пре свега да разбије предрасуде о студирању на Косову и Метохији.
Није важно где, важан је ентузијазам и жеља за учењем, каже.
На њеном профилу млади могу да науче како се најбоље и најбрже учи, како се правилно користе уџбеници, слободно време, али и да сазнају какав је друштвени живот у Митровици и шта је за ручак у њеној мензи.
Као мала, хтела да се бави дизајном или архитектуром, али живот у гету, у селу Партеш надомак Гњилана, понудио је само две опције, гимназију или медицинску школу.
Већина њених пратилаца, а има их готово сто хиљада, не може да замисли то ограничење, али, нема везе, она је ту да разбија предрасуде.
“Желела сам да млади људи успеју да се носе са различитим коментарима са којима ће се свакако сретати, шта год да упишу и где год студирају. Колеге које студирају у Београду и другим центрима оспоравају знање стечено у малим градовима, посебно у Косовској Митровици. Али највише је до нас, колико се залажемо, толико ћемо и постићи”, каже нам Јелена.
Митровица – град са душом студената
О том граду, додаје, чујемо само лоше, пошто се у медијима пласира искључиво политика, људи се сусрећу са страхом. Многи сматрају да је опасно студирати на Косову и Метохији.
“И јесте опасно у неким периодима, страшна је и чињеница што не знамо када ће се они десити, ако се нешто деси, буде напрасно. Међутим, стрес студирања у таквим околностима не мења чињеницу да је Митровица мали град са душом, са душом сутдената. Она оживи када студенти дођу, он чува успомене свих студената. Тај град и држи овај део Косова живим”, истиче Цветковићева.
Она додаје највећу предност студирања на Косову, у већим центрима студент је често само број. Њих је мало, професори могу да им се у потпуности посвета. Из истог разлога, студенати се држе заједно. Колеге из Смедерева, Рашке, Прокупља, Ниша, сви имају сјајне односе.
Колегијалност је другачија него у осталим студентским градовима у Србији, каже, јер их управо питање безбедности повезује. Када су недавно били немири, држали су се заједно, све време били у контакту и са колегама које не станују у дому. Тако су лакше пребродили тешке дане.
“Имам и колеге из Новог Пазара и Тутина, са њима смо, заједничким снагама, разбили предрасуде на свим нивоима. Савршено функционишемо, они иду на славу код колега на Косову и Метохији. Хоћу да кажем и да на том нивоу идеално функционишемо, иако смо различитих вероисповести“.
Са колегиницама испред Медицинског факултета у Косовској Митровици
© Фото : Спутњику уступила Јелена Цветковић
Срби и Албанци у две државе у истом граду
Међутим, Албанци живе у једној држави, а она у другој, међу њима, у Косовској Митровици, комуникација апсолутно не постоји, немају никаквих додирних тачака, али у њеном Гњилану, осећа већу слободу.
“Примећујем велику разлику, енергију, што се тиче Албанаца и ту напетост која се посебно да осетити у Косовској Митровици, због ситуације која је свима позната. Мој брат је средњошколац, често учествује на семинарима за младе, има интеракцију са другом децом која су његових година. Он има и пар другара који су албанске националности, никада није имао непројатности”.
Ова млада девојка каже да тамо где је политика у већој мери умешана у живот, нема сарадње, тамо где није, нормално се живи. Ипак, истиче да је научена да буде опрезна;
“Родитељи су ми увек говорили, никад се не зна и једном се деси. Многе њихове дивне приче о заједничком животу су се распале у једном дану, ако не 1999., онда 2004. године у време погрома. Осећај неизвесности никада неће претати, али потребно је само да научимо да живимо са тим. Само је један живот”.
Јеленина будућност на Косову
Позната Тик Токерка каже да се на Косову и Метохији све свело на политику, да о будућности младих мало ко говори. Ни међу студентима нема активизма, било чега што може да допринесе бољем животу, јер кретивност младих нема подршку.
Јелена у манастиру Високи Дечани
© Фото : Спутњику уступила Јелена Цветковић
“Постоје активности које организују међународне организације, НВО које желе да споје албанску и српски децу, али мени то делује превише пластично, неприродно. Чини ми се да то раде, само зато што би требало, не зато што заиста желе да се оформи боља заједница”.
Иако, нема великог простора за размишљање о будућности на Косову, ова сјајна студенткиња истиче да нема план који има већина младих, да оде,
“Увек размишљам о будућности овде, јер човек може најбоље да пренесе емоцију на свом језику и најбоље може да живи са људима који су му најближи. Да све проживи кроз своју нацију, кроз своју историју. Видим се дефинитивно овде. Да ли је то довољно за просперитет, оснивање породице, за нормалан живот, без стреса, то заиста не знам и не верујем да ико зна”.
Помоћ руске душе
Однедавно, Јелена је стипендиста Хуманитарне огранизације “Косовско Поморавље”. Сваког месеца добија новац који, специјално за њу, шаље једна Рускиња. Каже да јој то још увек делује апстрактно, јер никада током студирања није добила помоћ своје државе.
“Немам праве речи да објасним ту ситуацију и како се осећам. Чудно ми је да тај народ има толико љубави и племенитости у себи. Ово није нешто што се медијски провлачи као прича о братским народима. Више је од тога. Када неко ко је удаљен толико има представу где је Косово и да на њему види неко дете коме је потребна помоћ, ту су речи сувишне”.
Један је од најбољих студената, савете везане за учење такође дели на друштвеним мрежама
© Фото : Спутњику уступила Јелена Цветковић
Сенка Милош