Православна црква данас обележава Преподобну мајку Ангелину Српску, једну од најпоштованијих жена међу српским светитељима. Њен животни пут, међутим, представља и занимљиву везу српске и албанске средњовековне историје – рођена је као Ангелина Аријанити, ћерка албанског великаша Ђорђа (Гјергј) Аријанита, а њена старија сестра Андроника, познатија као Доника, била је супруга Ђурђа Кастриота Скендербега.
Ангелина је потицала из угледне хришћанске великашке породице Аријанити, једне од значајних породица средњовековне Албаније. Њен отац Ђорђе Аријанити био је један од водећих великаша и учесника отпора Османлијама, а породица је брачним и политичким везама била повезана са другим тадашњим великашким кућама.
Управо преко ове породице њен живот се повезује и са српским Бранковићима.
Стефан Бранковић, син деспота Ђурђа Бранковића, након губитка власти и изгнанства боравио је у Албанији. Он и његов брат Гргур били су ослепљени по наредби османског султана Мурата ИИ још 1441. године.
Током боравка у Албанији Стефан се повезао са породицом Аријанити и оженио Ангелином. Историјски извори брак смештају око 1460–1461. године, док црквено житије наводи да су се венчали у Скадру.
У житију Свете Ангелине њихов сусрет и њена одлука да живот подели са прогнаним и слепим деспотом описани су речима:
„Чесна кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана (…) и замоли од родитеља благослов за брак са Стефаном.“
Са Стефаном је добила синове Ђорђа и Јована и ћерку Мару. Ђорђе ће касније постати деспот, а потом се замонашити под именом Максим, док ће Јован такође носити деспотску титулу.
Пред османским продором породица је напустила Албанију и преселила се у Фурланију, на северу данашње Италије. Стефан је тамо преминуо 1476. године, остављајући Ангелину са децом у изгнанству.
Њихов пут потом води према Срему.
Угарски краљ Матија Корвин доделио је Бранковићима поседе у Срему, а Ангелина је са децом дошла у Купиново, поневши са собом и Стефанове мошти.
Старији син Ђорђе добио је деспотску титулу, али се касније замонашио као Максим. Млађи Јован постао је деспот и остао последњи српски деспот из куће Бранковића по мушкој линији.
Ангелина и Максим једно време боравили су у Влашкој, да би се потом вратили у Срем. За њихова имена везано је подизање манастира Крушедол на Фрушкој гори, који ће постати једно од најважнијих духовних средишта и место чувања успомене на последње Бранковиће.
И Ангелина је примила монашки чин.
Према црквеном предању, остатак живота посветила је молитви, милосрђу и помагању и обнављању цркава и манастира. У српском народу остала је позната као „Мајка Ангелина“ – као супруга деспота, мајка двојице будућих српских деспота, монахиња и ктиторка.
Упокојила се 1520. године, а њене мошти почивале су у Крушедолу заједно са моштима светих Бранковића.
Када су Османлије 1716. године спалиле Крушедол, страдале су и мошти које су се у манастиру чувале. Према предању Српске православне цркве, од моштију Свете Ангелине сачувана је лева рука.
Живот Свете Ангелине тако је повезао неколико простора и великашких породица Балкана 15. и почетка 16. века – Аријаните и Кастриоте са једне, и Бранковиће са друге стране, од Албаније и Скадра, преко Италије, до Купинова и Крушедола у Срему.
У црквеном памћењу, међутим, њено порекло и великашке везе остали су у другом плану пред именом под којим се поштује већ вековима – Мајка Ангелина.
