Од безбедног саобраћаја и инжењерства будућности до експеримената из биологије, физике и хемије – три пројекта Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици нашла су се међу 54 овогодишња пројекта које је подржао Центар за промоцију науке. Њиховим носиоцима признања су уручена на свечаности у Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду, а један од подржаних пројеката наставља већ започету сарадњу Природно-математичког факултета са школама и младима на Косову.
У зеленилу београдске Ботаничке баште јуче су се окупили они који науку покушавају да извуку из лабораторија, учионица и стручних књига и приближе је онима којима је првенствено намењена – младима.
Центар за промоцију науке и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Србије представили су овогодишње подржане пројекте и уручили признања њиховим носиоцима.
Међу укупно 54 пројекта, за које је издвојено 17 милиона динара, нашла су се и три чији је носилац Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
То су „Семафор знања: научнопопуларни програм безбедног и одрживог саобраћаја“, „Инжењери будућности“ и „Природне науке надохват руке – интерактивне радионице“, који реализује Природно-математички факултет.
Управо последњи од ова три пројекта наставља сарадњу ПМФ-а и Центра за промоцију науке започету претходним пројектом.
„Овај пројекат заправо представља континуитет наше сарадње са Центром за промоцију науке, с обзиром на то да нам је ово други пројекат који реализујемо са њима. То је за нас велики подстрек да наставимо са промоцијом науке на подручју Косова и Метохије“, наводи члан пројектног тима Ненад Антић.
Искуство из претходног циклуса, додаје, показало је колико је важан непосредан рад са наставницима и ученицима.
„Одлучили смо да поново аплицирамо и да пројекат додатно побољшамо, односно да унапредимо нашу сарадњу са локалном заједницом, наставницима и ученицима на подручју Косова и Метохије.“
А управо су ученици, кажу са ПМФ-а, показали шта их највише привлачи.
Не само да слушају о експерименту, већ да га сами изведу.
Зато су у средишту новог пројекта интерактивне радионице, током којих ученици преузимају улогу малих истраживача.
„Приметили смо да њих највише интересују огледи и експерименти које сами могу да ураде“, поручују из пројектног тима.
Хемијска реакција, струјно коло и поглед кроз микроскоп
Идеја пројекта „Природне науке надохват руке“ управо је у томе да биологија, физика и хемија за ученике не остану само лекције које треба научити.
„Пројекат ‘Природне науке надохват руке – интерактивне радионице’ осмишљен је са жељом да ученици основних и средњих школа кроз своје експерименте, додир и игру упознају лепоту науке, односно да им свет науке постане опипљив“, каже др Маја Павловић.
А онда долази оно што је тешко добити само читањем уџбеника – тренутак у којем ученик својим рукама покрене процес о којем је до тада само учио.
„Када сами покрену хемијску реакцију, склопе струјно коло или погледају кроз микроскоп и на тај начин виде лепоту свега онога што је голим оком невидљиво, наука за њих не постаје тешка лекција из уџбеника, већ постаје опипљива ствар.“
И управо тако, закључује наша саговорница, „наука њима буквално буде надохват руке“.
Радионице су намењене ученицима основних и средњих школа, а циљ пројекта је да се кроз непосредан контакт са науком подстакну радозналост, истраживачки дух и критичко размишљање.
Овогодишњи пројекти које је подржао Центар за промоцију науке обухватају области од екологије, ботанике, микробиологије и физике, до роботике, вештачке интелигенције и лингвистике.
Свечаности у „Јевремовцу“ присуствовао је и министар науке, технолошког развоја и иновација Србије академик Бела Балинт, док је директорка Центра за промоцију науке Ирис Лекић подсетила да ова институција већ 15 година кроз јавне позиве подржава пројекте чији је циљ да покажу да наука није нешто удаљено и апстрактно, већ део свакодневног живота.
За екипу са митровичког ПМФ-а признање из Београда, међутим, није завршетак пројекта.
Прави део посла тек следи – када се лабораторијска опрема нађе пред ученицима, када они сами поставе питање, покушају, погреше, понове експеримент и дођу до одговора.
Јер управо тада оно што је до јуче било само формула или слика из уџбеника постаје нешто што могу да виде, додирну и направе сами – наука надохват руке.
