У Храму Светог цара Уроша у Урошевцу литургијом и резањем славског колача пред великим бројем верника обележена је градска и храмовна слава Усековање главе Светог Јована Крститеља
Протојереј Станиша Арсић је у беседи истакао да морамо да штитимо једни друге, молимо се једни за друге и не дозволимо да нас похлепа доведе у ситуацију да чинимо зло међусобно.
„Слушајући јеванђеље које је данас прочитано можемо да видимо шта чини људска похлепа. Иако је свети Јован Крститељ био толико омиљен у том периоду и код власти и у народу и код Ирода, доживео је судбину која је, како би наш народ рекао, судбина. У ствари, доживео је нешто што је најгоре, што најгоре заправо може да се деси захваљујући управо том можемо слободно да га назовемо грехом похлепе. Да се чувамо и да се пазимо свакодневно, драга браћо и сестре, од свих тих лоших ствари које људски род може да измисли у датом моменту и у датом тренутку. Свашта може да нам падне на памет. Свашта можемо да учинимо у датом моменту. Чувајмо се тога, штитимо једни друге, молимо се једни за друге. Немојмо да дозволимо да нас управо та похлепа доведе у ту ситуацију да чинимо још горе ствари, да чинимо веће грехове, да чинимо веће зло међусобно. Да се трудимо да будемо браћа, да будемо Христови у сваком погледу. Нека би Господ подарио свако добро свима вама, драга браћо и сестре, и вашима на дому. Нека вас Бог благослови, свако добро нека вам дарује. Амин Боже”, рекао је протојереј Арсић.
Златко Чановић родом из Урошевца је ове године био колачар са својом породицом.
„Ова част много значи мени и мојој породици, јер сам ја родом одавде. Прошле године, после 20 година, први пут сам дошао да обиђем свој родни град и припала ми је та част и задовољство да ја будем колачар ове године и са својом породицом сам дошао, обележио, окупио кумове, пријатеље, родбину. Спавали смо овде у парохијском дому. Први сам, као што је рекао отац Трајко, који је преспавао ту од свих Урошевчана. Велико ми је задовољство и част и надам се, ако здравље и срећа послуже, сваке године ћу долазити са својом породицом овде на овај празник, а и још више пута кад буде требало”, истакао је Чановић.
Помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић истиче да велики број расељених људи који су данас овде у Урошевцу достојанствено се моле за спас цркве и спас народа на КиМ.
„Пуно емоција, пуно љубави, туге, радости, свега данас овде на овом великом празнику када прослављамо Усековање главе Светог Јована у Урошевцу у храму посвећеном Светом цару Урошу, у граду из кога су ови људи протерани. Али, иако су протерани, они су данас живи доказ да њихов вољени град, овај храм који је саградио наш Свети цар Урош, гробови њихових предака, њихови корени не могу бити протерани и отргнути из њихових срца. Као што сте били у прилици да чујете беседу свештеника која много говори о овом граду, овој великој светињи и ја сам уверена да наш свети краљ је данас срећан што поред свих страдања овде, он нам је оставио темеље који нас данас све окупљају“, казала је она.
Парлић је поручила да српски народ не заборавља своје корене.
„И он јасно поручује данас да народ који не заборавља своје корене, своје предачке гробове, народ који не заборавља своје градове, никада не може бити поражен. Овај диван народ из Урошевца, видите колико је људи расељених, који су данас овде, данас потврђује да нема пораза, достојанствено су данас у свом граду, да се молитвено помоле и за спас своје цркве и за спас народа на Косову и Метохији и за српски народ. Желим да у своје лично име и име директора канцеларије за Косово и Метохију, име својих колега, честитам овај велики празник православном народу са жељом да никада не заборавимо своје корене, већ напротив, у нади да ти корени буду што дубљи и да нас у свим будућим данима управо ти корени наших светих предака у будућим данима окупљају у радости и љубави Божјој. Срећан празник”, истакла је Парлић.
Добрила Јовановић, која је живела у Урошевцу, истиче да је веома срећна када види да се велики број верника окупио у храму поводом данашњег празника.
„Не могу да опишем колико ми значи што сам овде, задовољна сам што долази народ И што је црква отворена, ја сам се 1999. враћала овде и живела. Срце ми је задовољно када видим оволики народ овде И онда ја сваке године долазим”, рекла је Јовановић.
