Предавач на Школи за напредне међународне студије Универзитета Џонс Хопкинс и пензионисани аналитичар америчке Централне обавештајне агенције Дејвид Б. Канин истакао је у интервјуу за Косово онлајн да ће се криза на Косову наставити и после избора нове владе, јер су косовски политичари непријатељски настројени једни према другима, што ће се одразити и на српску заједницу која ионако нема превелика очекивања од премијера Аљбина Куртија.
Аљбин Курти је обезбедио још један мандат на месту премијера, али опозиција најављује да ц́е пред Уставним судом оспорити одлуке донете на конститутивној седници. Након скоро две године политичког застоја, да ли Косово коначно излази из институционалне кризе — или вец́ видимо темеље неке нове?
Криза се наставља, нема председника и парламент не функционише када је реч о обављању јавних послова. Чак и под претпоставком да изаберу председника, политичари су и даље толико непријатељски настројени једни према другима да није јасно да ли ће влада постати функционална.
Представљајуц́и програм своје нове владе, Курти ниједном није поменуо српску заједницу. У тренутку када су односи између Срба и Албанаца вец́ озбиљно затегнути, какву поруку то шаље косовским Србима, посебно онима који живе на северу?
Нема никакве стварне поруке за Србе. Те две заједнице су у сукобу. У својим главама живе у одвојеним државама. Косово сматра да је држава и да су Срби део те државе. Срби верују да су део Србије. Све док је тако, оно што Курти каже или не каже у било којој конкретној изјави није од превеликог значаја.
Српска листа наводи да ова влада представља континуитет политика које су кршиле права косовских Срба и оштро се противи именовању Срба за које тврди да немају подршку српског бирачког тела. Шта српска заједница реално може да очекује од још једне Куртијеве владе?
По мом мишљењу, српска заједница не очекује ништа од те владе, јер је Курти очигледно непријатељски настројен према Србима, а они према њему. Зато ће Срби наставити да се жале да су жртве владе којој њихови интереси нису важни. Шта год да се догоди, Курти ће говорити да су Срби заправо и даље лојални влади у Београду која не прихвата право Косова да постоји.
Ово је ћорсокак и ниједан од актуелних догађаја не мења тај застој. Један од примера за то је, наравно, питање судија Уставног суда. Било је српских судија које су бојкотовале суд, а сада желе да се врате. Курти каже – не. Тај застој се наставља, питање статуса остаје нерешено, без обзира на оно што се догодило 2008. године.
Неки кажу да етничка дистанца између Срба и Албанаца никада није била вец́а – да живе једни поред других, а не једни са другима. Колико је та подела опасна и да ли би Вашингтон и Брисел требало да учине више на заштити мањинских заједница, обнављању поверења и спречавању даље маргинализације косовских Срба?
Поставили сте два одвојена питања. Поново, ситуација ће остати оваква каква јесте. Застој ће се наставити. Ништа од онога што се тренутно догађа неће то променити. Што се Запада тиче, надам се да су до сада све стране у региону схватиле да Запад нема одговоре за њих.
Запад је већ дуго ангажован, говори свим странама шта би требало, а шта не смеју да раде, па и даље нема резултата. Западне земље имају довољно проблема да управљају сопственом унутрашњом политиком, а камоли да проналазе решења за туђе политичке проблеме. То траје више од три деценије и решење са Запада неће доћи. Локални актери мораће међусобно да се договоре или договора уопште неће бити.
Дијалог Београда и Приштине је у застоју, док Косово треба да заврши процес избора председника. Са повратком Куртија на место премијера, да ли треба очекивати промену у његовом приступу према Београду? Шта би морало да се догоди да би дијалог поново добио озбиљан замах?
Дијалог никада није имао озбиљан замах. Од априла 2013. године, када је постигнут договор, било је неких такозваних „лако остваривих резултата“, мањих договора о мањим питањима, али велика питања никада нису решена. Највеће питање јесте постојање, односно формирање Заједнице српских општина на Косову.
Ако се тај институционални застој настави, колико је ризик по Косово озбиљан? У ком тренутку дуготрајна немогуц́ност успостављања институција са пуним капацитетом покрец́е питање да ли Косово постаје дисфункционално?
То је важно питање, а једноставан одговор је – не знам. Оно што знам јесте да ће се сви застоји, унутрашњи и међународни, наставити. Питање је у ком тренутку хронични проблем спорног статуса Косова, јер оно није држава за пет чланица Европске уније, постаје акутно опасан? Постоји ли опасност од озбиљног насиља? Не знам одговор на то питање, али верујем да ће, што дуже ово буде трајало, а трајаће још, постојати све већа опасност од насиља у будућности.
