Емир Кустурица упутио је веома снажне речи Лордану Зафрановићу поводом његовог новог филма „Златни рез ’42: Дјеца Козаре“, који је синоћ отворио 53. ФЕСТ у Сава центру.
Кустурица је рекао да је Зафрановић филм направио као да поново има 23 године, оценивши да га је „родио из себе као крик“. Према његовим речима, реч је о изразито ауторском филму који представља сублимацију целокупног Зафрановићевог стваралаштва, од његових аматерских дана до данас.
Посебно је истакао да у филму, по његовом мишљењу, „нема шта да се избаци“, као и да никада раније није гледао остварење попут овог.
Кустурица је филм описао и као повратак ауторству и правом филму, посебно издвајајући Зафрановићев однос према мизансцену. Како је навео, редитељ је „вратио мизансцен редитељима“, уместо да камера одређује кретање глумаца.
Говорећи о начину на који је Зафрановић у филм уткао митологију, Кустурица је отишао још даље и рекао да је, управо због тога, „овај филм заправо митологија“.
На крају поруке, Кустурица је изнео и посебно снажну оцену о односу филма према српским жртвама. Рекао је да је Зафрановић овим остварењем „на највеличанственији начин одао пошту српском народу“, додајући да му то, према његовом мишљењу, до сада нико није дао, иако то заслужује.
Филм који је Зафрановић носио деценијама
„Златни рез ’42: Дјеца Козаре“ један је од најамбициознијих и најдугорочнијих пројеката Лордана Зафрановића. Филм је настао према сценарију који су написали Арсен Диклић и Зафрановић, још средином осамдесетих година, а бави се страдањем деце у Јасеновцу и ширим питањем настанка и анатомије зла.
Радња је смештена у време Другог светског рата и прати различите перспективе жртава и починилаца. У средишту су страдања Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста у систему логора НДХ, са посебним фокусом на Јасеновац.
Филм је изузетно дуг – фестивалски програм наводи трајање од 249 минута, односно више од четири сата, а Зафрановић га је замислио као епско остварење састављено од четрнаест слика и епилога.
За потребе снимања направљена је велика сценографија на више локација у Србији, а на филму је радило више од 100 глумаца и преко 60 професионалаца из региона. Сценографију је радио Миленко Јеремић, који је са Зафрановићем сарађивао и на његовом филму „Окупација у 26 слика“.
Зафрановић је раније говорио да је идеја за филм настала након његовог сусрета са Јасеновцем, који је на њега оставио снажан утисак. Пројекат је деценијама чекао на реализацију, а сам редитељ је рекао да је сценарио са Арсеном Диклићем почео да развија још крајем осамдесетих.
„Златни рез ’42: Дјеца Козаре“ је тако, после више деценија настајања, своју фестивалску премијеру дочекао управо у Београду, као филм којим је отворен овогодишњи ФЕСТ. Зафрановић је пред пројекцију упозорио публику да је пред њом тежак филм, али и рекао да његово трајање одговара причи коју је желео да исприча.
