Извор: Заклетва за правду (Текст је изворно преведен са албанског)
Апелациони суд потврдио је одлуку Основног суда у Приштини којом је оптужена Јелена Ђукановић осуђена на шест година затвора за кривично дело „шпијунажа“.
Првостепена осуђујућа пресуда објављена је 27. априла 2026. године.
Против првостепене пресуде жалбу је поднео бранилац Ђукановић, адвокат Предраг Милковић, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Одбрана је предложила да Ђукановић буде ослобођена оптужбе или да се предмет врати на поновно одлучивање.
Жалбу је поднело и Специјално тужилаштво Косова, и то у делу који се односи на казну, уз предлог да јој буде изречена строжа затворска казна.
Апелационо тужилаштво је такође предложило да се првостепена пресуда преиначи изрицањем строже казне оптуженој, а да се жалба одбране одбије као неоснована.
И на седници већа Апелационог суда, одржаној 25. септембра 2026. године, одбрана је остала у целости при жалби коју је претходно поднела у писаном облику.
Налази Апелационог суда
Апелациони суд је пресудом од 30. септембра 2026. утврдио да првостепена пресуда није захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка на које је указивала одбрана.
Према оцени Апелационог суда, у изреци пресуде у потпуности су описане радње које чине кривично дело, пресуда је јасна и разумљива, а у образложењу су јасно наведени разлози за одлучне чињенице.
Апелациони суд је као неосноване оценио и наводе одбране да је претрес телефона оптужене Ђукановић био незаконит, позивајући се на решење Апелационог суда од 20. јануара 2026. године.
Као неосноване су оцењене и тврдње да је чињенично стање погрешно утврђено, јер је, према другостепеном суду, Основни суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање и образложио га у првостепеној пресуди.
„У вези са начином извршења кривичног дела од стране оптужене Јелене Ђукановић, првостепени суд је у образложењу пресуде дао јасне и потпуне разлоге, са којима се слаже и ово кривично веће као са правилним и законитим закључком, јер из доказа изведених током главног претреса произлази да су доказане радње које је оптужена предузимала, активно учествујући у инкриминисаним активностима у корист обавештајне делатности стране службе – БИА Србије, како је описано у изреци првостепене пресуде“, наводи се у одлуци Апелационог суда.
Према Апелационом суду, неосновани су и наводи о повреди Кривичног законика, јер из утврђеног чињеничног стања и изведених доказа произлази да у радњама Ђукановић постоје објективна и субјективна обележја кривичног дела за које је проглашена кривом.
„Првостепени суд је у образложењу побијане пресуде, на страни 16, дао јасне и потпуне разлоге и приликом примене материјалног права на инкриминисане радње оптужене, имајући у виду да је утврђено да је оптужена предузимала радње у правцу извршења кривичног дела“, наводи се у одлуци.
Када је реч о жалби Специјалног тужилаштва у вези са висином казне, Апелациони суд оценио је да је и она неоснована, јер је казна коју је изрекао Основни суд правилна и законита и сразмерна тежини кривичног дела.
„Овакву оцену околности релевантних за одмеравање казне као закониту и правилну прихвата и овај суд, јер је првостепени суд у потпуности оценио околности које су утицале на врсту и висину казне, док су наводи из жалбе Специјалног тужилаштва да казна није сразмерна тежини кривичног дела, отежавајућим околностима, степену друштвене опасности и степену кривичне одговорности – неосновани“, констатује Апелациони суд.
На основу тих налаза одлучено је да се првостепена пресуда потврди.
Веће које је донело одлуку чинили су Авни Мехмети, председник већа, Ватон Дургути, судија известилац, и Аљбина Шабани-Рама, чланица већа.
Апелациони суд је раније, одлуком од 20. јануара 2026. године, усвојио жалбу Специјалног тужилаштва у случају против Јелене Ђукановић и преиначио одлуку Основног суда, прогласивши прихватљивим доказе пронађене у њеном телефону.
Оптужница: Подаци и документа за БИА
Специјално тужилаштво Косова је 2. септембра 2025. подигло оптужницу против Јелене Ђукановић.
Према оптужници, она се теретила да је од неутврђеног датума па све до хапшења 28. фебруара 2025. године, као локална службеница Мисије ОЕБС-а на Косову, у Регионалној канцеларији у Митровици, на позицији „службеница националног програма у Регионалном центру у Митровици“, са пуном свешћу и директном намером предузимала поновљене радње које су представљале активну помоћ обавештајној делатности Безбедносно-информативне агенције Србије – БИА.
Тужилаштво тврди да је Ђукановић прослеђивала податке, документа и осетљиве информације до којих је долазила током обављања службене дужности у оквиру Мисије ОЕБС-а, и то кроз бројне комуникације са Александром Влајићем, који је у међувремену осуђен за кривично дело шпијунаже и којег тужилаштво означава као резидентног агента БИА.
Према оптужници, Ђукановић је Влајићу прослеђивала документоване информације које су се непосредно односиле на уставни поредак, институционалну безбедност и унутрашње деловање институција Косова, а те информације су потом прослеђиване високим званичницима БИА, одговорном лицу БИА за регион Новог Пазара и централи БИА у Београду.
Тужилаштво даље тврди да је Ђукановић, користећи свој положај у ОЕБС-у и поступајући по инструкцијама Влајића и званичника БИА, током службених састанака и састављања извештаја ОЕБС-а о политичкој и безбедносној ситуацији на Косову доприносила стварању наратива непријатељског према безбедносним институцијама, државности и интегритету Косова.
Према наводима оптужнице, тиме је озбиљно угрозила уставни поредак и националну безбедност, као и живот и личну безбедност државних службеника, грађана и међународног особља Мисије ОЕБС-а на Косову.
Ђукановић је оптужена за кривично дело „шпијунажа“ из члана 124, став 3, у вези са чланом 77 Кривичног законика Косова.
ОЕБС је међународна организација која се бави безбедношћу, демократијом и људским правима и преко своје мисије има званично присуство и седиште на Косову.
Напомена извора: особе поменуте у тексту сматрају се невиним док њихова кривица не буде утврђена правоснажном судском одлуком.
