Идеја 5. октобра је била да се склони Слободан Милошевић и да се доведе власт која ће моћи да се контролише, а део плана била је припремљена независност Црне Горе, као и тзв. Косова, сматра социолог Слободан Антонић.
Антонић је у емисији “Данас на РТ” анализирао дешавања која су се догодила пре тачно 26 година, када је са власти смењен Милошевић.
Истакао је да је 5. октобар пробудио много нада и очекивања да ће Србија, како се говорило, коначно постати нормална земља.
“Ви видите као да смо се некако вратили тамо где смо и били”, почео је Антонић.
Он је потврдио да се велике промене јесу десиле, да ово сада није иста земља као што је била и да, социолошки посматрано, то јесте била једна врста револуције.
“Знате, тада сте имали ситуацију да је свега 15% привреде приватизовано. А сада имате да је 75 процената приватне привреде и 25 одсто јавног сектора. Све се некако окренуло, али као да су неки политички процеси остали исти”, додао је.
Упитан је да прокоментарише и текст Роба Талбота, који је у једном предговору написао да Србија није бомбардована због Албанаца, него због одбијања да спроводи реформе ММФ-а и Светске банке.
“То је потпуно тачно”, нагласио је Антонић.
“Наравно, увек имате разлику између повода и узрока. Повод је био то – одбијање сарадње, неприхватање Рамбујеа… Дубински узроци су то да је Србија остала изван тог неолибералног пројекта, некако је задржала самосталност. Привреда је била у државним рукама, у рукама јавног сектора и то није никако могло да се дозволи”, објаснио је.
“Тадашња СР Југославија је била као неко острво, окружена потпуно неким другим типом економског и политичког система. И то је некако морало да се исправи”.
У говору који је три дана пре великих демонстрација одржао, Слободан Милошевић је, сматра Антонић, тачно предвидео шта ће се десити у будућности.
Међутим, како каже, без обзира на то што је одржао један велики државнички говор, Милошевић није хтео да прихвати да ће изгубити на изборима 24. септембра.
“Није веровао чак ни у истраживања јавног мњења која су говорила да он тешко може да победи Коштуницу. Био је сувише самоуверен, кажу да га је околина заваравала и лагала, па није имао реално сагледавање шта се стварно дешава. Кажу да је ушао у тзв. дворску фазу, када жели да прима добре вести, не жели да се суочи са реалношћу, ни да слуша лоше вести”.
Антонић је казао да је читава екипа окупљена око тадашњег председника покушала нешто да уради тек кад је схватила да је поражена.
“То су манипулације које су раније биле са гласовима на Косову и Метохији – да Милошевићу мало додају, Коштуници мало одузму и онда добију други круг избора, да се онда уозбиље и тако победе. Тада Милошевић није видео да губи изборе, али када је видео шта се дешава, онда је на неки начин осетио куда то иде и ово јесте нека врста историјског говора који је он одржао”, сматра политиколог.
Говорећи о 5. октобру, навео је да је код нас масовно излажење на улице постала традиција, некада са објективним разлозима, али некада и не. Ипак, улогу невладиних организација у демонстрацијама не може да занемари.
“Они су били саставни део тог преокрета, тог пуча или промене, како год хоћете. Учествовали су у томе, и као финансијери, и као организатори”, потврдио је Антонић.
Додао је да је Коштуница освојио 700.000 гласова више од Милошевића, али да је потпуну победу од 50% остварио за само 10.000 гласова.
“Преломни тренутак је био тај када је Мирко Благојевић, који је био представник ЦЕСИД-а, изашао пред новинаре и рекао: ‘Мислим да смо добили победника, мислим да је Коштуница победио у првом кругу'”. После сте имали потврду СПО-а и радикала, односно Шешеља, и тада се створио тај утисак да је готово, да је Коштуница победио и да све што је власт после тога радила нека манипулација или муљање. То је створило атмосферу која је довела до 5. октобра”.
Судбина петооктобарских промена уско је везана са Косовом и Метохијом, а професор верује да је постојао план и око јужне српске покрајине, као што јесте постојао план и за Црну Гору.
“Идеја је била да се Милошевић склони, да се успостави нека власт која ће моћи да се контролише и онда све долази по реду. Једна од идеја је била независност Црне Горе, па независност тзв. Косова. Једна од важних тема је била и та приватизација, сећате колико је стотина хиљада људи изгубило посао”, присетио се.
За крај, Антонић каже да су догађаји од пре 26 година садржали елементе и демократске револуције, али и државног удара потпомогнутог споља.
“С једне стране сте имали људе на улици, велику побуну и масу. Имали сте промену режима, па и система, рекао сам да сте имали велику приватизацију. То је промена целокупног економског система, озбиљна промена. Када имате пуч или државни удар, имате ситуацију да један део власти преузме комплетну власт, рецимо војска или у ређем броју случајева полиција. Овде нисте то имали. Није војска преузела власт, нити су дошли генерали и рекли: ‘Ми смо сад власт.’ Они су тиме што нису деловали, што нису испунили Милошевићево наређење да интервенишу – а није интервенисала ни полиција – на неки начин су тим саучесништвом помогли. Али није то био у класичном смислу никакав пуч или државни удар. То јесте била једна насилна, чак револуционарна промена и дала је такве резултате какве је дала”, закључио је Слободан Антонић.
