После дуге политичке и институционалне кризе, Косово је у последњим сатима пре истека уставног рока, у поноћ 6. октобра 2026. године, изабрало председницу. Тиме је избегло понављање ванредних парламентарних избора у периоду од две године, пише Дојче веле (ДW).
Нова председница Косова је 72-годишња економисткиња Јустина Широка-Пуља. Она је трећа жена на функцији председника. Њена кандидатура и избор резултат су компромиса између актуелног косовског премијера Аљбина Куртија, чија је странка Самоопредељење победила на парламентарним изборима у јуну 2026. године, и Демократске партије Косова (ДПК), коју је након рата на Косову основао некадашњи председник Хашим Тачи.
Тачи је, заједно са још тројицом бивших вођа Ослободилачке војске Косова (ОВК), 16. септембра 2026. у првостепеном поступку проглашен кривим за ратне злочине пред Специјализованим већима Косова са седиштем у Хагу.
Још пре избора Јустине Широке-Пуље, косовски парламент је у ноћи 6. октобра већином гласова усвојио и измене Закона о Специјализованим већима. То правосудно тело основао је 2015. управо косовски парламент како би истражило наводне ратне злочине ОВК почињене током рата на Косову 1998/99. Измена тог закона била је услов ДПК упућен премијеру Аљбину Куртију и његовој странци. Тиме је Куртију омогућено да настави свој четворогодишњи мандат на челу владе, без расписивања нових избора због неуспеха у избору председника.
Министарка и председница Академије
Нова председница Јустина Широка-Пуља била је од 2008, када је Косово прогласило независност, па до 2011. министарка енергетике и рударства у тадашњој влади Хашима Тачија. Од новембра 2025. па све до избора на место председнице, била је председница Косовске академије наука и уметности. Први задатак новоизабране председнице сада је да прогласи нови закон којим се у извесној мери ограничавају овлашћења Специјализованих већа.
Изменама Закона о Специјализованим већима и избором председнице Косово жели да институционално припреми стратегију одбране за жалбени поступак пред Специјализованим већима. Циљ је да се укине укупно 81 година затвора на колико су осуђени бивши лидери ОВК Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими. На Косову се они сматрају ратним херојима који су се борили за ослобођење.
Косовски премијер Аљбин Курти изјавио је да је Специјализовано веће у пресуди од 16. септембра „дошло до више закључака који садрже чињеничне, историјске и правне грешке – грешке које морају бити исправљене у другостепеном жалбеном поступку“.
Председник ДПК Бедри Хамза, чија је странка иницирала измене закона, изјавио је: „Закон нема за циљ да укине Специјализована већа нити да спречи истраге о случајевима због којих су основана, укључујући и наводе о трговини органима. Напротив, циљ је да се јасније дефинишу границе мандата и овлашћења суда“.
Мост између две највеће странке
Како приштински аналитичари оцењују намеру политичког руководства Косова да измењеним Законом о Специјализованим већима покуша да утиче на институционални ток судског поступка који би требало да буде независан?
Наим Рашити, политички аналитичар из Балканске групе за истраживање политика (БПРГ), за ДW каже да избор председнице и усвајање измена Закона о Специјализованим већима представљају први мост између две највеће парламентарне странке на Косову – једне која је на власти и друге која је у опозицији.
„Избор председнице спроведен је у складу с уставним системом Косова. Сада се очекује да Косово успостави политичку и институционалну стабилност и да се усредсреди на важна питања: развој, дијалог са Србијом, чланство у Савету Европе и међународну агенду. Све је то земљи хитно потребно“.
Мешање у рад Специјализованих већа?
Када је реч о изменама закона о Специјализованим већима са седиштем у Хагу које је усвојио косовски парламент, Рашити каже да је потез Косова дошао „прекасно и могао би да се протумачи као мешање у рад Специјализованих већа“. Ипак, он не верује „да Косово може да интервенише у тој мери или да ће предузети мере које би угрозиле рад и мандат суда“.
Према Рашитијевом мишљењу, Специјализована већа су „од свог оснивања остављена изван било каквог механизма контроле, било од стране Косова, институција ЕУ, међународних организација или чак специјализованих међународних институција“. Косово је пропустило да током времена укључи специјализоване међународне механизме за надзор рада Специјализованих већа. Политички и јавни притисак Косову не помаже.
Консултације са међународним партнерима
Још један стручњак за правосудни систем, Ехат Мифтарај из Косовског института за правосуђе, каже за ДW да су измене Закона о Специјализованим већима и њихова примена сложен процес. Без учешћа међународних партнера и њихове експертизе тешко је очекивати да закон у пракси произведе правне последице или утиче на поступке који се већ воде у Хагу.
„С тим у вези, требало би без одлагања започети консултације и сарадњу са кључним земљама Европске уније и Сједињеним Америчким Државама, како би ове измене имале дејство и могле да се примене у пракси.“
Протести против закона
Закон о Специјализованим већима који је изменио косовски парламент не ограничава мандат суда у наставку истрага због наводне трговине органима током рата на Косову.
Међутим, измењени закон предвиђа ограничавање мандата Специјализованих већа у неколико области. То се посебно односи на период који суд обухвата: док је претходни закон предвиђао период од јануара 1998. до децембра 2000. године, он је сада скраћен на период од 1. јула 1999. до 31. децембра 2000. године.
Закон такође предвиђа максималну казну од 15 година затвора, издржавање казне на Косову, као и могућност помиловања од стране председника за правоснажно осуђене особе.
Последњих дана у Приштини су одржани протести против начина на који је мењан Закон о Специјализованим већима, делимично и насилни. Демонстранти су захтевали да се закон не претвара у предмет политичке трговине око избора председнице. Желели су да посланици, по могућности једногласно, гласају за измене које се односе на Специјализована већа као израз националног консензуса против пресуда бившим лидерима ОВК, који су се, према њиховом виђењу, борили за независност и слободу Косова.
Горан Аврамовић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
