„Ствара се мит о херојима који су бранили Кошаре. То из нас проговара Косовски завет, као река понорница, која час нестане, а за пар година исплива и нас саме изненади“
„Косово није наш проблем, Косово је наш ресурс”, била је мисао оснивача портала Нови Стандард Жељка Цвијановића, прерано преминулог о коме је на почетку емисије говорио Александар Вујовић, власник и главни уредник портала Нови Стандард, додавши да је Косово извор наше духовне снаге и инспирације чак и када га немамо под својом контролом. Истовремено смо са њим разговарали о победи Аљбина Куртија на парламентарним изборима за привремене косовске институције и бризи коментатора зашто нема Бајденове честитке за дан проглашења тзв. независности Косова, 17. фебруара.
„Америчка дипломатија има обичај да честита и по седам дана унапред дане државности. Нама је, дакле, стигло уобичајено, мада другачије него што су биле Трампове честитке. А то што њима није стигло, можда ипак јесте нека порука. Они су сад имали изборе, Американци нису крили да имају своје фаворите, а како ће то да се расплете и шта ће да се дешава знаћемо када стигне честитка руководству Косова*. Сигуран сам да је то разлог зашто та честитка још није стигла, а Албанце то погађа, јер сматрају да су се сада демократе вратиле на власт у Америци и они очекују отприлике да Америка опет бомбардује Србију. И не само они, него и Ђукановић и Изетбеговић, али очигледно не схватају да су се околности много промениле“, овако главни уредник Новог Стандарда коментарише изборе на Косову* и објашњава зашто касни честитка САД.
Коментаришући чињеницу да је бошњачки филм „Qua vadis, Aida“ о Сребреници, ушао у избор за Оскара, а наша „Дара из Јасеновца“ није ушла ни у шири избор, Александар Вујовић истиче:
„Кад Анђелина Џоли дође у Поточаре да плаче, није ми јасно како део људи који чине бошњачку интелигенцију не може да схвати да она није ту због њих, него због америчке улоге у тим ратовима, која мора да се оправда. Зашто није плакала у Ираку, Сирији“, каже он и објашњава да у БиХ ништа није црно-бело илуструјући ту тезу историјом сопствене породице, пореклом из Невесиња:
„На праг куће мог прадеде су дошле усташе. Он је успео да убије једног усташу, а затим је одведен у једну од јама, никад нисмо сазнали у коју. Неколико деценија касније, деца тих људи који су убили мог прадеду долазе у исту ту кућу у Невесињу и покрећу митровданске офанзиве. Онда вама неко каже да сте ви починили геноцид, а ви браните прадедову кућу, и вама је неко дошао два пута у неколико деценија да вас побије“, сликовито објашњава шта се дешавало Србима, коментаришући актуелне документарне и игране филмове који се баве тематиком страдања Срба и приказом српског наслеђа.
Препоручујемо вашој пажњи у наставку његове погледе на ЕУ, НАТО, али и земље источно од нас, првенствено Русију и Кину и њихову улогу у креирању стварности коју живимо и ми, али и читав свет.
„Архетипско проговарање нечега дубоко запретеног у Црној Гори, кроз те феноменалне литије, је запрепастило цео свет, сваког НАТО генерала и британског обавештајца. Преко друштвених мрежа они прецизно мере пулс народа, али нико није могао да предвиди ово што се десило у Црној Гори. То би се десило и Србији, ако би било која власт пробала да подели Косово*, да га призна или пусти у УН. Ствара се мит о херојима који су бранили Кошаре. То из нас проговара Косовски завет, као река понорница, која час нестане, а за пар година исплива и нас саме изненади“, само су неки од примера које наводи Александар Вујовић, а који у последње време показују чиме се истински руководи српски народ.
У разговору са Горданом Јанићијевић, водитељком Српског св(иј)ета, уредник Новог Стандарда је говорио и о разним актуелним темама.
Извор: Нови стандард
